Heroji u doba koronavirusa: “Bez pčela i vode nema ni života”
Medija centar, 16.08.2021. - U opštini Štrpce je u poslednjih desetak godina povećan broj parcela pod zasadima maline. Ovogodišnjim sezonom i otkupom zadovoljni su i malinari i otkupljivači rekao je u emisiji "Heroji u doba koronavirusa" Dobrivoje Stevanović, privrednik iz Štrpca. U ovom delu Kosova već nekoliko godina traje “borba” meštana za reke i investitora koji pokušavaju da izgrade mini hidroelektrane. Stevanović navodi da ukoliko investitori uspeju u svojoj nameri, Sirinićka župa će ostati bez vode, a samim tim i bez poljoprivrede, ali i života. Drugi gost u emisiji bio je sekretar Udruženja pčelara “Nukleus” u Gračanici, koji je ukazao na važnost pčela za našu planetu i apelovao na poljoprivrednike da ne koriste pesticide koji štete pčelinjim društvima.
Na teritoriji opštine Štrpce se na preko 120 hektara, koliko je ukupna površina pod malinom, ovim biznisom bavi oko 800 porodica. Poslednjih godina malinarstvo je postala glavna privredna grana u ovoj opštini i jedan od vodećih ekonomskih potencijala. Dobrivoje Stevanović ističe da se iz godine u godinu povećava interesovanje za novim zasadima iz razloga što je podneblje Sirinićke župe podobno za uzgoj maline, ali i zato što je cena jako visoka, a malina kako kaže kvalitetna.
„Treba da dođu stručni ljudi, da vrše edukaciju malinara, to se vrši permanento analiza zemljišta i na osnovu toga da se odredi šta treba raditi. Treba puno da se radi da bi imalo efekta, a ima jer je kao kultura neverovatno i vrlo isplativa. Nema te poljoprivredne kulture koja je toliko isplativa kao što je malina“, rekao je Dobrivoje Stevanović.
Pored malina po kojima je opština Štrpce sve poznatija, prepoznatljiva je i po “borbi” za reke. Već sedam godina traje borba udruženih meštana Srba i Albanaca koji teže da sačuvaju reke, pijaću vodu, ali i kako kažu život na tom prostoru od investitora, koji pokušavaju da izgrade mini hidroelektrane. Gradi se na pet lokacija i svih pet hidrocentrala pravi ista firma – Matkos grupa. U više navrata nezadovoljni meštani su protestovali, ali bezuspešno - investitori nastavljaju sa radovima čak i kroz privatna imanja za koja nemaju dozvolu, ali i kroz zaštićenu zonu nacionalnog parka. Stevanović kaže da iako se time krše svi mogući zakoni, gotovo da niko ne reaguje.
„Sud ne reaguje, kako gde zagrebete svuda se krši zakon ne možete da nabrojite gde se ne krši zakon. Ja ne znam kako da opravdam to. I pored toga što su prošli kroz privatnu svojinu niko ne haje, znači ta moć koja postoji u korporacijama i te pare koje se valjaju, ne vode nikakvog računa o moralnim vrednostima koje ima svaka zajednica i čovek u sebi. Sa ekološkog aspekta ja to nazivam, odnosno to se u ekologiji kaže „ekocid“, uništito reku to je katstrofa“... Ja se pitam zašto institucije ne rade ako se krše zakoni. Nismo mi da branimo svoje zakone, mi samo branimo svoja prava, a druge institucije treba da štite zakone, a one koje to treba da rade, one ga krše i to je najveći problem“, kazao je Stevanović.
Stevanović ističe da za rešavanje ovog problema, od kog kako kaže, meštanima Sirinićke župe zavise žvoti, nadu polaže u premijera Kosova Aljbina Kurtija.
“Ja sam nekako ubeđen da će premijer Kurti to da stopira i da stavi ad akta i jedino bi bilo ispravno da se napravi moratorijum i da se povade te cevi. Nadam se da će na osnovu obećanja koja su data, da će oni da spreče dalju izgradnju odnosno da firma ne dobije sertifikat i da se to ne pusti u pogon”, rekao je Stevanović. 50:40
Udruženje pčelara “Nukleus” osnovano je 2015. godine i trenutno ima 50 članova i oko 1100 pčelinjih zajednica. Sekretar ovog udruženja Siniša Đorđević kaže da najveći problem pčelarima na centralnom Kosovu predstavljaju poljoprivrednici koji koriste razne štetne pesticide za pčelinja društva zbog kojih pčele izumiru, kao i nedostatak kvalitetne paše.
„Naš prevashodni cilj je da obezbedimo kvalitetnu pašu i već smo imali određene akcije u vidu sadnje tog medonosnog bilja, medonosnih sadnica. Ovih dana smo takođe u komunikaciji sa nekim ljudima koji žele da pomognu da ponovo zašumimo gde god možemo, a ima prostora, imamo brojna školska dvorišta, imamo domove kulture, javne površine te neke prostore gde možemo da zasadimo i bagrem, i kesten, i lipu, i evodiju, i faceliju... Pored svih tih problema koje imamo na koje ne možemo da utičemo, imamo taj problem prekomerne upotrebe hemije gde se usred dana u 12 sati biljka tretira raznim pesticidima“, rekao je Đorđević apelujući na građane da ukoliko moraju pesticide koriste onda to rade kad pčele ne izazle na pašu.
Đorđević ističe da je pandemija koronavirusa negativno uticala na pčelarstvo. Dodaje i da je tokom trajanja pandemije povećana potražnja meda, čija cena trenutno iznosi 10 evra za kilogram.
„Najveći problem bila je upravo ta ograničenost kretanja. Kolege glavnom svoje pčelinjake drže staconirane van naseljenog mesta, negde u prirodi, tako postoje određeni poslovi koji mogu da se odrade samo tada i nikad više. Imali smo jako puno problema pokušavali smo na sve moguće načine da pribavimo neke dozvole za kretanje međutim bile su jako restriktivne mere i nismo uspeli i na kraju je i godina bila jako loša“.
Emisiju „Heroji u doba koronavirusa“ realizuje Medija centar u Čaglavici uz podršku Švajcarske ambasade na Kosovu. Emituje se svakog drugog petka od 21 sat na kanalima TV mreže - TV Herc u Štrpcu, TV Puls u Šilovu, TV Mir u Leposaviću, kao i na RTV KIM u Čaglavici.