“Ne želimo socijalu, hoćemo da radimo”
16/07/2013 13:10|Autor: office@newpressproduction.com|Pregleda: 2996 |
|


KFOS I MEDIJA CENTAR ČAGLAVICA
„Srpsko - srpski dijalog“
 
 
“Ne želimo socijalu, hoćemo da radimo”
 
Debata o radu opštine Klokot – Vrbovac
 
Medija centar Čaglavica, 11. 07 -  U okviru projekta „Srpsko - srpski dijalog“, koji zajedno sprovode KFOS i Medija centar Čaglavica, u prostorijama Klokot radija u Klokotu, održana je debata o radu opštine Klokot četiri godine nakon održanih lokanih izbora i četiri meseca uoči novog glasanja građana.
Gost debate je bio Saša Mirković, gradonačelnik opštine Klokot – Vrbovac. On je razgovarao sa osamnaestoro građana, oba pola, različitog obrazovanja i različitih godina starosti.
Većina učesnika debate je zadovoljna pozitivnim promenama koje su nastale u njihovim životima posle formiranje opštine Klokot – Vrbovac, koja je jedna od novoformiranih opština sa srpskom većinom, formirana po Ahtisarijevom planu. Daleko bolja infrastruktura, povećanje broja zaposlenih, poboljšana bezbednost građana, olakšan pristup centralnim institucijama preko organa lokalne samouprave i smanjenje prodaje srpskih imanja i kuća, samo su neki od rezultata kojim su
učesnici debate zadovoljni. Radom, koji bi se nastavio ovakvim tempom, ali i jačanjem jedinstva Srba, obezbeđuje se opstanak i ostanak Srba u Kosovskom Pomoravlju, smatraju građani Klokota koji su prisustvovali ovoj debati.
 
Gradonačelnik Klokota, Saša Mirković tvrdi da je skoro sva predizborna obećanja ispunio, ali da bi rezultati opštine bili još bolji kada bi se ispoštovao Zakon o decentralizaciji i kada bi se sve nadležnosti koje su predviđene tim zakonom, prenele na lokalni nivo. Najveći problem u opštini Klokot, kao i u većem delu Kosova jeste nedostatak investicija, kojih nema jer se nedovoljno poštuju zakoni na
centralnom nivou i zbog samovoljnog i netransparentnog delovanja Agencije za privatizaciju Kosova, zaključuje Mirković. Po njegovom mišljenju, za sve uspehe, svoje, ali i drugih opština sa srpskom većinom, zaslužni su Srbi koji su hrabro ušli u kosovske institucije i da bi građani srpske zajednice daleko bolje živeli da su o svojoj sudbini odlučivali sami, tj. da su učestvovali od početka u radu tih institucija.
 
Iako je nekolicina učesnika debate istakla da, u nedostatku posla, ljudi žive od socijalnih davanja i da su time zadovoljni, mladi ljudi uglavnom ne žele da se od njih prave socijalni slučajevi. Oni žele da rade i da žive od svog rada. Zato građani Klokota, smatraju učesnici ove debate, treba samostalno i uz pomoć lokalnih i centralnih institucija, i Srbije i Kosova, da maksimalno iskoriste sopstvene potencijale koje imaju, a to su prvenstveno resursi u oblasti poljoprivrede i turizma.
 
