Eskobar u Kongresu: Ohrid otvorio vrata da Beograd prizna Kosovo, zastavu…
19/07/2023 11:05|Autor: office@newpressproduction.com|Pregleda: 331 |
|

Glas Amerike, N1, 19.07.2023. - U Predstavničkom domu Kongresa SAD završen je pretres o Zapadnom Balkanu, na kojem je jedini svedok Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD. Pretres pod nazivom „Stabilnost i bezbednost na Zapadnom Balkanu: Procena politike SAD“ je organizovan u okviru Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove, a njime predsedava republikanac Tomas Kejn.

U uvodnom obraćanju, Kejn je naveo da su tri decenije investicija i rada na demokartiji u regionu doveli do nekih boljitaka, ali da postoje problemi.

„Nema ničega što liči na normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Trenutni pristup SAD nije uspeo da dovede do pada tenzija“, naveo je Kejn.

Dodao je da Administacija dovoljno ne odgovara na situacije iza kojih stoji Beograd, a vezani su za proteste u kojima stradaju vojnici KFOR-a.

„Želim da se srpska zajednica i Beograd uključe i omoguće nove izbore na severu Kosova“, rekao je Kejn.

„Želim da znam da postoji pristisak EU i SAD da Kurti ispuni obavezu formiranja Zajednica srpskih opština, kao i da sa druge strane prestane pristisak da se Kosovo ne uključuje u međunarodne organe“, naveo je. 

Dodao je da žali što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali i da je pohvalno što zemlja prima izbegle Ukrajince.

„Odluka da se sankcije uvedu Aleksandru Vulinu je podsetnik da se se ne toleriše ruski maligni uticaj u Srbiji“, naveo je Kejn, dodajući da sa druge strane, napad Milorada Dodika na Ustavni sud BiH, kao pretnja miru, nije imao ozbiljan američki odgovor.

Posle Kejna, govorio je Vilijam Kiting, najviše rangirani demokrata u Pododboru, koji se fokusirao na probleme između Srbije i Kosova, i probleme u BiH.

„Moramo uraditi sve što je u našoj moći, zajedno sa našim evropskim partnerima, da podržimo nastavljeni demokratski razvoj, vladavinu prava i povećanu zaštitu ljudskih prava“, naveo je Kiting, dodajući da su skorašnje tenzije između Srbije i Kosova i nasilje na severu Kosova veoma zabrinjavajući.

Pohvalio je zajedničke aktivnosti SAD i EU i predložene korake na ublažavanju tenzija, uključujući povratak dijalogu, održavanje novih izbora na severu Kosova, formiranje Zajednice srpskih opština i zaustavljanje napora Srbije na sprečavanju članstva Kosova u međunarodnim organizacijama. Takođe, pozdravio je korake Kosova ka ublažavanju tenzija i pozvao da svi odgovorni za nasilje budu kažnjeni.

„Ako ovi konkretni koraci budu preduzeti, verujem da postoji stvarna mogućnost da put ka normalizaciji može da bude nastavljen“, rekao je Kiting.

Eskobar je obraćanje počeo navodeći da je američka politika na Zapadnom Balkanu utemeljena na principu kontinuirane integracije regiona u evroatlantske strukture: „Integracija jača Evropu kao geostrateškog partnera, učvršćuje demokratsko upravljanje i vladavinu prava, te čini zemlje Zapadnog Balkana bezbednijim i prosperitetnijim – a time taj region boljim bezbednosnim i trgovinskim partnerom SAD“.

Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan potom je naveo da SAD razumeju da postoje ogromne prepreke tim procesima, uključujući zaustavljeni napredak u demokratizaciji, korupciju, zavisnost o ruskoj energiji, etnonacionalističke politike, te štetni strani uticaj i dezinformacije iz država poput Kine i Rusije.

Dodao je da to nisu nepremostivi problemi i da u njihovom rešavanju i ublažavanju tenzija pomaže angažman SAD, ali i da zemlje moraju same preduzeti neophodne korake da bi se kvalifikovale za članstvo.

Eskobar se zatim fokusirao na odnose Srbije i Kosova, govoreći da je Evropska unija (EU) u februaru i martu, uz snažnu podršku SAD, došla do prekretnice, Sporazumom o putu normalizacije odnosa i aneksom o implementaciji koji je stvorio okvir kroz koji bi obe zemlje ispunile svoje obaveze.

„Ključni element je ispunjavanje obaveze Kosova od 2013. godine da se uspostavi Zajednica opština sa srpskom većinom koja bi osnažila opštine sa zajedničkim interesima, jezikom i kulturom da koordiniraju zajedničke izazove u pružanju nekih javnih usluga, uključujući obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i lokalni ekonomski razvoj“, rekao je Eskobar.

„Kosovo i Srbija su se čak složili da priznaju međusobno dokumente i nacionalne simbole. I što je najvažnije, prema ovom sporazumu, Srbija više neće lobirati protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama“.

