“Najpre je ugrožena od bombardovanja 1999. godine i osiromašenog uranijuma. Mi smo žrtve i posledice po zdravlje čoveka i okoline se osećaju i dan danas. Što se ostalih zagađivača životne sredine tiče sve kreće od čoveka, da li kao pojedinca ili kroz sistem,  ali najveći zagađivači jesu industrija, termoelektrana Kosovo B, otvoreni kopovi, kamenolomi, cementare, šljunkare, otvorena jalovišta,  a imamo i  nekontrolisanu seču šuma”.

 

Kaže da je pored nedostatka svesti u pogledu očuvanja životne sredine i sam sistem zakazao jer to pitanje ne tretira kao prioritetno.

 

„Imamo recimo divlje deponije koje se stvaraju zbog nedostatka uslova i infrastrukture u pojedinim mestima. Recimo u Gračanici je stanje bolje u odnosu na predhodnih par godina. Gračanica je stvorila uslove za transport i iznošenja smeća, ali to opet nije dovoljno. U Lapljem Selu, mestu ove op[tine, imamo  za nekoliko  stambenih zgrada svega  6-7 kontejnera  koji nisu dovoljan kapacitet za smeće koje ti ljudi izbace i onda kada kontejner bude prepunjen ostalo smeće bude razneto oko kontejnera”.

 

Zdravkovićeva kaže da su najzagađenija mesta na Kosovu gradske sredine.

 

“To su recimo najveći administrativni centri i gradovi koji su poput Prištine, Peći, Prizrena, Mitrovice, potez kod Lipljana, Kosova Polja, Obilića... Dakle, tu se nalazi termoelektrana, biznis zone, tu je Priština kao jedan od najvećih gradova gde je i gustina naseljenosti prevelika, gde ima mnogo betona, gde nemamo šuma, nemamo tih prirodnih filtera i pročišćivača vazduha, gde je gustina saobraćaja jako velika i samim tim je i zagađenost uopšte životne sredine i svih sfera od vode, zemljišta, vazduha najveća“

 

Govoreći o životnoj sredini na Severu Kosova ona je kazala da se ne razlikuje u mnogome od ostalih sredina, ali da je to ipak jedan specifičan region. 

 

„Sever je specifičan je ne samo kada je zaštita životne sredine u pitanju već i sve neke druge oblasti. Dakle, ako neko tamo ne mora da plaća vodu, ne mora da plaća struju, ako može da vozi neregistrovan auto, zašto ne bi mogao da baci smeće gde god hoće. Dakle, tu je problem u sistemu gde ne može da se uspostavi kontrola, ali na svu sreću sada je u procesu projektovanje, odnosno uskoro treba da počne sa radom nova deponija, regionalna, gde će obuhvatiti četiri opštine sa severa koje će na neki način nadam se uspostaviti ravnotežu i osloboditi Ibar i Gazivode, da konačno počnu da dišu od smeća“.

 

 

 

Zašto sajt  ministarstva na srpskom ćuti?

 

 

 

Na pitanje zašto je na zvaničnom sajtu ministarstva za zaštitu životne sredine u kome je ona zamenica poslednja vest na stranici na srpskom jeziku objavljena 03.02.2016. godine Zdravkovićeva kaže da je i sama postavila to pitanje.

 

„Postavljam i javno to pitanje zašto je to tako, a postavila sam ga i nadležnima u ministarstvu, konkretno sekretaru i  uputila zahtev gde sam apelovala da se sve informacije, i svi događaji i svaka vest redovno ažuriraju na stranici. To jeste jedan vid diskiminacije sa kojim se naši građani i  mi suočavamo i iskreno se nadam da će biti rešen. Međutim mislim da je to problem čitavog sistema, jer ja lično nisam imala problem samo sa tim. Meni je trebalo mesec i po dana da dobijem prostor za rad, koji i dan danas liči na nekakav pomoćni prostor, pa mi je trebalo puno vremena da dođem do službenog e-maila koji mi je potreban da funkcionišem i kordinišem u poslu. Ne znam da li se pre mene neko udostojio da postavi pitanje, ali sam ga pokrenula i svim snagama ću se truditi da taj problem rešim, jer je prvenstveno bitno zbog moje zajednice. Takođe, taj slučaj nije problem samo u našem ministarstvu, postoje i druge institucije koje takođe na neki način diskriminišu i ne poštuju pravila zvaničnog jezika. Takođe imam informaciju  da prevodioci prevode, ali da se ne objavljuje na sajtu. Gde je tu sistem zakazao, ja to sad ne znam, ali se nadam da će to biti rešeno“.

 

 

 

Nema para za ekonomski razvoj u Gračanici

 

 

 

Milena Zdravković koja je i odbornica Samostalne liberalne stranke (SLS) u Skupštini Opštine Gračanica kaže da ova lokalna samouprava nema nikakav plan za ekonomski razvoj ove opštine, a u prilog tome, kako je kazala, govori činjenica da u budžetu za 2018. godinu nisu predviđena sredstva za ovu oblast.