I Z V E Š T A J
 
Na prvo pitanje, da li se išta promenilo u njihovim životima posle formiranja opštine Klokot, većina učesnika debate je rekla, da su promene ogromne, i to u pozitivnom smislu.
- Promenilo se mnogo na bolje jer se ovde zadržao srpski narod, posebno omladina, smatra dvadesettrogodišnji mašinski tehničar iz Klokota. 
- Posle formiranja opštine poboljšana je sloboda kretanja, bolja je bezbednost, urađena je infrastruktura, ima više omladinskih aktivnosti, kaže dvadesetpetogodišnja studentkinja iz Klokota.
- Radi se mnogo više na edukaciji žena, i po pitanjima njihovih prava i po pitanju  zdravstvene zaštite, smatra radnica u trgovini, 29 godina.
- Opština funkcioniše kao servis građana i to nam olakšava život,reči su lokalnog ekonomiste, 59 godina.
- Putevi, vodovod, kanalizacija, ulično osvetljenje, sve je izgrađeno, mnogo je bolje, kaže penzioner iz Klokota, 67 godina.
- Zaposleno je dosta mladih ljudi, predsednik razume naše probleme i uvek je tu da nam pomogne, koliko je to u njegovoj moći, kaže tridesetogodišnji poljoprivrednik.
- Osnivanjem opštine, dobili smo instituciju koja stoji iza svakog građanina i najbitnije je to što se mnogo truda i rada ulaže u omladinu, smatra tridesetogodišnja profesorka.
- Stotinak porodica egzistira zahvaljujući opštini i samim tim je omogućen opstanak Srba na ovim prostorima, dvadesetogodišnji ekonomista.
- Slika naše opštine je promenjena izgradnjom infrastrukture, a zaposlenost, koja je povećana, odvija se maksimalno transparentno, li uvek postoji prostor za napredak, mišljenje je četrdesetogodišnjeg novinara.
- Dobro je, onaj ko ne radi, prima neku socijalu, dobro je, kaže nezaposleni trdesetogodišnjak iz Klokota.
Na pitanje šta je konkretno urađeno u novoformiranoj opštini Klokot kako bi se olakšao život građana, gradonačelnik, Saša Mirković je istakao da je najbitnija otvorenost i spremnost opštinske administracije, ali i njega lično, da u svakom momentu budu tu za svoje građane, „jer jedan lokalni lider, mora uvek da
bude spreman da izađe u susret svojim građanima, naravno, onoliko, koliko mu mogućnosti dozvoljavaju”. 
Sve ono što je obećano u predizbornoj kampanji, završeno je, po rečima Saše Mirkovića: asfaltirani su svi putevi na teritoriji opštine, kao i sve ulice, urađena je kanalizacija u sva četiri sela, osim tridesetak posto sela Vrbovac, gde to nije završeno, sva sela su dobila uličnu rasvetu, završena je zgrada obdaništa, pri kraju je izgradnja zgrade opštine i zgrade policijske stanice u Klokotu. Neprekidnim
angažovanjem na privlačenju investicija, opštinska administracija i sam gradonačelnik, otvaraju mogućnost za veće zapošljavanje, posebno mladih ljudi. Do sada je, od formiranja opštine, zaposleno preko šezdeset ljudi, obezbeđena su određena socijalna davanja porodicama kojima je to bilo neophodno, povećana je bezbednost građana i samim tim je u velikoj meri omogućen opstanak i ostanak Srba na ovim prostorima, stav je, gradonačelnika Mirkovića.
 
- Više angažovanja na pitanju povratka raseljenih, zadatak je nove vlasti, ili nas, ako ponovo pobedimo na izborima, kaže Saša Mirković. Na pitanje čime su najzadovoljniji, a čime su nezadovoljni u svom životu, posle formiranja opštine
Klokot, većina učesnika je rekla da je skoro, pa potpuno zadovoljna. Ono što ih čini nezadovoljnim, jeste što institucije na centralnom nivou dovoljno ne prihvataju predloge lokalnih vlasti, jer su oni ti koji su stalno u kontaktu sa građanima i najbolje razumeju njihove probleme. I pored povećanog broja zaposlenih, najveće nezadovoljstvo izaziva upravo to što još uvek ima mnogo, posebno mladih ljudi, koji su nezaposleni. Davanje socijalne pomoći jednim delom izaziva zadovoljstvo jer je trenutno jedini način da se njihovim porodicama omogući egzistencija, ali u isto vreme izaziva i nezadovoljstvo, jer ljudi žele da rade, stvaraju i da žive od svog rada, a ne da budu socijalni slučajevi u periodu kada mogu najviše da
pruže i svojim porodicama, i društvu.
 
