Kim, 05.11.2023. - Tačno je godinu dana otkako su Srbi na severu Kosova napustili sve institucije kosovskog sistema, uključujući policiju i pravosuđe, ali i opštine i centralne institucije. Posle deset godina od integracije u kosovski sistem, Srbi su gotovo potpuno izgubili vlast na severu.
Zaposleni u Kosovskoj policiji na severu Kosova predali su 5. novembra prošle godine svoje policijske značke, razdužili oružje i skinuli policijske košulje. To su, kako su naveli, uradili iz revolta zbog odluke Vlade Kosova o preregistraciji vozila sa srpskih na RKS registarske tablice, te usprotivili naredbi iz MUP-u o kažnjavanju vozača koji nisu obavili registraciju, ali i smene Nenada Đurića, direktora Policije za region sever.
“Braćo i sestre, zajedno sa svojim kolegama doneli smo zajedničku odluku da podnesemo ostavku u Policiji Kosova i da stanemo uz svoj narod. Dosta je bilo”, rekao je 5. novembra prošle godine Aleksandar Filipović, tadašnji šef operative u Kosovskoj policiji.
Potom su usledile i ostavke u centralnim, opštinskim i pravosudnim institucijama.
“Podnosimo neopozivu ostavku na mesta poslanika u Skupštini u Prištini”, kazao je tadašnji poslanik Srpske liste u Skupštini Kosova Igor Simić.
Međutim, nekoliko meseci kasnije Srbi se vraćaju u Skupštinu Kosova, ali ne oni koji su iz nje izašli već drugi članovi ove partije, uglavnom iz redova SPS-a i GI SDP.
Ostavku je podneo i Goran Rakić na mestu ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova.
Koliko je odluka bila opravdana ili pogrešna?
Izlazak Srba sa severa iz institucija Kosova bio je okidač za mnoge kasnije odluke i događaje, između ostalih i dolazak specijalnih snaga policije i izgradnju nekoliko baza što je kod lokalnog stanovništva izazvalo revolt. Organizovane su barikede sa kojih su okupljeni, uglavnom zaposleni u institucijama tražili povlačenje specijalaca i formiranje Zajednice srpskih opština. Krajem decembra barikade su uklonjene a zahtevi nisu ispunjeni. Bilo je i nekoliko hapšenja Srba, uglavnom donedavnih policajaca, koji su optuživani za rušenje ustavnog poretka i ratne zločine.
Miodrag Marinković iz Centra za afirmaciju društvene akcije (CASA) kaže za Radio Kim da je odluka o napuštanju kosovskih institucija bila katastrofalna.
“Može se reći da su te odluke bile katastrofalno loše po srpsku zajednicu jer danas je jedan veliki deo ljudi koji je tada mirno živeo u Mitrovici napustio Kosovo, a ako se to doda na one opšte negativne migracione trendove, mi sada imamo i neku vrstu vanrednog stanja što se tiče demografskog kapaciteta srpske zajednice da napravi život na Kosovu održivim. Bilo je jako puno pogrešnih odluka”, kaže Marinković.
Da je odluka o napuštanju pre svega policije bila pogrešna, slaže se i Miodrag Milićević direktor NVO Aktiv.
“Isključivo i jedino ad hok odluka da Srbi napuste institucije verujući da će takav čin zapravo blokirati u celosti funkcionisanje doskorašnjih funkcionalnih institucija, odnosno do pre godinu dana funkcionalnih institucija na severu, uključujući naravno i lokalnu samoupravu. Žalosno je naravno što se nakon toga dogodio niz incidenata na severu Kosova koji su vezani mahom za jedinice specijalne policije i brojne pritužbe vezane za njihov rad ali i u političkom smislu to ima takođe ozbiljne implikacije, uključujući i tu nesrećnu Banjsku i sve ono što je usledilo nakon te Banjske”, kaže Milićević.
Novinarka Radija Kontakt plus Ana Marija Ivković kaže da su policajci izgubili posao, ali ne i platu, ali da im je karijera uništena.
A šta su građani izgubili izlaskom iz institucija?
“Građani su izgubili godinu dana normalnog života i odgovornost za to snose apsolutno sve tri strane. Dakle, ovde krivicu vidim i u Beogradu, i u Prištini i u međunarodnoj zajednici. Beograd je s jedne strane, sve vreme, podizao priču – kolokvijalno rečeno, “da će Srbija da se vrati na sever”. Priština je sve vreme preduzimala korake koji su za srpsku zajednicu bili ekstremni a međunarodna zajendica nas je ubeđivala da će sve da reši a mi sada vidimo da oni ne mogu još uvek ni izbore da održe”, kaže ona.
Većinski srpske opštine vode albanski gradonačelnici
Izbori su odrzani u aprilu, ali kao rezultat ostavke gradonačelnika i ostalog rukovodstva četiri opštine. Srbi su te izbore bojkotovali, pa su uz izlaznost birača nešto veću od 3% pobedu odneli albanski kandidati i većinski srpske opštine Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić preuzeli Albanci.
„Mi danas imamo, uz izuzetak opštine Severna Mitrovica, potpuno disfunkcionalne opšitne Zvečan, Leposavić i Zubin Potok. Dakle, te opštine su danas u celosti okružene bodljikavom žicom. Ljudi koji su do juče funkcionisali, radili u tim opštinama, više ne rade”, podseća Miliićević.
