Borba protiv gladi se nastavlja širom sveta, ali pošto oko 805 miliona ljudi i dalje nemaju dovoljno hrane, pred nama ostaje da se uradi još mnogo toga, ocenjuje u svom mišljenju Hose Garciano da Silva, generalni direktor Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujednjenih nacija.
U uvodniku, povodom 16. oktobra, Svetskog dana hrane, da Silva ističe da „prepolovljavanjem broja hronično neuhranjenih do 2015. godine, 63 zemlje u razvoju su već postigle milenijumski cilj razvoja koji se odnosi na iskorenjivanje gladi. Iskustva ovih zemalja nam govore da je za pobeđivanje u ratu protiv gladi potrebna politička posvećenost, sveobuhvatni pristup problemu, društveno učešće, kao i angažovanje porodičnih poljoprivrednih gazdinstava“.
- Porodična poljoprivredna gazdinstva igraju ključnu društveno-ekonomsku, ekološku i kulturnu ulogu širom sveta koja se, zbog ozbiljnih izazova, treba negovati i ojačavati putem inovacija.
Tema ovogodišnje proslave Svetskog dana hrane takođe slavi doprinos koju su porodična poljoprivredna gazdinstva pružila na polju bezbednosti hrane i održivog razvoja: porodična poljoprivredna gazdinstva prehranjuju svet i vode brigu o planeti. Činjenice koje su predstavljene u godišnjem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu pod nazivom „Stanje hrane i poljoprivrede“ jasno opravdavaju naglasak koji se stavlja na porodična poljoprivredna gazdinstva.
Od ukupno 570 miliona gazdinstava širom sveta, 500 miliona vode porodice. Ove porodice predstavljaju glavne staratelje o našim prirodnim bogatstvima. Kao sektor, porodična poljoprivredna gazdinstva su najveći poslodavac na svetu a, u pogledu vrednosti, snabdevaju više od 80% svetske hrane. Ipak, mnoga porodična poljoprivredna gazdinstva, posebno ona koja se bave naturalnom poljoprivrednom, čine deo 70% svetske populacije koja živi u ruralnim područjima i koji nemaju obezbeđenu hranu. To znači da porodična poljoprivredna gazdinstva imaju ogroman potencijal koji, uz pravilnu podršku, tek trebaju da ispune.
Porodična poljoprivredna gazdinstva, kao i podrška koju dobijaju, trebaju da se prilagode na načine kojima mogu da reaguju na promenu uslova. Upravu tu na scenu stupaju inovacije. Naime, porodična poljoprivredna gazdinstva trebaju da uvedu inovacije u sisteme koje koriste, vlade trebaju da uvedu inovacije u konkretne politike koje sprovode za podršku porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, organizacije proizvođača trebaju da uvedu inovacije kako bi bolje odgovorile na potrebe porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, i, na kraju, institucije za istraživanja i pridružene institucije trebaju da uvedu inovacije tako što će se pomaći sa procesa koji predvodi istraživanje koje je uglavnom zasnovano na transferu tehnologije na pristup koji omogućava i nagrađuje inovacije samih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Kada porodična poljoprivredna gazdinstva ojačaju, stvara se situacija u kojoj svi pobeđuju: što se više hrane plasira na domaćem tržištu, time opskrbljenost hranom postaje neupitnija, i otvara se mogućnost za uzgajanje i kupovinu hrane za i na lokalna tržišta. Time se zauzvrat obezbeđuju svežiji i zdraviji obroci koji poštuju lokalnu kulturu i vrednosti lokalnih namirnica, doprinose boljoj ishrani, omogućavaju veći protok novca u lokalnu privredu i pomažu joj da procveta. Kada spojimo produktivnu podršku za socijalnu zaštitu i druge javne podrške kao što su bolji pristup zdravstvenim ustanovama i školama, stvaramo istinski ciklus održivog razvoja.
U zajedničkim naporima za promovisanje ekološki održivog i društveno uključivog privrednog rasta, žene i mladi zaslužuju posebnu pažnju. Žene igraju ključnu, ali ne uvek i propisno priznatu ulogu u sistemu hrane. U isto vreme, trebamo da zaustavimo egzodus ruralne omladine angažovanjem njihovog preduzetničkog potencijala.
Kako se ubrzanim koracima približavamo krajnjem roku za ispunjenje milenijumskih ciljeva razvoja, zajedno radimo na stvaranju održive budućnosti bez gladovanja. Privatna poljoprivredna gazdinstva su protagonisti u takvim naporima.
New Press