 

„Da ta opština ima neku perspektivu i da ima plan za ekonomski razvoj ne bi dozvolila da se iz budžeta izdvaja nula evra godišnje za sektor za ekonomski razvoj. Dakle postoji budžet od 20 i nešto hiljada evra koji je izdvojen za plate šestoro zaposlenih. Budžet opštine je oko sedam miliona evra, od toga za ekonomski razvoj, koji je prioritet svuda u svetu, kod nas je nula evra. Sa nula evra verovatno možemo da odemo do kabineta da se uslikamo za album i da se vratimo kući“.

 

Zdravkovićeva, koja je deo opozicije u Skupštini Opštine Gračanica, kaže da je budžet za ovu godinu kreirela prethodna vlast, ali da će odbornici Samostalne liberalne stranke, čiji je član, u rebalansu budžeta zatražiti da se određena sredstva preusmere odeljenju za ekonomski razvoj, jer je to u interesu građana.

 

„Fale nam stručnjaci koji će da edukuju naše ljude ovde, koji će moći da pokrenu proizvodnju. Bila je aktuelna fabrika sijalica, šta bi sa fabrikom sijalica? Dakle, fali nam to kada čovek ode na razgovor i ima ideju i nema ko da je realizuje jer on sam ne može da pokrene ili napiše projekat. Dakle, dobra stvar  je to što gradonačelnik želi da sasluša građane, ali gradonačelnik nije tu da sluša, gradonačelnik je tu da obezbedi kadar koji će pomoći tim ljudima. Znači, imate ideju i nezaposleni ste, dođite da date ideju, da vam napiše neko projekat i onda gradonačelnik, umesto da četvrtkom razgovara i sluša te muke, on fino sa tim spiskom projekata ide u ministarstvo, kod stranih domanatora recimo, prona]e sredstva  i pokuša da osnaži svoju sredinu i ekonomski je ojača“.

 

Kaže da su odbornici opozicije iz SLS  u SO Gračanica diskriminisani pre svega od strane gradonačelnika.

 

„Još uvek nemamo nikakav poziv od strane gradonačelnika, niti susret, kao što to recimo imaju odbornici Srpske liste. Tema tog njihovog sastanka je bila unapređenje rada opštine i uopšte razvoj opštine.  Uključeni su samo odbornici Srpske liste i to je to. Ja sam se obratila na sednici i postavila pitanje, na šta mi je odgovoreno da ću odgovore dobiti na nekoj od sledećih sednica. Onda sam se službeno pismenim putem obratila gradonačelniku i još uvek nisam dobila dogovor. Ako uskoro ne dobijem odgovor  onda ću  kao običan građanin da odem da predložim i da dam  ideje, pa će možda to neko da  sasluša i da ima sluha“.

 

Smatra da su na taj način diskriminisani i građani.

 

„Lično nemam ništa protiv bilo koga, smatram da je ta politička bitka završena na izborima i da sada trebamo da budemo tim koji će da funkcioniše i koji će da bude tu podjednako prisutan i dostupan svim građanima, jer je i mene neko birao, kao što se kaže u saopštenju opštine „Odbornici Srpske liste su ljudi iz naroda te poznaju njihove probleme’’. Manjim brojem glasova, ali i nas iz opozicije je birao narod. Dakle, na taj način diskriminišu i nas, ali i ljude koji su dali nama glas“.

 

 

 

Zabrana preimenovanja zemljišta dobra odluka

 

Komentarišući nedavnu odluku SO Gračanica o zabrani preimenovanja poljoprivrednog zemljišta u Građevinsko za koju su glasali svi odbornici, Zdravkovićeva je kazala da je to veoma važna i dobra odluka.

 

„Ta odluka je bitna za našu srpsku zajednicu pre svega  da sačuvamo poljoprivredno zemljište  koje je plodno, koje svima nama može da omogući hleb na kraju krajeva ovde. Svi smo mi opstali od toga i naši očevi i dedovi, školovali se od te  zemlje i to je prioritet. S druge strane treba zaštititi poljoprivredno zemljište, odnosno ne pretvarati ga u građevinsko kako bi se sprečila prodaja i samim tim odlazak ljudi. Ostanak ljudi ovde je svakako i prioritet svih koji se zalažu za svoju zajednicu. Ono što je takođe bitno jeste da poljoprivredno zemljište ne pretvaramo u građevinsko i zbog zaštite životne sredine. Dakle da ne menjamo plodno zemljište za betonske kocke”.

 

Milena Zdravković koja je najmlađa zamenica ministra u celoj Vladi Kosova, kaže da je položaj mladih mnogo bolji u odnosu na period od pre deset godina, ali da još uvek postoje mnogobrojni problemi, posebno u srpskim sredinama.

 

“Recimo pre desetak godina  to je bilo jedan vakum, jedna čaura gde niste imali ni slobodu kretanja, jer su vam stvorene te neke nevidljive zavese oko vas. Međutim generalno gledano sada je taj društveni život bogatiji u odnosu na prethodne godine. I u albanskim sredinama nije idealno, ali naravno da grad pruža veće mogućnosti i da su prednosti na strani albanske zajednice koja žive u gradovima u odnosu na srpske ruralne sredine”, rekla je Milena Zdravković u emisiji Slobodno srpski.