Marinković ističe da su dotadašnji zaposleni u kosovskim institucijam uradili nešto što je bilo potpuno nelogično, te da dali poklon Kurtiju time što su izašli iz institucija.
“Nisu hteli da izađu na izbore, i onda je on postavio svoje ljude. Ako Srbi nisu u institucijama tu se otvara prostor za ulazak kosovskih Albanaca u institucije a samim tim se otvara i pitanje legitimiteta tih institucija prema srpskoj zajednici, što znači da je srpska zajednica u zadnjih godinu dana izgubila i institucije, izgubila i političko vođstvo i mi vidimo, posebno posle 24. septembra, jedan potpuni krah beogradske politike na Kosovu”, kaže Marinković.
“Nisam sigurna da je onaj ko je odlučio da se sprovede jedna takav korak razmišljao na duge staze i razumeo šta bi to moglo da donese”, dodaje Ana Marija Ivković.
Hapšenja, uzurpacija, sukob u Zvečanu pa u Banjskoj
U periodu od godinu dana zabeleženo je više incidenata i hapšenja, uzurpacija imovine Srba u opštinama Leposavić i Zubin Potok. Kriza je kulminirala tokom maja meseca kada je u Zvečanu došlo do sukoba između lokalnih Srba i pripadnika Kfora a sve zbog ulaska albanskih gradonačelnika u opšine uz podršku specijlane policije. Povređeni su učesnici i sa jedne i sa druge strane, po zvaničnim podacima oko 90 pripadnika Kfora, među Srbima 55. Od tog događaja uhapšeno je više lica srpske nacionalnosti, a jedan od njih Dušan Obrenović koji je uhapšen iste večeri 29. maja je i dalje u pritvoru.
Najžešći sukob dogodio se krajem septembra kada je naoružana grupa predvođena Milanom Radoičićem napala Kosovsku policiju. Jedan policajac je ubijen, ali i trojica učesnika iz oružane grupe.
„Jasno je da je ozbiljna šteta napravljena mnogim nažalost nepopularnim odlukama i sa jedne i sa druge strane. U ovom slučaju veća je odgovornost svakako na vladi u Prištini. Sa druge strane, da li je moguće nešto popraviti, to će vreme pokazati. Ono što je nedvosmisleno je da je pozicija Srpske liste daleko slabija u odnosu na period pre svih kriza uključujući naravno i Banjsku”, kaže Miodrag Milićević iz Aktiva.
Sve se vrti oko podele
Miodrag Marinković iz CASA kaže da iza svega stoji ideja o podeli i da je to jedina politička ideja Vučića i njegove vlasti.
“Mislim da kreiranje te političke situacije na severu i ti drastični koraci oni su u stvari trebali da dovedu do tog stanja. Postoje dva načina da se ta ideja prihvati, prvi jeste da se međunarodni akteri dogovore, to je propalo. Drugi način je da se kreira realnost u kome se može reći – oK sada je u stvari jedina ideja koja ima smisla i mislimda su ti neki koraci išli u tom pravcu i sa tom željom. Sever kosova nije više u institucijama, nije na Kosovu i da se vratimo na ideji podele kao jedinoj ideji koja postoji vođa, naših političkih lidera u Beogradu”, kaže Marinković.
Da li građani žele da se Srbi vrate u policiju, pravosuđe, opštine…
“Jedno je šta žele a jedno je šta su potrebe. Mi možemo da pričamo da su Srbi okrenuti Srbiji, da su okrenuti Beogardu i da bi najviše voleli da ovde budu samo srpske institucije. To je želja, ali na terenu mi imamo nešto drugo.Mi smo deset godina bili u kosovskom sistemu, prisilno naterani da uzmemo ta dokumenta da učestvujemo u kosovskom sistemu, da budemo deo tog sistema i sada neko očekuje i želi da mi nemamo ništa sa tim. To je nemoguće jer mi sada zavisimo od tog kosovskog sistema. Pođite od preregistracije sada. Ja sam sigurna da će ogroman broj ljudi odlučiti da ipak uzme RKS tablice”, kaže novinarka Radija Kontakt plus.
Miodrag Milićević iz Aktiva veruje da će se pitanje povratka Srba u institucije Kosova pokrenuti.
“U jednom trenutku, bez obzira na negativna osećanja, u jednom trenutku proces će se sigurno pokrenuti. U to barem ja nemam nikakvu dilemu. Samo je pitanje dinamike i odlučnosti u ovom slučaju konkretno vlade u Prišti”, kaže on.
Tablice i dalje tema
Problem oko registarskih tablica, koji je navodno bio povod za skidanje uniformi policajaca, i dalje nije u potpunosti rešen. Na severu Kosova se još uvek voze automobili sa oznakama KM, ali je nedavno Vlada Kosova produžila rok za preregistraciju na RKS tablice do početka decembra. Kosovska policija vodi kampanju za preregistraciju vozila jer se bliži kraj roka, a poruke građanima srpske nacionalnosti stižu i na “MTS” i na “IPKO” mobilnoj mreži.