Nedavno oduzimanje kosovskog državljanstva građanima srpske nacionalnosti otvorilo je brojna pravna pitanja i izazvalo različita tumačenja – kako među stručnjacima, tako i u javnosti.
Rešenja o oduzimanju državljanstva potpisao je ministar unutrašnjih poslova Đeljalj Svećlja, pozivajući se na procenu da ta lica, zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost Kosova.
Ova odluka izazvala je podeljene reakcije – dok deo pravne i političke javnosti upozorava na rizik od zloupotrebe zakonskih ovlašćenja, drugi je vide kao legitimnu meru u “cilju zaštite bezbednosti zemlje”.
U nastavku analiziramo šta kosovski zakoni predviđaju u ovakvim slučajevima, koje su nadležnosti ministra unutrašnjih poslova i da li su zakonske procedure ispoštovane u konkretnom slučaju.
Šta kaže zakon – ko, kada i zašto može izgubiti državljanstvo?
Zakon o državljanstvu Kosova razlikuje dva slučaja prestanka državljanstva – dobrovoljno odricanje i prisilno oduzimanje. Dobrovoljno odricanje najčešće se dešava kada građani žele da steknu drugo državljanstvo u zemljama koje ne priznaju dvojno, poput većine članica EU. Prema podacima MUP-a, od 2008. do kraja 2023. čak 57.155 osoba se dobrovoljno odreklo kosovskog državljanstva.
Za razliku od toga, prisilno oduzimanje može uslediti samo u izuzetnim slučajevima, kada osoba koja poseduje i drugo državljanstvo učestvuje u aktivnostima koje „ozbiljno ugrožavaju nacionalnu bezbednost“. Član 24 Zakona kao primere navodi delovanje protiv ustavnog poretka, saradnju sa stranim bezbednosnim strukturama ili angažman u drugim aktivnostima protivnim interesima Republike Kosovo, bez prethodnog odobrenja nadležnih institucija.
„Ove dve procedure su različite i kao takve jasno su propisane zakonom. Dobrovoljno odricanje je pravo pojedinca, dok oduzimanje može uslediti samo u specifičnim i zakonom definisanim slučajevima“, objašnjava advokatica Jovana Filipović.
Da li je postupak sproveden po Zakonu?
Iako Zakon predviđa da odluku donosi ministar unutrašnjih poslova, Filipović tvrdi da je upravni postupak obavezan – uključujući obaveštavanje, saslušanje i mogućnost žalbe.
„Zakon ne predviđa da ministar lično i samostalno odlučuje bez vođenja postupka. Ako nema obaveštenja, saslušanja i prava na žalbu – to nije zakonito. Lice mora znati da se protiv njega vodi postupak i zašto. Odluka o gubitku državljanstva – posebno kada je praćena deportacijom – bez toga predstavlja ozbiljno kršenje pravne sigurnosti i osnovnih ljudskih prava“, navodi Jovana Filipović.
Suprotno tome, profesor ustavnog prava Mazljum Baraliju smatra da upravni postupak može biti izuzet u hitnim slučajevima.
„Ako neko ugrožava bezbednost zemlje, moraju postojati mehanizmi da se to, po zakonu, reguliše. Sve mora da bude jasno, konkretno, i da ide po zakonu.“
Baraliju naglašava da ministar može postupati na osnovu poverljivih dokumenata do kojih ni advokati nemaju pristup.
„To su interna pitanja, sigurnosna pitanja. Određeni organi imaju pravo da proglase osobu persona non grata. Detalje ne može da ima niko – ni advokati.“
Da li su pogođeni građani stekli državljanstvo po rođenju?
Pitanje načina sticanja državljanstva – po rođenju ili naturalizacijom – ključno je za zakonitost oduzimanja, smatra pravni ekspert Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravosuđe.
