New press, 12.02.2024. - Položaj osoba sa invaliditetom na teritoriji opštine Gračanica je katastrofalan, a problemi iz godine u godinu isti rekli su u emisiji Heroji našeg doba predsednik Saveza osoba sa invaliditetom Dragan Josifović i Stefan Petrović iz Čaglavice, koji od rođenja boluje od paralize donjih ekstrmiteta. Petrović i Josifović izneli su i niz kritika na račun opštine Gračanica, za koju tvrde da nema dovoljno sluha i da gotovo ni na koji način ne pomaže, iako je kako tvrde upoznata sa problemima i potrebama osoba sa invaliditetom.
Predsednik Saveza osoba sa invaliditetom Dragan Josifović kaže da se već više od 20 godina osobe sa invaliditetom na teritoriji opštine Gračanica susreću se sa istim problemima i da ne postoji gotovo nijedan pozitivni korak ka poboljšanju njihovog položaja, niti rešavanju bilo kog problema.
„Položaj osoba sa invaliditetom na teritoriji opštine Gračanica je katastrofalan. Skoro ništa nije urađeno za osobe sa invaliditetom. Ja ne znam neki pozitivan primer da je neko uradio, da je napravi neku kapitalnu investiciju za osobe sa invaliditetom, da je uradio arhitektonski pristup za osobe sa invaliditetom, da je napravio sistem obrazovanja, da je uposlio osobe sa invaliditetom. Sve ono što je bitno za nas apsolutno niko ništa nije pokrenuo“, rekao je Josifović.
Nedostatak infrastrukture, neadekvatni uslovi obrazovanja, nedostak socijalnih usluga, nedostatak ličnih asistenata i transporta samo su neki od problema sa kojima se godinama suočavaju osobe sa invaliditetom u opštini Gračanica.
„U bilo koju javnu ustanovu, da li je to Dom zdravlja, škola, banka, kao svaki normalan čovek imaš potrebu da odeš nešto da platiš, neki račun, bilo šta do pošte, do banke, kao što rekoh – ne možeš, ako nemaš rampu i pristup za kolica, možeš samo da gledaš“, kaže Stefan Petrović iz Čaglavice.
„Mi u našoj opštini generalno nemamo nijedan socijalni servis niti servis podrške za osobe sa invaliditetom, nažalost. Iako zakon kaže drugačije, iako praksa kaže drugačije. Nemamo lične asistente. Ne postoji lični asistent, gde je praksa svuda da svaka osoba sa invaliditetom koja je društveno aktivna, uposlena mora da ima ličnog asistenta. Nekoga ko će da mu pruža usluge osam sati dnevno da bi osoba bila uključena u neku aktivnost“,navodi Josifović.
Poseban izazov za osobe sa invaliditetom je kretanje kroz Gračanicu.
„Za tih 500 metara koliko imam od kuće do posla nalaze se dva ležeća policajca koji su malo veći i koje ne mogu da pređem. Ti ležeći policajci ne bi predstavljali problem da je trotoar uređen, ali trotoar od moje kuće do posla je na nekim mestima širok 12 cm, na nekim je 90 cm, na nekim su šahte otvorene, na nekim su šahte podinute 20 cm, na nekim je čak bandera ili ne znam neki drugi stub, Tako da, apsolutno nije moguće i to što je moguće nekih možda 50 metara gde je slobodno na trotoar da se popnem su parkirani automobili. Tako da i tih 50 metara su problem“, objašnjava Josifović.
Ništa bolja situacija nije ni kad je u pitanju Čaglavica, dodaje Petrovića, već je i gora.
„U Čaglavici je katastrofa. To je veliki saobraćaj. Tu prolaze, ja mislim, samo još avion što nije prošao i što nisu proterali. Tu prolaze i šleperi, i kamioni, i autobusi. Ne znam koliko, u toku dana“, navodi Stefan Petrović.
Petrović i Josifović navode da su osobe sa invaliditetom na teritoriji opštine Gračanica posebno diskriminisane po pitanju zapošljavanja. Josifović je izneo podatak i da na teritoriji ove loklane samouprave u poslednjih desetak godina nije zaposlena nijedna osoba sa invaliditetom, iako je to i po srpskom i po kosovskom zakonu, obaveza i privatnih i javnih ustanova.
„Imamo više primera gde su naši članovi konkurisali kod obrazovnih institucija, kod zdravstvenih institucija, kod lokalne samouprave, gde su priložili dokumenta da se radi o osobi sa invaliditetom, znači o proceni radne sposobnosti i da te osobe nisu primljene. Zašto? Kako? Nigde u obrazloženju ne stoji da je zbog toga, jer niko sigurno neće da napiše da neko nije primljen jer nije osoba sa invaliditetom, ali se radi, što bi se reklo, ispod žita da bi svako primio nekog svog, a osoba sa invaliditetom je na neki način diskriminisana time što nije primljena. Ne zato što je osoba sa invaliditetom, nego zato što je poslodavac obavezan da na svakog 50 zaposlenog primi jednu osobu sa invaliditetom“, navodi Josifović.
Petrović, koji je u više navrata pokušavao da se zaposli, u čemu nije uspeo, smatra da je to upravo zbog toga što je, kako kaže, osoba sa invaliditetom.
„Niko neće da preuzme odgovornost na sebe da uposli osobu sa invaliditetom“, tvrdi on.
Iako su sa svim problemima sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom na teritoriji opštine Gračanica upoznali i ovo, ali i svako prethodno rukovodstvo pomoć i podrška i bilo kakav vid pomoći godinama izostaju.
„Mi smo probali da uradimo mnogo toga, nismo nažalost probili tu psihički barijeru kod donosioca odluka odnosno kod organa vlasti lokalne samouprave da bi nešto pokrenuli kapitalno da bi moglo da se vidi i da bi bilo opipljivo. Tu smo gde smo od 2012.godine…Mada smo mi imali inicijative da smo svakom gradonačelniku odnosno svakoj vlasti davali i zahteve i imali određene sastanke sa gradonačelnicima međutim realno na terenu niko ništa nije uradio“, naveo je Josifović.
Prema podacima Saveza osoba sa ivaliditetom na teritoriji opštine Gračanica postoji oko 700 osoba sa ivaliditetom, međutim Josifović navodi da je realni broj zapravo troduplo veći.
Sa kojim se još barijerama u svakodnevnom životu suočavaju osobe sa invaliditetom na teritoriji opštine Gračanica, kako izgleda njihov izlazak iz kuće, zbog čega su im važna funkcionalna Udruženja u kojima se okupljaju i provode vreme, ali i da li je i koliko društvo u Gračanici otvoreno za ovu grupu ljudi pogledajte na video klipu ispod teksta.