Medija centar Čaglavica, 23.06.2022. - Poskupljenja osnovnih prehrambenih i svih drugih proizvoda, koja poslednjih meseci pogađaju građane znak je da je na Kosovu nastupila ekonomska kriza, a glavni uzroci su pandemija koronavirusa i rat u Ukrajini rečeno je na debati “Ekonomska kriza na Kosovu – uzroci, posledice i moguća rešenja“ koja je danas održana u Medija centru u Čaglavici.
Sa debate je poručeno da Vlada Kosova što pre mora da preduzme određene korake za ublažavanje ekonomske krize. Takođe su i premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju upućeni i neki od predloga kakvu bi podršku srpski privrednici trebalo da imaju od Vlade Kosova.
Predsednik Alijanse za biznis Kosova Agim Šahini kazao je da je ekonomska kriza na Kosovu počela još 2020. godine sa pojavom pandemije koronavirusa, a dodatno se produbila ratom u Ukrajini.
„Polazeći od poskupljenja svih proizvoda, koja su pogodila sve građane Kosova, jedina institucija koja ostvaruje korist iz ove krize je državni budžet, koji sada već uzima mogo više prihoda zbog povećanja cene uvoza i u tom pravcu građani plaćaju svakodnevnu potrošačku korpu mnogo skuplje jednom ili skoro dva puta više nego 2020. godine”, rekao je Šahini.
Osim građana zbog poskupljenja probleme imaju i privrednici.
“Susrećemo se sa brojnim problemima, od toga da radnici traže povećanje plata gde mi ne možemo to da ispunimo, da ispoštujemo, nemamo uslova, do toga da se cene menajnju iz dana u dan, gde i sami ne znamo kako da se ponašamo”, rekao je Miroslav Stolić.
Stolić koji je vlasnik nekoliko trgovinskih radnji kazao je da trenutno nema nestašice robe i da prema njegovom mišljenju sami dobavljači izazivaju veštačku krizu.
“Da li oni neku robu sklone sa rafova svojih magacina ,gde su nešto nabavili primera radi za evro i sutra kažu da je cena skočila, da je to 1,10 centi, pa za pet dana to nije 1, 10 nego je 1,20 – šećer je recimo bio 50, 60 centi sad je evro, gde je zejtin 1,30, sad je tri evra. Dosta je teška situacija. Mislim da jedan deo distributera pravi veštačku krizu”, kazao je Stolić.
Agim Šahini je međutim drugačijeg mišljenja.
“Nije veštačka. Kriza je posledica rata u Ukrajini, jer Ukrajina i Rusija su sanadbevale više od 40 posto tržišta naftnim derivatima u celoj Evropi, kao i više od 30 odsto različitom robom. Mi smo država koja 90 posto robe uvozimo, mi ne zavisimo od naše proizvodnje, nema tu ništa veštačko, nemamo jestivo ulje, mi kupujemo jestivo ulje na berzi, šećer, naftne derivate. Mi i paradajz kupujemo vani, a ne ostalo. Od domaće proizvodnje mi ne možemo ništa“, naveo je Šahini.
Učesnici debate složili su se da Vlada Kosova hitno mora da preduzme određene mere kako bi se situacija na terenu stabilizovala, a kriza suzbila i kako ne bi došlo do još većeg produbljivanja ekonomske krize.
“Koraci koje vlada treba da preduzme da kako bi ugasila ekonomsku krizu je da prvo ukloni takse sa domaće robe. To je za građane jako bitno. Na primer da se za tri meseca skine taksa ili akciza na naftne derivate, to su sve države oko nas već uradile, preduzeli su korake za nekolio narednih meseci”, kazao je Agim Šahini.
“Ukoliko se nešto ne reši od strane vlade očekuje nas inflacija, hiperinflacija, očekuje nas nova recesija, to je svetski fenomen koji će se ovde preslikati tragično. U rešavanje problema trebaju da se uključe stručnjaci na izradi kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih strategija ukoliko se ne uradi nešto, a nažalost vidi se po ovoj strategiji za energetiku vidi se da se malo radi “fuš” i vidi se da će biti hladna zima i naredna zima”, rekao je bivši zamenik ministra za ekonomski razvoj Fatir Berzati Berzati.
Predsednica Udruženja poslovnih žena “Avenija “u Lapljem Selu Gordana Đorić dodala je da kriza na Kosovu traje već duže vreme jer Kosovo kako je kazala nema pravu strategiju razvoja.
“Jedan od velikih problema na Kosovu sa čime i odbijamo investitore, jeste nepostojanje vladavine prava, visoka korupcija, sve ovo je za svakog investitora jako važno, da postoji sistem u koji on može da ima poverenje i da njegova investicija bude sigurna. Nezaposlenost ljudi već dugo godina prelazi preko 40 posto”, dodaje Đorićeva.
Premijer Kosova Aljbin Kurti juče se na svom Fejsbuk profile, na srpskom jeziku, obratio manjinskim zajednicama na Kosovu, pozivajući preduzeća u vlasništvu pripadnika manjinskih zajednica da mu predoče kakvu bi podršku voleli da imaju od svoje Vlade. Sa današnje debate Kurtiju su upućeni i neki od preloga pripadnika srpske zajednice na Kosovu.
“Ja bih ovoj Vladi predložila da se odvoje sredstva, subvencije za mešovite firme jer jedino tako albanska firma sa nekom srpskom firmom ili Srbinom koji ima zemljište da adekvatnim ulaganjima budu i deoničari da se tako prebrine tržište. A mogli bismo na taj način i da se okrenemo širem tržištu, jer samo Kosovo je malo tržište za neki ozbiljniji plasman i za neki ozbiljnije poslovanje”, rekla je Gordana Đorić.
“Da roba srpskih preduzetnika bude zastupljenija u velikim lancima, da budemo više zastupljeniji jer ja imam barijeru sada što se tiče toga. Jedan deo naših proizvođača možda nema neke standarde, ali mislim da jedan deo ispunjava standarde da bi mogli da se nađu na rafovima u velikim trgovinskim lancima”, kazao je Miroslav Stolić.
Debatu “Ekonomska kriza na Kosovu – uzroci, posledice i moguća rešenja“ organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Inicijative za mirne promene (PCI).