- Zadovoljan sam jer više nismo slepo crevo, nego smo konačno na mapi Kosova, a nezadovoljan sam jer se omladina nedovoljno samostalno angažuje i u institucijama i u nevladinom sektoru, kaže predstavnik jedne nevladine organizacije, 27 godina.
- Zadovoljan sam promenom infrastrukturne slike, ali sam nezadovoljan ulaganjem opštine u poljoprivredu i turizam, stav je četrdesetogodišnjeg novinara.
- Nezadovoljan sam jer ne radim, ali sam zadovoljan što predsednik ima razumevanja i želi da pomogne svakoj porodici, pa i meni, kaže tridesetogodišnji nezaposleni ekonomista.
Menadžer projekta jedne nevladine organizacije i tridesetogodišnja profesorka kaže: - Nisam zadovoljna što naša opština nema javni prevoz i što nismo povezani sa ostalim delovima Kosova. Najzadovoljnija sam jer se povećao broj zaposleni, i samim tim su Srbi ostali u ovoj opštini, kaže studentkinja iz Klokota, 24 godine.
- Kao majka dvogodišnjeg dečaka, srećna sam jer imamo novo obdanište, trgovac, 29 godina.
- Nezadovoljna sam jer još uvek nemamo Dom zdravlja i što za sve preglede moramo u Gračanicu, kaže četrdesetogodišnja stanovnica Klokota.
Gradonačelnik Mirković kaže da je zadovoljan što u svojo opštini ima dobre odnose sa svima, pa i sa onima koji su protiv politike partije koju predstavlja.
- Primam savete i kritike od svih, bez ljutnje, a na dobrobit svih, tvrdi Saša Mirković. Promena infrastrukturne slike opštine Klokot i primetno zadovoljstvo ljudi na ulicama i povećanje broja zaposlenih, razlog su zadovoljstva Saše Mirkovića i dokaz da je u velikoj meri ispunio obećanja koja je dao u predizbornoj kampanji. Posle ulaska Samostalne liberalne stranke u Vladu, zajedno sa
Demokratskom partijom Kosova, smanjuje se diskriminacija Srba, koja je do tada bila jako izražena i ogledala se u svim oblastima života, misli Mirković.
 
- Od 1999 – 2006.godine, mnogo je ljudi kidnapovano i ubijeno u našoj opštini, da ne spominjem 17.mart 2004. i mnogo srpske imovine je uzurpirano. Zbog svega toga, trebalo je ljudima omogućiti zaštitu, a mi Srbi koji smo ušli u kosovske institucije, to smo uradili, kaže gradonačelnik Klokota.
Najveće nezadovoljstvo gradonačelnik Mirković oseća zbog nepoštovanja Ahtisarijevog plana, koji nije do kraja sproveden i zbog nepoštovanja zakona na centralnom nivou. Posebno je pomenuo Zakon o upotrebi jezika i naglasio njegovu lošu primenu od strane ministarstva obrazovanja.
 
- Ali, nećemo da kritikujemo samo Prištinu, kritikovaćemo i Beograd, jer vi ne znate gde se nalazite. Ja sam se kandidovao za predsednika opštine koja je većinski srpska, a iz Beograda vrše opstrukciju i ne možete da budete sto posto legitimni predstavnik građana, kaže Saša Mirković i dodaje da je do pozitivnih promena u opštini Klokot – Vrbovac došlo, jer su Srbi učestvovali na lokalnim izborima
2009.godine i zato što je izabrani gradonačelnik, Srbin.
Posebno pitanje se odnosilo na to, kako sarađuje opštinska administracija i centralne institucije, odnosno kako se ta saradnja odražava na život ljudi. Osnivanje opštine Klokot i otvorenost službenika i direktora svih odseka u opštini, posebno gradonačelnika, omogućilo je građanima Klokota da bolje ostvaruju svoja prava u institucijama centralnog nivoa, smatraju učesnici debate.
- Postoje nepremostive barijere, između centralnog i lokalnog nivoa. To se odnosi prvenstveno na pitanje privatizacije i na rad Agencije za privatizaciju koje je banjo Klokot privatizovala petnaest dana pre formiranja opštine i time nam umanjila šanse za veće zapošljavanje i za bolji ekonomski razvoj, novinar 40 godina.
- Za sve što nam treba i u Mitrovici i u Prištini, čak nas gradonačelnik lično vozi, svojim kolima, tvrdi tridesetogodišnji ekonomista.
- Rak rana za celo Kosovo jeste Agencija za privatizaciju i tu niko ne može da pomogne. Oni su privatizovali neke objekte na koje je opština Klokot mogla da bude ponosna i na osnovu čega bi se doveli investitori i povećao broj zaposlenih, diplomirani ekonomista, 32 godine.
Saša Mirković tvrdi da je najlošija saradnja između Agencije za privatizaciju i lokalnih samouprava, da se to odnosi na sve lokalne samouprave, na celom Kosovu, i da su tu u pitanju interesi nekih “jakih“ ljudi u toj Agenciji. Rešenje tog problema je moguće naći, po mišljenju Mirkovića, samo ako svoj posao budu radili policija i pravosuđe. 
- Tu je sigurno u pitanju ogromna količina novca, smatra Mirković i dodaje: “Ako se banja proda petnaest dana pre nego što postanete predsednik, šta je to, politika ili..?”
 
