„Politički lideri albanskih partija Preševske doline su vrlo aktivni poslednjih 10-15 dana, malo-malo, pa su u Prištini ili u Tirani. Skoro jednoglasno postoji stav da svi podržavaju i očekuju ovu ideju. Predlog Hašima Tačija da će u nekim budućim razgovorima biti na stolu i tema korekcije granica, što znači da bi „Preševska dolina“ (opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa) po nekoj varijanti ili po nekom sporazumu pripali Kosovu, svi su sa oduševljenjem dočekali. To je sadavrlo aktuelna tema. Nema Albanca iz „Prešeske doline“ koji nije za varijantu da  ova oblast bude pripojena Kosovu.“.

 

Govoreći o nedavnoj poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kosovu, Behljulji je kazao da se Vučić kretao slobodno samo na severu Kosova, teritoriji na kojoj, po njegovim rečima, institucije Kosova nemaju potpunu kontrolu.

 

„Video sam da ta teritorija nije u punoj kontroli državnih institucija Republike Kosova. Video sam veliko oduševljenje srpskih meštana jer im dolazi predsednik, što znači da oni Vučića smatraju kao svog predsednika’’.

 

Igre rečima

 

Behljulji smatra da su termini “korekcija granice” ideja koju zastupa Hašim Tači i “razgraničenje između Srba i Albanaca” zapravo samo igra rečima, ali da podrazumevaju istu stvar. Po njegovim rečima postoji dosta argumenata za moguće postizanje sporazuma u kome bi Preševska

dolina pripala Kosovu, a deo severa Kosova Srbiji.

 

“Prvo, imamo nelojalnu i nezadovoljnu srpsku zajednicu na Kosovu  i drugo su neki istorijski argumenti i činjenice da tri opštine, na severu Kosova; Zubin Potok, Zvečan i Leposavić,  ranije nisu bile Kosovo, što znači da one mogu da se vrate kako su i došle. S druge strane, u Preševu ima ljudi koji imaju neku dokumentaciju, da li je to tapija na list nepokertnosti, posedovni list ili slično gde piše - opština Preševo, srez Gnjilane. Mislim da je  došlo vreme ili možda je došlo preko glave i Vučiću i Tačiju da se otarase zajednica koje su im problematične. Srpska zajednica je Tačiju i Kosovu neki vid kancera koji metastazira. Imamo problem albanske zajednice na jugu Srbije, Preševske doline, takođe,  gde, kako god da srpske institucije drže te Albance koji žive tamo,  uvek ćemo naći razlog da ne budemo zadovoljni”

 

Razlozi nezadovoljstva Albanaca

 

Po rečima Behljuljija Albanci u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa imaju puno razloga da budu nezadovoljni institucijama države Srbije, koje ih kako kaže  ne tretiraju građanima prvog reda.

 

„Ima diskriminacije, Albanci i dalje u srednjim i osnovnim školama prepisuju, nemaju knjige. Takođe Albanci nisu integrisani u potpunosti kroz institucije Republike Srbije. Imamo mnogo republičkih institucija koje deluju u Bujanovcu i Preševu, a da tamo nema nijedan Albanac. Recimo konkretno katastarska služba, razne inspekcije: tržišna, frinansijska, sanitarna itd...U policiji u Bujanovcu, gde Albanci žive kao većina, nikad načelnik policije nije bio Albanac, nikad komandir policije nije bio Albanac, tako da Albanci imaju prava da budu nezadovoljni. S druge strane, lokalnu vlast drže Albanci od 2002. godine i u situaciju kada glasamo i uzmemo većinu, uz razne kombinacije koalicionih partnera, uvek je Albanac predsednik opštine i uvek je Albanac predsednik skupštine“.

 

Behljulji koji živi i radi u Bujanovcu kaže da su ipak problemi ekonomske prirode najizraženiji.

 

“U Bujanovcu je ekonomija najveći problem, a čak i mislim da svi problemi potiču odatle, jer je jaka emigracija, ljudi idu jer nemaju perspektivu. Ne pamti se kad je poslednji put u Bujanovcu otvoreno jedno stabilno radno mesto. Najveći sektor, odnosno najveći poslodavac u Bujanovcu je privatni sektor, sve ostalo je u javnom sektoru, opštine, sud, škole, policija, zdravstvo, sve ostalo, nijedan privredni subjekat bivših društvenih preduzeća više u Bujanovcu ne radi.”

 

Kaže da kada je obrazovanje u pitanju problem stvara nedostatak udžbenika. Takođe smatra da je to politički problem, jer kako kaže nikad nije postojala iskrena volja ni albanskog lokalnog političkog faktora, ni Ministarstva prosvete Srbije da taj problem reše.

 

“Prosveta je u problemu kod Albanaca, zbog nedostatka udžbenika. Albanci nemaju udžbenike za srednju školu, 90% udžbenika im fale. Prepisuju, Sad je 21 vek, vreme knjiga je digitalno, knjige su već u nekim državama izbačene. Mi Albanci na jugu Srbije se i dalje borimo

za knjige. Nikako taj problem da bude rešen, uvek se prebacuje problem kod Albanaca lokalnih što ne prihvataju da bude pod programom Srbije, onda Srbija ima problem sa prevodiocima ili kao harmonizacija tih programskih Kosovo, Albanija i Srbija, a u stvari je to politički problem. Nikad nije postojala iskrena volja i albanskog političkog faktora lokalnog i Ministarstva prosvete Srbije. Mislim da je to moglo da se završi, ali nije to problem, problem je što đaci ispaštaju, đaci nemaju knjige.”

 

Slabija pomoć sa Kosova i Albanije za Preševsku dolinu

 

Kaže da Albanija i Kosovo ni približno ne pomažu svojim sunaordnicima u Preševskoj dolini u onoj meri u kojoj Srbija pomaže srpsku zajednicu na Kosovu.

 

“Kad uporedimo investicije Srbije na Kosovu za srpsku zajednicu i Albanije i Kosova za albansku zajednicu u Preševskoj dolini, ako bismo to preračunali u brojkama to bi bio odnos 100 prema jedan. Recimo Albanija je u poslednjih dvadeset godina u Preševskoj dolini dala 50.000 evra za neku bolnicu, za porodilište. Sad je pre neki dan Vlada Kosova Ramuša Haradinaja obećala da će jedan projekat proći za izgradnju gradskog parka u Preševu u vrednosti od 120.000 evra.  Svi mediji su to preneli, ali konkretno mi ne vidimo to na terenu. To može biti i neka prazna priča u ovoj situaciji  da se pošalje jedna poruka, kao što je Vučić rekao Srbima: „nećete biti ostavljeni na cedilu“ i to je možda poruka da i Albanci u Preševskoj dolini imaju podršku sa Kosova. Međutim, siti smo više tih reči, dajte nešto konkretno“ rekao je Nedžat Behljulji gostujući u emisiji Slobodno srpski.