Produkcija New Press, 26.02.2024. - Mladi u opštini Gračanica bi se radije zaposlili u državnoj firmi, nego na primer u privatnom sektoru koji u poslednje vreme pruža veće mogućnosti, posebno za mlade ljude rekla je u emisiji „Heroji našeg doba“ predsednica Udruženja mladih „Centar manjinske zajednice“ Jelena Bulatović. Ona navodi da se mali broj ljudi usuđuje da započene spostveni biznis, jer pre svega nemaju podršku porodice, a dodatno ih demorališu i drugi društveni faktori poput socijalne nepravde.
„Možemo videti da u poslednje vreme postoji tendencija da se razvija ekonomija i da privatni sektor postaje sektor koji će omogućiti mladima stalno zapslenje. Međutim pored svih naših napora suočavamo se i sa tim stereotipima koji postoje u društvu, a to je da se za mlade samo državni posao računa. Tako celokupno društvo smatra i misli i ne daju prostora mladima da se upoznaju sa drugim sektorima kao što je privatni i civilni, koji imaju velike mogućnosti da uposle mlade ljude. Mada, rekla bih u razgovoru sa njima da su pod velikim uticajem od strane svojih roditelja i rasprostranjen je nepotizam i partijsko zapošljavanje i mladi se uvek oslanjaju na to. Možemo videti da su sve opštine male, da se svi znaju i da teže tom načinu pronalaska posla“, rekla je ona.
Sa Jelenom Bulatović slaže se i direktorka Turističke organizacije Gračanica Sandra Đokić. Ona navodi da je ova organizacija prethodnih nekoliko godina organizovala obuke za kuvare i konobare i da je odziv mladih bio kako kaže na zadovoljavajućem nivou, međutim iz razgovora sa njima kaže da oni posao u privatnom sektoru u stvari vide samo kao honorarni posao i ne planiraju da se time dugoročno bave.
„Mladi zapravo žive sa tom svešću da posao koji nije državni posao zapravo nije pravi posao. Mi se zaista trudimo da im približimo značaj privatnog sektora ne samo kroz obuku konobara nego smo što se tiče ugostiteljstva i turizma organizovali mnogobrojne obuke – za turističke vodiče, gastronomiju, skoro smo pretprošle godine radili edukaciju i mapirali domaćinstva koja bi se bavila ruralnim turizmom“, navela je Đokićeva.
Govoreći o problemima i položaju mladih u Gračanici Jelena Bulatović kaže da su problemi mladih brojni, ali da je sama omladina, kako je rekla, pasivna i nezainteresovana da učestvuje u bilo kakvim procesima odlučivanja ili akcijama koje se tiču njih samih.
„Prvi razlog je taj što imamo pasivnu omladinu koja nije u dovljnoj meri zainteresovana da se uključi u aktivnsoti koje su od značaja za njih, a s druge strane možemo reći da mnogi imaju problem što se tiče jezičke barijere. Omladina recimo iz Novog Brda koja je veoma zainteresovana da se edukuje, da usavršava svoje veštine suočava se sa problemom nedostatka infrastrukture koja će im omogućiti da putuju do Gračanice ili uopšteno unutar svoje opštine“, rekla je Bulatović.
Upravo iz svih ovih razloga cilj Udruženja mladih „Centar manjinske zajednice“ je da mladima približi značaj privatnog sektotra, ali i da ih upozna sa mogućnostima koje za lični razvoj nudi društveni aktivizam. Takođe ističe da ova organizacija radi i na tome da mladi prepoznaju značaj njihovog uključivanja u proces donošenja odluka.
U emisiji Heroji našeg doba bilo je reči i o turizmu i potencijalima turizma u opštini Gračanica. Direktorka TOG-a Sandra Đokić kaže da opštinu Gračanica godišnje poseti oko 150 000 turista. Najveći broj posetilaca zainteresovan je za manastir Gračanica i arheološko nalazište Ulpijana.
„Turisti koji posećuju Gračanicu su svakako turisti koji uživaju u verskom turizmu, ali imamo i veliki broj stranih turista koji obilaze manastir Gračanicu kao jedno kulturno dobro koje se nalazi na Uneskovoj listi kulturne baštine i naravno po čemu smo i zapravo preorznatljivi, ali i visoko kotirani na svetskoj turističkoj mapi“, navela je Đokićeva.
Kaže da turisti u Gračanicu poslednjih godina uglavnom dolaze u dnevne obilaske, a da je cilj TOG da u narednom periodu to promeni, odnosno da unaprede kapacitete kako bi turisti u Gračanici boravili nekoliko dana. Prema njenim rečima u opštini Gračanica postoji potencijal za razvoj seoskog turizma, međutim za to je potrebno još, kako kaže, dosta obuka kako za same meštane, tako i za pronalak finansijskih sredstava da se pomogne domaćinstvima.