Kada je reč o saradnji lokalnih i centralnih institucija, ima dosta negativnih stvari. To se posebno odnosi na nepoštovanje dvojezičnosti i na birokratske navike u pojedinim ministarstvima, u kojima zaposleni ne uvažavaju dovoljno zahteve i probleme običnih ljudi. Opštinska administracija opštine Klokot, na čelu sa
gradonačelnikom maksimalno pomaže građanima, uvažavajući strah ljudi za ličnu bezbednost, čak i obezbeđenjem prevoza za pojedince:
- Predsednikov auto je za sve građane, kaže Mirković i dodaje: Kroz ovakve institucije kao što su opštine možemo da opstanemo i da ostanemo ovde. Jedini način da se zaštitimo, jeste kroz institucije. Ko je rešio problem koji su ovdašnji Srbi imali sa tablicama? Rešili su Srbi koji su u kosovskim institucijama, nije ih rešio Aleksandar Vulin, sigurno, tvrdi gradonačelnik Klokota.
 
Što se tiče izgradnje nove zgrade opštnske administracije u Klokotu, koja je trebalo da bude završena u julu prošle godine, Saša Mirković kaže da je to propust centralnih institucija, tj. Vlade, Međunarodne zajednice koja je raspisala tender i firme koja je dobila tender za njenu izgradnju.
- Žalosno je formirati opštinu, a ne omogućiti osnovne uslove za rad zaposlenih, zaključuje Mirković. Na pitanje šta još konkretno treba uraditi kako bi ljudi živeli bolje i kako bi Srbi opstali na ovim prostorima, učesnici debate su rekli da je prvenstveno neophodno jedinstvo Srba i jasan stav države Srbije po pitanju izbora i učešća Srba u kosovskim institucijama. Završetak zgrade opštine, privlačenje investicija, a samim tim i povećanje broja zaposlenih, više ulaganja u poljoprivredu, osnivanje turističkog centra, razvoj privatnog preduzetništva, osnivanje javnog prevoza, otvaranje Doma zdravlja, otvaranje policijske stanice, otvaranje bioskopa, poboljšanje vodosnabdevanja, neki su od predloga koje su
učesnici debate dali rukovodstvu opštine Klokot koje će da bude posle 03.novembra 2013.godine, posle lokalnih izbora.
 
Nepotpuno sprovođenje Zakona o decentralizaciji i nedovljna primena Ahtisarijevog plana onemogućavaju bolji i efikasniji rad opština, pa i opštine Klokot, kaže Saša Mirković. Zadržavanje ingerencija na regionalnom i centralnom nivou otežava građanima život kada su u pitanju najosnovnije stvari, a to se posebno odnosi na snabdevanje vodom, strujom i pružanjem komunalnih usluga.
 
- Na Kosovu postoji decentralizacija na papiru, ali na terenu je centralizacija, kaže Mirković. Gradonačelnik Klokota je potvrdio da se i na teritoriji opštine, na čijem je on čelu, prodaje zemlja srpskih vlasnika i da se poljoiprivredno zemljište pretvara u građevinsko, ali u mnogo manjoj meri nego u drugim delovima Kosova. On ističe da i pored usvojenog Urbanističkog plana ima divlje gradnje, da
opštinska inspekcija radi svoj posao. Mirković kaže da još uvek ima pretnji od strane onih koji grade divlje i da su opštinski službenici zabrinuti za svoju bezbednost, pa samim tim nisu dovoljno efikasni. Ipak, Mirković očekuje da će se zakoni bolje primenjivati u skoroj budućnosti i da neće biti zaštićenih. Što se tiče Briselskog sporazuma, učesnici debate su istakli da nisu dovoljno upoznati sa njegovim sadržajem, dok Saša Mirković misli da će u Zajednicu srpskih opština, u okviru Briselskog sporazuma, biti uključene sve opštine koje su većinski srpske, ali da to zavisi od severa Kosova, gde se živi kao i u drugim delovima Srbije i gde funkcionišu sve srpske institucije. Po njegovom mišljenju, Srbija je zainteresovana
samo za sever Kosova. Da ne postoji problem severa Kosova i da se govori samo o Srbima južno od Ibra, Srbija bi rekla: 
- Vi ste integrisani, ta priča je završena, kaže Mirković i dodaje: Beograd ima samo
problem kako da se reši lokalnih lidera sa severa Kosova koji ne žele da se integrišu u kosovske institucije. Na severu Kosova ljudi nisu preživeli ono što su preživeli Srbi južno od Ibra, zaključuje na kraju Mirković.
 
 

Komentari


Unesite sigurnosnu šifru

Komentari posetilaca