Heroji našeg doba: Srpskim sredinama nedostaju psiholozi i psihijatri
05/11/2023 13:22|Autor: office@newpressproduction.com|Pregleda: 172 |
|


New press, 05.11.2023. - Na Kosovu postoji oko 2 700 registrovanih narkomana, a procenjuje se da je broj neregistrovanih oko 40 000. Najrasprostranjenija i najkorišćenija droga na Kosovu je marihuana, zatim kokain, a onda heroin, koja je ujedno i najopsnija vrsta droge koja stvara i najbržu zavisnost rekao je u emisiji “Heroji našeg doba” direktor Specijalizovanog psihijatrijskog centra „Lavirint” Safet Bljakaj.  

Ovaj centar koji se bavi prevencijom i lečenjem zavisnika droga nalazi se u Prištini. Bljakaj je rekao da je od 2 700 registrovanih narkomana u ovom centru 3,5 odsto Srba.

“U poslednje dve godine postoji taj trend rasta, sve je više mladih ljudi koji su počeli sa upotrebom kokaina”, naveo je Bljakaj.

Bljakaj upozorava da je starosna dob uživaoca narkotika sve niža.

“Recimo 2007. godine je ta granica bila  21 godina, a podaci od prošle godine pokazuju da je granica pala na 16 godina  i mislim da više ne može da padne niže”.

Bljakaj je naveo i da u Specijalizovani psihijatrijski centar „Lavirint“dnevno na lečenje od upotrebe narkotika dolazi oko 40 ljudi. Dodaje da na lečenje pored Albanaca dolaze i Srbi, ali i pripadnici drugih nevećinskih zajednica.

“Iz Severne Mitrovice dolaze u Prištinu po terapiju. To je metadonska terapija. Mi pokuašvamo sada sa novom strategijom o drogama da otvorimo neki centar ili institute ili organizacije u Mitrovici da oni imali lakši pristup programu lečenju. Mi imamo Srbe, ali nije veliki broj njih registrovan u našu data bazu, ali većina njih je na heroinu. Mi znamo da ima i u ostalim mestima gde ima Srba kao što je Gračanica. Ne odstupaju ništa mladi Srbi na Kosovu od ostale populacije. Marihuana je glavna droga, kokain takođe kod Srba, ali smatram da možda i ne dolaze toliko kod nas jer imaju prilike i mogućnosti da se leče u Srbiji ili drugim mestima”, naveo je Bljakaj.

Bljakaj upozorava na pojavu nove vrste droge, koja je mnogo opasnija od heroina, a koja se već pojavila u svetu. Dodaje da su brojna mišljenja stručnjaka, da će ona vrlo brzo stići i na Kosovo.

“Nešto što je jako opasno i na šta moramo da pripazimo je “fentamin” droga koja hara po Americi, Kanadi, Australiji i za koju se nagoveštava da će se vrlo brzo naći i u Evropi, ali i kod nas. Toliko je loša da ja ne želim da ta droga stigne blizu nas ikada. To je najopsnija vrsta droge do sada. To je droga koja je u grupi kao heroin, opijat je dakle. Taj fentamin je 50 puta jači od heroina. Predoziranja ovom drogom su u Americi i Kanadi ogromna, nezapamćeni su brojevi predoziranja do sada”, upozorava Bljakaj.

U emisiji “Heroji našeg doba” reči je bilo o mentalnom zdravlju. Psihološkinja dr Biljana Milošević Jaredić rekla je da u procesu izlečenja od korišćenja narkotika važnu ulogu igraju i psiholozi i psihijatri.

“Isto kao što ne možemo da izuzmemo učešće u lečenju bolesti zavisnosti, jednog socijalnog radnika, lekara, tako ne možemo da izuzmemo ni psihologa. Ali zavisnost nosi i različite vrste psihoaktivnih supstanci, neke više fizičku, a neke psihološku pa u zavisnosti od toga i psiholozi nalaze svoje mesto”, rekla je Milošević Jaredić i dodla da je danas pored tih sve češća “internet i kockarska” zavisnost”.

Dr Biljana Milošević Jaredić koja je stručna saradnica “Studentskog psihološkog savetovališta” u Severnoj Mitrovici, kao i profesorka na katedri za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Mitrovici, smatra da u srpskim sredinama na Kosovu nema dovoljno psihologa i psihijatara.

 “To je veliki problem. Mi imamo stvari koje se tiču sekundarne i tercijalne prevencije, to je kada već nastane bolest i bolničko lečenje, ali onaj najbitniji aspekt primarnog imamo samo sa organizacijama ciivlnog društva. Nemamo sistem, a sistem nam ja uvek najbitniji. Da vam dam običan primer. Medicinski fakultet je organizovao  edukaciju studenata za pružanje tih brzih intervencija kao psihološke pomoći. Međutim njima nije problem edukacija, ali njima je tada u tom trenutku bio problem i sećam se da su mi se studenti javljali, zato što je to radila neka nevladina organizacija i nije sistemski  bilo povezano. Dakle,  javljali su im se ljudi sa ozbiljnim pihičkim problemima na SOS liniji, čak se dešava da prete da će se ubiti u tom trenutku, a oni nisu imali i nemaju mahizama gde da upute dalje te ljude. I to je jako bitno. Možemo se mi baviti pojedinostima, ali kad nismo u sistemu mnogo je teže raditi na tome”, navela je Milošević Jaredić.

Govoreći o posledicama pandemije koronavirusa kad je u pitanju mentalno zdravlje ljudi,  dr Biljana Milošević Jaredić je navela da su se ostvarila predviđanja njenih kolega da će nakon pandemije doći do povećanog broja ljudi kojima će biti potrebna pomoć.

 “Ja radim u jednom privatnom psihološkom savetovalištu i mogu da kažem da se broj klijenata u poslednje tri godine jako povećao. Veliki broj ljudi se i danas javlja zbog problema neurotskog spektra, paničnih poremećaja, opsesivno kompulzivnih koje je korona mogla da ostavi pa i generalizovane anksioznosti, ali je puno onih kojima je korona bila samo kap u punoj čaši koja je dovela do zaista ozbiljnih posledica po mentalno zdravlje, kao što je recimo  psihoza”, rekla je dr Milošević Jeredić u emisiji “Heroji našeg doba”.

Emisiju „Heroji našeg dobra“ realizuje Produkcija New press uz podršku Ministarstva za zajednice i povratak.


Komentari posetilaca