RTV KIM, Radio Goraždevac, 24.01.2022. -Bosiljka Vukanić iz Goraždevca već godinama pokušava da nađe posao, ali joj to ne polazi za rukom. Kopija zahteva i papira sa kojima je aplicirala je, iz godine u godinu, sve više.

osiljka redovno aplicira za posao, obraća se institucijama, ali posao pronalaze jedino oni koji pronađu vezu, piše Radio Goraždevac.

„Što se tiče zapošljavanja ovde, u nasem selu, uvek su prioritet stariji ljudi koji imaju više iskustva. Čak i ako nemaju dovoljno završenih škola, ako su tu bili, oni će ostati tu. Za mlade se smatra da su malo neodgovorni, da nisu toliko radni i da neće raditi taj posao kao što će ga raditi stariji. Evo, ja već godinama pokušavam da pronađem posao, ali ne uspevam. Gomilu zahteva sam slala, obraćala se institucijama, ali posao pronalaze samo oni koji pronađu vezu“, kazala je Bosiljka Vukanić.

Poput Bosiljke se sa istim problemom suočava grupa mladih iz Goraždevca koja je završila studije. Među njima su najbolji studenti ali, bez obzira na desetke, mesta ni za njih nema.

Marta Dašić iz Brestovika kaže da mladi odlaze sa Kosova u potrazi za poslom i boljim životom jer ga, za sada, tu nema, a ni budućnost ne obećava.

„Najveći problem mladih jeste zapošljavanje. U proteklih par godina veliki broj je otišao u potrazi za poslom i boljim životom. Bez ikakve perspektive, mladi su jednostavno izgubili svu nadu. Nama za sada nema života ovde, jer i ovi što se zapošljavaju, to je uglavnom preko rodbinskih ili nekih drugih veza“, rekla je ona.

Radio Goraždevac se tokom decembra bavio problemom nezaposlenosti mladih. Većina njih smatra da su stranačka pripadnost i veza u večini slučajeva neophodni.

Istraživanje je pokazalo da 46 odsto ispitanika smatra da ne postoje jednaka prava prilikom konkursa za zapošljavanje, 36 odsto misli da delimično postoje, a 18 odsto da delimično ne postoje.

Ispitanici su takođe naveli da nisu zadovoljni načinom na koji se zapošljavaju mladi i ugrožene grupe u njihovim opštinama, kao i da uglavnom postoji protekcija prilikom zapošljavanja.

Prema rečima psihologa osnovne škole „Janko Jovićević“ u Goraždevcu Danije Portić, nezaposlenost u velikoj meri utiče na mentalno zdravlje, naročito kod visokoobrazovanih ljudi.

"Za mnoge ljude posao predstavlja način da zadovolje svoje bazične potrebe i to je, pored materijalne sigurnosti, i potreba za ispoljavanjem kreativnosti. Nezaposlenost u velikoj meri utiče na mentalno zdravlje, dovodi do nezadovoljstva sobom, socijalne izolacije, anksioznosti, sniženog samopoštovanja, depresije i drugih emocionalnih stanja“, kazala je Portićeva.

Na evidenciji filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kosovskoj Mitrovici, prema evidenciji od 30. novembra 2021. godine, a koja je nadležna za područje Pećkog okruga, nalazi se 405 lica (221 žena) koja imaju prebivalište na teritoriji Pećkog okruga.

U periodu januar-novembar 2021. godine zaposleno je 39 lica sa evidencije NSZ kod poslodavaca sa područja Pećkog okruga.

Hadžere Turjaka iz Centra za socijalni rad u Peći za Radio Goraždevac kaže da su kriterijumi veoma komplikovani i da je nekada veoma teško izabrati porodice kojima je neophodna pomoć.

“Što se tiče porodica koje koriste socijalnu pomoć u regionu Peći, ukupno ih ima sedam i po hiljada, među kojima su razne nacionalnosti. Što se tiče srpske zajednice, imamo 13 porodica koje koriste ovu pomoć. Cilj socijalne pomoći je da se pomogne ljudima koji nisu u radnom odnosu i nemaju uslove za život. Socijalna pomoć se deli uglavnom najsiromašnijim porodicama na osnovu kriterijuma koji su utvrđeni zakonom. Porodice apliciraju u Centru za socijalni rad, popune dokumentaciju koja je predviđena, onda ekipe dođu u kućnu posetu porodicama i odrede kome je potrebna ova pomoć”, objašnjava Turjaka.

Zbog partijskog, netransparentnog procesa zapošljavanja, kako ističu sagovornici Radio Goraždevca, i nedostatka strategije za razvoj privatnog sektora u poslednje dve decenije, danas u Goraždevcu živi barem stotinak porodica manje. Radni odnos je u ovako tradicionalnom društvu povezan i sa stvaranjem porodice, te je usled ovakve situacije manje brakova i osetno manje đaka u školi.

U prilog tome govori činjenica da je broj učenika u OŠ “Janko Jovićević” drastično smanjen. Škola je pre 20 godina imala oko 250, a danas jedva 100 učenika.

Međutim, pored svih opstrukcija, mladi i danas žive u Goraždevcu. Da li će tu i ostati, u značajnoj meri zavisi i od nadležnih institucija, pre svih onih zaduženih za zapošljavanje.