Kim, FoNet, 10.11.2023. - Čini mi se da se rečnik Evropske komisije promenio u odnosu na Srbiju i da njena pozicija oslabljena, što se najbolje ilustruje izrazom „de fakto priznanje Kosova“, koji koriste evropske diplomate kako bi opisale šta bi Beograd trebalo da učini u primeni sporazuma iz Brisela i Ohrida, izjavio je dugogodišnji dopisnik iz Brisela Dušan Gajić.
„Poznajući rečnik Evropske komisije, kada je reč o godišnjim izveštajima o naporetku, on često bude diplomatski i iz tih formulacija nije uvek lako raspoznati koliki je napredak i šta zapravo Evropska komisija misli o nekim situacijama“, rekao je Gajić u serijalu razgovora „Agreman“ o spoljnoj politici Srbije.
Kako je ukazao, u nekim glavnim delovima vezanim za ključne odredbe, poput vladavine prava, borbe protiv korpucije, slobode medija i izražavanja, napredak je u proteklih 12 meseci bio ograničen.
Gajić smatra da se u formulacijama o sukobu u Banjsko, ne koristi terminologija koji su upotrebljavali i sami evropski zvaničnici i ne govori se o terorističkom napadu, ali se jasno navodi potreba da se to pitanje reši do kraja i da Srbija u potpunosti sarađuje.
Prema njegovom zapažanju, u pojedinim formulacijama uloga Beograda se vidi kao „manje konstruktivna i potencijalno rizična za stabilnost i bezbednost“, u odnosu na raniji period kada je fokus bio na Prištini.
„Sada nema najava da bi Beogradu mogle biti uvedene restriktivne mere sa kojima je sada suočena Priština“, primetio je Gajić i konstatovao da je ta tema sada otišlo u drugi plan.
Kako je objasnio, sada se očekuje ishod istrage, mada ni to nije sasvim jasno kada bi i ko trebalo da saopšti rezultet te istrage.
„Ono što je izašlo u prvi plan je da je ponovo primena onoga sto je dogovoreno u okviru dijaloga značajniji uslov za Beograd u napretku ka EU i tu je rečnik pooštren“, naglasio je Gajić.
On podseća da su tri ključne teme za deblokadu pregovora Srbije, koja je u proteklih pet godina otvorila tri poglavlja.
„Potrebno je da se nešto dogodi na planu usklađivanja sa spoljnom politikom EU, odnosno sankcijama prema Rusiji, očekuju se pomaci u primeni dogovora iz Brisela i Ohrida, a na kraju ili možda na prvom mestu su pitanja vladavine prava“, nabrojao je Gajić.
On je uveren da zemlje članice EU koje odlučuju o otvaranju poglavlja ili klastera, u političkom smislu, pre svega, očekuju signale u spoljnopolitičkom smislu, odnosno usklađivanje u politici prema Rusiji.
Prema Gajićevom viđenju, postoje i signali nezadovoljstva zbog odluke Srbije da sa Kinom potpiše Sporazum o slobodnoj trgovini.
Sa druge strane, on prenosi poruku koja se čuje iz Brisela da je sve to pitanje izbora i bilo bi moguće otvoriti klaster 3 u narednim mesecima, ako bi se Srbija odlučila da pristupa brže.
„Predstavljanje izveštaja Evropske komisije jasno je pokazalo gde je fokus interesovanja EU i činjenicu da se pitanje proširenja vratilo na agendu iz geopolitičkih razloga“, smatra Gajić.
„Unija rat u Ukrajini shvata kao bezbednosnu pretnju po sebe. Pošto se oseća bezbednosno ugrožena, ona o proširenju i prijemu novih članova i porukama koje šalje zemljama na svojim istočnim granicama razmišlja u geopolitičkom kontekstu“, obrazložio je Gajić.
Prema njegovom tumačenju, zato je Zapadni Balkan, koji decenijama unazad nije viđen kao bezbednosna pretnja ili egzistencijalno pitanje za Evropu, otišao u drugi plan.
„Za nas je dobro što se zbog geopolitike pitanje proširenja vratilo na agendu, ali je loše sto je fokus na Ukrajini i Moldaviji i potencijalno drugim zemljama, gde se iz političkih razloga pokazalo da je moguće nešto što godinama nije bilo moguće“, predočio je Gajić.
Kako je napomenuo, to ne znači da zamah ne može da se prelije i na Zapadni Balkan.
Gajić u godišnjim izveštajima kao važnu vidi i činjenicu da se u proteklih 12 meseci nijedna od zemalja regiona nije pomerila u nivou pripremljenosti za članstvo u EU, dok su, po oceni Komisije, Ukrajina i Moldavija to učinile u velikoj meri..
Prema njegovom mišljenju, to je zato što one i dalje veruju u EU i nisu stigle da se razočaraju u taj proces, za razliku od regiona.
„Jedan od pokušaja da se poverenje obnovi je i Plan za rast Zapadnog Balkana, ali poznavaoci prilika smatraju da je to nedovoljno da bi političari i građani poverovali da je moguće da se sada zaista nešto dogodi na planu članstva i da je to nešto u šta bi trebalo ulagati napore“, zaključio je Gajić.