„Nakon raspada bivše Jugoslavije devedesetih godina 150 hiljada Albanaca je zbog političkih problema otpušteno s posla na Kosovu. Ta kriza je malo prevaziđena 1992.godine kada je više od 200 hiljada ljudi otišlo u Norvešku, Švedsku, Švajcarsku Nemačku....Međutim danas je situacija ponovo slična, možda još gora. Podaci pokazuju da 17% stanovnika Kosova žive u ekstremnom siromaštvu. To znači 0,95 centi po čoveku za dan. Takođe imamo i 17 odsto siromašnih koji zive sa 1,45 evra dnevno“.

 

Po njegovim recima najugroženije oblasti na Kosovu su seoske sredine.

 

„Tradicionalno su najugroženiji  mitrovački deo, Drenica, Skenderaj, Vučitrn, zatim deo prema Mališevu, pa istočni deo Kosova oko Gnjilana, Kamenice, Novo Brdo. Dakle, najugroženiji su ljudi po selima jer nemaju posao. Sve se promenilo, nema državnih  fabrika. Pre, kada ih je bilo ljudi su iz sela putovali u grad da rade. Na primer, u Trepči je bilo 24.000 zaposlenih ili u Elektorprivredi 17.000. Trepča sada ne radi, Elektoprivreda je smanjena i sada ljudi nemaju gde da rade. Slična je situacija i u srpskim sredinama, nema puno razlike od albanskih. Jedino je na Severu Kosova pošto su oni uzimali sredstva sa dve-tri strane, i od inostranih faktora, od kosovskog i srpskog budžeta, ali se sada stranci polako povlače, Srbija sada razmišlja šta da radi sa njima, jer kaže vi ste u institucijama Kosova, imate sada svoje lokalne vlasti“

 

„Zaboravljena solidarnost“

 

Šalja kaže da je na Kosovu skoro nestala solidarnost među ljudima i da je u odnosu na raniji period sve manje onih koji su spremni pomognu jedni  drugima.

 

„Posle 1999. godine kao da se desio neki presek i u kulturi, i u sportu, i u muzici, svuda... Nastala je ta granica među ljudima, kao na zapadu. Ja sam se nekada čudio kada odeš u Švajcarsku, da komšija ne poznaje komšiju. Došlo je polako to i ovde, niko neće da zna ko je šta, čak i među rođenom braćom je tako - znam dosta  slučajeva da recimo čovek ima trospratnu kuću, a njegov brat je nema uopšte, spava na ulici“.

 

„Vučić i Tači neozbiljni“

 

Govoreći o inicijativama predsednika Srbije i Kosova o razgraničenju Srba i Albanaca i korekciji granice Šalja je kazao da su i Vučić i Tači tim predlozima pokazali da su neozbiljni ljudi.

 

,,Oni su neozbiljni jer godinama nisu sproveli ono što su potpisali oko tehničkih problema - struje, diploma i svega ostalog. Sad su našli ovu novu „klopku“ – razmenu granica. Nema šanse. Čak 108 zemalja sveta su priznale Kosovo u ovim granicama i šta hoćemo sada? Neko kaže ne funkcioniše sistem gore na severu Kosova, međutim funkcioniše, a koliko funkcioniše to je drugo pitanje, ali funkcioniše. Tamo je granica, tamo su policajci, tamo su sudije. Nije možda na nivou kao što je  na jugu, ali funkcioniše. Dakle, obojica te ideje iznose zbog svog položaja i interesa. Da su bili ozbiljni odavno bi rešili te probleme i bilo bi glasanje, ali vidite da u našem parlamentu ne ide to lako, jer niko nije glup, ni lud da kaže – ajde sad ćemo da menjamo granice. Vučić pre podne priča jedno, posle podne priča drugo. Kao i naš predsednik ( Hašim Tači ) pre podne kaže korekcija granice, a posle podne kaže podržavam premijera, koji se protivi tome. Dakle, obojica (Vučić i Tači )  su neozbiljni''

 

„Investicije i posao ključ svega“

 

Po njegovom mišljenju za normalizaciju odnosa između Srba i Albanaca potrebno je da svi shvate realnost, kao i to da je rat prošao.

 

,,Treba da jedan drugog vidimo kao čoveka bez obzira na veru, nacionalnu pripadnost.... Na svetu postoje dva čoveka - dobar ili loš. Za dobrog čoveka postoje kriterijumi, „trebaš to i to“, a loš je čovek koji krši dobre strane. Dakle  normalizacija odnosa je da svako prizna realnost. Da priznamo da smo izgubili ljude, da je bio rat, da je sve otišlo obrnuto i sada je vreme da krenemo kao u onoj pesmi „Počnimo ljubav iz početka“. Moramo da razmišljamo drugačije, da na  Kosovo dođu investicije, zapošljavanje, kao što je svuda. Kad bude zapošljavanja onda će problemi da odu. Kad nema zapošljavanja, kad je siromaštvo na sceni, onda se pojavljuju te grupe i vehabije i ideje o velikoj Albaniji, velikoj Srbiji i slično, jer ljudi nemaju normalan život. Da imaju normalne uslove ne bi došlo do takvih loših situacija“ , rekao je u emisiji Slobodno srpski Zef Šalja direktor najstarije nevladine organizacije na Kosovu.