Medija centar Čaglavica, 24.11.2021. - Čuli ste Tamaru koja je posao pronašla preko našeg sajta. A sada idemo do Šilova. Firmi eko plast vlasnika Jovana Simića potrebno je čak 15 radnika. Posao nije težak, plata je redovna, tako da ako ste bez posla i hoćete da radite pravac Šilovo. A šta to Eko plast radi sa kojim se izazovima ovo privatno preduzeće suočava pogledaćemo u narednom prilogu.
Jovan Simić iz Šilova 2015. godine je uz pomoć nemačke organizacije ASB iz Beograda osnovao predezeće za proizvodnju kesa „Eko plast“. Iako firma godinama uspešno posluje, jedan od gorućih problema sa kojim se Simić suočava u svom radu je nedostatak radne snage. Na početku je kaže imao deset radnika, a sada se to svelo samo na članove porodice, iako bi objašnjava logičnije bilo da je situacija obrnuta.
„Gotovo su svi otišli, a otišli su iz razloga što su našli neki bolji posao u državnim institucijama pre svega u prosveti, zdravstvu, dobar deo prima socijale i u jednom i u drugom sistemu jer ja kao privatnik ne mogu više od 250, 300 evra da im plaćam mesečno... Tako da trenutno radim porodično jer neće niko da radi jer ako bi on radio kod mene on će izgubiti socijalu jednu i drugu, a bolje mu je da prima socijalu ili tu neku platu od 25 000 dinara, bolje mu je da sedi kući da odmara nego da dođe ovde da radi i da zaradi. Kod mene posla ima uvek jer ja sada radim samo jednu smenu ne mogu ja da radim 16 ili 12 sati“, kazao je Jovan Simić.
U firmi „Eko plast“ trenutno je otvoreno 15 radnih mesta. Plata je u proseku od 250 do 300 evra i, iako je za mašine potrebna obuka Simić navodi da to nije uslov za zapošljavanje, jer se rad na mašinama brzo i lako uči.
„Ja imam kapacitete da radim 24 sata. U principu se 24 sata i radi jer ova mašina kad se zagreje njoj otprilike tri, četiri sata traje samo zagrevanje i šteta je da se gasi. Doduše ona se u principu nikad i ne gasi, gasi se za Novu godinu i neke velike praznike. Ja imam velike gubitke zato što radim sedam, osam sati jer druga je stvar kad bi radila 24 sata ona bi bila non stop ugrejana, a ovako imam velike troškove“.
Iako većina mladih ljudi prema Simićevom mišljenju želi posao u državnim institucijama, on ipak poručuje da je privatni sektor „realni svet“.
„Zašto kažem realni svet, zato što tu stvarno mora da se radi i zaradi, a rad u obrazovanju ili zdravstvu to je neka čista simulacija. Ambulanta u Donjem Kuscu ima oko dvadesetak medicinskih sestara i iz srpskog i iz kosovskog sistema, a ukupno da li imaju 10 ili 15 pacijenata i to je tako već 20 godina. Mislim da je to loša politika koja se sprovodi pitanje je šta će ti ljudi raditi za par godina jer to mora da se prekine ne može to večito da bude tako“, rekao je Simić.
Osim “državnog posla”, Simić je mišljenja i da većina mladih hoće “leba bez motike”.
„Svi hoće da primaju platu a da budu kući da ne rade ništa da budu po kafićima, kažem za mlade. Posla ima, ali opet bi oni na državne jasle gde se radi tri, četiri sata gde se ne radi ništa ili bi hteo da bude u školi da bude pomoćni radnik takozvani higijeničar u nedelju dana da ide jedan dan tri, četiri sata. Znači simulacija nekog posla nekog zapošljenja. Poenta je u tome što niko ne želi da radi pričam za srpsku zajednicu“
Zbog nedostatka radnika u pomoć priskaču i supruga Dušica Simić diplomirani ekonomista i ćerka Đurđina diplomirani biolog.
„Nije težak posao kao posao vidite kako je, uklopiš se brzo, nije teško uopšte“, kaže Dušica Simić.
„Ja sam uglavnom dolazila na ispomoć pošto sam studirala i dolazila sam vikendom kad sam kod kuće i trebalo mi je mesec, dva da naučim da radim ali uglavnom sam za ovom iglovicom tako se zove ta mašina gde se kese seku“, kaže Đurđina Simić.
Za mlade, nezaposlene ljude i potencijalne radnike Jovan Simić ima i poruku:
„Poručujem im da se vrate u realan svet. Jer kad tad doći će sve to na naplatu oni moraju da rade i od toga da žive. Ovo sada politika koja se sprovodi u smislu davanja te socijale i ostalo to neće dugo trajati to će vrlo brzo nestati, eo svedoci smo, i pitaće se šta će posle, gde će i kako a godine prolaze“.