“Od kada su strane postigle ove sporazume, bilo je ozbiljnih provokacija, eskalacije tenzija i neprihvatljivog nasilja srpskih demonstranata protiv KFOR-a, policije i novinara na severu Kosova”, nastavio je Eskobar obraćanje.

“Kao odgovor, NATO je rasporedio elemente rezervnih snaga za jačanje misije, održava snažniji položaj na severu Kosova kako bi se obezbedilo sigurno i bezbedno okruženje“.

Eskobar je naveo da su SAD i EU pozvali na hitnu deeskalaciju, uključujući održavanje novih lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova, uz učešće etničkih Srba, kao i na ponovno fokusiranje na implementaciju sporazuma u okviru EU dijaloga.

Dezinformacije Kremlja dolaze kroz medije na srpskom jeziku

Kada je reč o Crnoj Gori, Eskobar je rekao da je u toj zemlji prisutan novi momentum prema ostvarenju evropske budućnosti.

„Nedavni predsednički i parlamentarni izbori su bili slobodni, mirni i ponudili su biračima širok izbor. Ishod je osnažio želju stanovnika Crne Gore da postignu EU integraciju i reforme“.

Zvaničnik Stejt departmenta govorio je u uvodu i o BiH.

„Nažalost, u BiH predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ostaje fokusiran na rastavljanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i državnog Ustava. Dodikovo uporno, secesionističko i antidemokratsko delovanje ugrožava stabilnost, bezbednost i prosperitet zemlje i šireg regiona.“

Eskobar je rekao da će SAD nastaviti da pozivaju na odgovornost svakoga ko podriva Dejtonski mirovni sporazum ili ugrožava suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter BiH, te da snažno podržavaju Ured visokog predstavnika u BiH (OHR) i alate koje on ima na raspolaganju u borbi protiv prijetnji Dejtonu.

„Takođe ćemo nastaviti intenzivne napore da ojačamo posvećenost međunarodne zajednice da podrži Dejton, uključujući prikupljanje podrške (vojnoj) misiji EU – ’EUFOR ALTHEA’“.

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD osvrnuo se i na Albaniju i na Severnu Makedoniju, navodeći da su obe zemlje saveznici NATO-a i snažni partneri u ohrabrivanju normalizacije odnosa Srbije i Kosova.

Eskobar je još jednom istakao važnost transatlantskih i evropskih integracija u borbi protiv štetnih uticaja Kine i Rusije, ali i protiv korumpiranih lokalnih aktera koji pokušavaju da destabilizuju region.

“Rusija ostaje ekskluzivni dobavljač prirodnog gasa za neke zemlje Zapadnog Balkana, što predstavlja ozbiljnu pretnju regionalnoj bezbednosti. Čak i dok ratuje protiv Ukrajine, Kremlj šalje dezinformacije da bi unosio podele, nepoverenje i međuetničke i verske tenzije. Kina spaja suptilne narative koji potkopavaju poverenje u Zapad sa korozivnim investicijama koje zarobljavaju zemlje”, rekao je Eskobar, dodajući da SAD u partnerstvu sa EU nude alternative za otpornost svemu tome.

Pitanja članova Pododbora

Na pitanje predsedavajućeg Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove Kina, da li može javno da kaže da je premijer Aljbin Kurti posvećen formiranju Zajednice srpskih opština, kao i Beograd normalizaciji, Eskobar je odgovorio da je apsolutno tačno.

Podsetio je da je Ohridski sprazum otvorio vrata da Beograd prizna nezavisnost Kosova, zastavu, lične karte, da ne blokira Kosovo ni u jednoj međunaronoj organizaciji, kao da Kosovo treba da formira ZSO.

„Obe strane treba da počnu što pre da rade svoj posao i želimo veliki napredak ove godine“, odgovorio je Eskobar.

On dodaje da su sledeći potezi, organizovanje ponovljenih izbora, pa povratak dijalogu.

Na pitanje senatora Bila Hajdenge, republikanca, šta se čini da pet zemalja EU priznaju Kosovo, Eskobar je naveo da je stalno u kontaktu sa tim zemljama i da treba kosovske vlasti da uvere te zemlje da su u evropskom procesu.

„Naša želja je da Kosovo bude član NATO, EU i da ima stolicu u UN, ali neke te zemlje ne mogu da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost, ili bilateralni sporazum Srbije i Kosova, već žele da vide sporazum o normalizaciji. Većina ovih zemalja bi da vidi kako Kosovo ispunjava svoj deo obaveza, a to je formiranje ZSO“.

On je dodao da zato ohrabruje kosovsku vladu da, uz američku podršku formira ZSO, na način da ta organizacija ne narušava ustavni poredak, niti njihovo funksionisanje, tako da „bismo već ove godine napravili pomak u kampanji priznavanja zavisnosti“.

„Do sada nisam dobio slaganje u vezi sa tim od Vlade Kosova,“ dodao je Eskobar.

 

 


Komentari posetilaca