“Na osnovu međunarodnih standarda koji se primenjuju na Kosovo, državljanstvo građana Kosova koji imaju samo kosovsko državljanstvo ne može biti oduzeto od strane ministra ako su državljanstvo stekli po osnovu porekla. Međutim, u slučajevima kada je kosovsko državljanstvo stečeno naturalizacijom, a osoba poseduje i državljanstvo druge zemlje po osnovu porekla i učestvuje u krivičnim aktivnostima koje su propisane zakonom, državljanstvo može biti oduzeto”, kazao je Ehat Miftaraj.
Miftaraj dodaje da, iako odluka ministra stupa na snagu odmah, nije konačna.
“Na osnovu važećeg zakonodavstva, odluka ministra podleže žalbi najpre putem Komisije za žalbe, a potom i kroz sudske pravne lekove”, rekao je Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu.
Da li je bilo prava na žalbu?
U pokušaju da dobijemo dodatne informacije o konkretnim slučajevima, obratili smo se advokatu Dušanu Nikoliću, koji zastupa jednog od pogođenih građana. Do zaključenja ovog teksta, nismo dobili odgovor.
Međutim, u ranijoj izjavi za medije, Nikolić je ocenio da je reč o politički motivisanoj meri, a ne zakonito sprovedenom postupku.
„Moj klijent je rođen na Kosovu, ovde živi decenijama, ima porodicu i nikada nije imao nijedno drugo državljanstvo osim kosovskog. U njegovom slučaju nije bilo ni saslušanja, ni pismenog obaveštenja, ni prava na žalbu – samo rešenje o oduzimanju državljanstva i hitna deportacija. To nije zakonit postupak, to je politička mera“, izjavio je Nikolić.
Slične sumnje iznosi i Jovana Filipović.
„Ljudi su u nekim slučajevima deportovani istog dana – što ostavlja malo prostora da verujemo da je uopšte bilo postupka u pravom smislu te reči.“
Reakcija civilnog društva
Grupa od 16 organizacija civilnog društva reagovala je zajedničkim saopštenjem, upućenim EU, UN, Savetu Evrope i kosovskom Ombudsmanu. Organizacije upozoravaju:
„Oduzimanje državljanstva i deportacije sprovedene bez prethodnog postupka, bez prava na žalbu i bez informisanja građana, predstavljaju direktno kršenje Ustava Republike Kosovo i Evropske konvencije o ljudskim pravima.“
Takođe navode:
„Ovde nije reč o pojedinačnim slučajevima, već o zabrinjavajućem obrascu selektivne primene zakona prema srpskoj zajednici, bez individualne procene, neposredno nakon političko-bezbednosnog incidenta.“
Organizacije zahtevaju, nezavisnu istragu, pravnu reviziju donetih rešenja i utvrđivanje mogućih političkih zloupotreba.
Koliko radnika MUP-a Srbije je u poslednjih 15 dana ostalo bez državljanstva?
Prema medijskim izveštajima, u prethodne dve nedelje je šest osoba deportovano sa Kosova uz navode da su pripadnici MUP-a Srbije, oduzeto im je državljanstvo i određena zabrana ulaska na Kosovo u narednih pet godina.
Kancelarija za KiM, međutim saopštila je 25.06.2025. godine da je A.S „jedanaesti srpski policajac, proteran sa svog kućnog praga jednostranom, nelegalnom i nelegitimnom odlukom Aljbina Kurtija“.
MUP bez odgovora
Ministar unutrašnjih poslova Đeljalj Svećlja se o ovoj temi oglašavao isključivo putem Fejsbuka, bez detaljnog pravnog obrazloženja. Do zaključenja ovog teksta, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na naša pitanja, niti je predočilo dokumenta koji bi potvrdili da su zakonske procedure sprovedene.
Disclaimer: Ova publikacija je finansirana od strane Evropske unije. Sadržaj je isključiva odgovornost TV Mreže i ne odražava nužno stavove Evropske unije i BIRN-a.
