N1, 16.02.2023. - „Sanjamo da smo u Srbiji, a realnost je druga“, tako je u emisiji Rekonstrukcija, koja je snimana u Gračanici, odgovorio predsednik Srpskog nacionalnog foruma Momčilo Trajković.
„Čim izađete iz Gračanice i prestanete da gledate zastave videćete širu sliku. Čak ne ni Kosova, nego Albanije. Reciprocitet na kom insistira Kurti, evo ti Vučiću srpske zastave u Gračanici a inače će Kosovo biti preplavljeno velikom Albanijom, što je jasna poruka gde živimo“, rekao je Trajković.
Glavna urednica Kim radija Zorica Vorgučić na isto pitanje odgovara da jesmo, ako uzmemo u obzir Ustav, ali dodaje – to je na papiru.
Miodrag Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije poručuje da osećaju da su jedan deo prostora kao Srbija, međutim, kaže, činjenica je da žive po drugim zakonima i da najveći uticaj na živote ima kosovska vlada.
„Na severu Kosova postoji društvena kohezija koja je mnogo jača, pošto su većinski srpske opštine koje se oslanjaju na Srbiju. Zajednica na jugu živi orkužena albanskim institucijama i zajednicom i njihova integracija je tekla drugim tokom. Trenutna vlast ne gleda na kosovsku zajednicu jedinstveno, već dve realnosti i svoju politiku usmerava ka severu i čini se potpuno zaboravlja interese zajednice na jugu“, poručio je Marinković.
Trajković je dodao da više Srba živi južno od Ibra i rekao da Srbi polako nestaju s Kosova, pre svega jer nema perspektive.
„Kako se mi osećamo, kao jaganjci pred klanje, ne znamo šta će sutra da bude. Ljudi ne razmišljaju da ovde ostanu dugoročno. Naša bitka je da narod ovde progleda. Čim N1 ovde snima emisiju bez protesta Srpske liste znači da se narod menja“, kaže Trajković.
„Ne biste mogli tako u Kosovskoj Mitrovici jer su Srbi tamo uplašeniji. Ovde Srbi normalno rade u kosovskim institucijama, Srbi su u kosovskoj policiji i u svim drugim institucijama koje funkcionišu po sistemu Kosova“, dodaje Vorgučić.
Da bismo opstali na Kosovu, moramo da delujemo kroz institucije, ne postoji drugi način, smatra Marinković.
„Da bismo ostali, moramo da se pomirimo sa Albancima. Moramo da promenimo politiku Beograda prema Srbima, mora da bude odgovorna politika. Svaka nova vlast je imala stranački program za Kosovo, definisala ko je patriota a ko nije. Srbi odlaze, nema tačnih podataka, ali ako se istraži malo, 2012. prema podacima, na Kosovu je u osnovnim i srednjim školama bilo 25.000 đaka, deset godina kasnije, ista školska uprava izlazi sa podatkom da škole pohađa 10.000 đaka, što znači da smo izgubili 10 hiljada đaka, porodica. Veliki udeo u tome je neprijateljski stav kosovskih Albanaca prerma Srbima, tu su napadi, ali od 2012. epidemija nepoitzma i korupcije, jedan od rastućih razloga što mladi odlaze je nedostatak šansi i stranačka politika“, napominje Marinković.
Vorgučić je dodala da mladi sve manje vide budućnost na Kosovu.
„Jedan od razloga je način zapošljavanja. Ovde vlada pravilo da svi moraju da rade u državnim institucijama. Imali smo protest, ljudi su nezadovoljni zbog procesa zapošljavanja u zdravstvenim institucijama, nakon što u zakazali novi protest, pozvala ih je Srpska lista, sastali su se u Raški, dobili obećanja da će se poštovati socijalna karta prilikom zapošljavanja“, rekla je urednica KiM radija.
Da li je Srbima potrebna ZSO?
Kada je u pitanju Zajednica srpskih opština, Momčilo Trajković smatra da je ZSO „poslednji kamen u temelju nezavisne države Kosovo“.
„Zaprepašćen sam kako je moguće da predsednik traži da se formira ZSO koja ne može da postoji ukoliko Srbija ne prizna Kosovo. To je igra i kupovanje vremena, Vučić zna da Kurti neće prihvatiti. Kurti zna da Vučić neće pristati na ZSO u okviru ustava Kosova. Sad je to kupovanje vremena. Našla su se dva jarca na brvnu“, smatra on.
Marinković, međutim, kaže da se ne slaže da Srbima nije potrebna ZSO.
„Nama je potrebno da imamo funkcionalno samoupravljanje. Da imamo ingerencije da donosimo odluke koje se tiču naših života, a da Priština nema ingerencije da to spreči. ZSO je velika šansa za srpsku zajednicu da institucionalizuje veze sa Srbijom“, rekao je Marinković.
Trajković na to kaže da će biti šansa, ako Srbija pristane na nezavisno Kosovo.
„Imaće ZSO veliku ulogu za one koji ostanu u državi Kosovo. Ja ću da ostanem i koristiće nam, ali strateški nije u interesu Srbije. Zato je vreme da dobijemo odgovor. Da li je ZSO u okviru nezavisnog Kosova ili je ZSO deo sistema Srbije, ne može da bude ni na nebu ni na zemlji“, poručuje Trajković.
Fondacija Fridrih Ebert iz Prištine predstavila je krajem januara Nacrt statuta Zajednice srpskih opština, koju je izradila u partnerstvu sa Evropskim institutom za mir, u kojem se ističe da je „ZSO pravno lice osnovano u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Kosova“.
„Fondacija nije monogo toga navela osim imena. Asocijacija opština sa srpskom većinom u republici Kosovo, Srbi neće prihvatiti taj termin. Isto kao što vlast Kosova ne prihvata taj termin „srpski“. To je potvrdio i Nenad Rašić koji je predložio da se to zove „grupa opština“. Pridaje se mnogo pažnje ZSO a narod ne zna ništa o tome. Srbi očekuju neku vrstu autonomije“, rekla je Vorgučić.