Sporazum o slobodi kretanja, postignut u Briselu, između Beograda i Prištine, nije postignut u korist građana, već u korist osiguravajućih kompanija i suštinski ograničava slobodu kretanja, jer mogu putovati samo oni koji imaju novca, rečeno je na debati, na temu “Koliko košta sloboda kretanja?”,  koja je održana  u Medija centru u Čaglavici. Debatu je organizovala produkcija New press, uz podršku Kancelarije za zajednice Vlade Kosova.

 Bogoljub Marinković, vlasnik agencije za promet robe i putnika, KIMCO iz Gračanice, koji je učestvovao na debati, kaže da godišnje za pet autobusa koji saobraćaju iz Gračanice, sa centralnog Kosova,  prema Beogradu i obrnuto, plaća više od 10 000 evra.  Iako se dolasku na debatu nisu odazvali predstavnici osiguravajućih društava i kosovske i srpske vlade, koji mogu da daju konkretne odgovore i rešenja, Marinković, koji je direktno pogođen visinom osiguranja, kaže da je rešenje jednostavno:

“Ovo je vrlo lako rešiti, samo treba dobre volje jedne i druge strane i ovo je tehnička stvar. Treba potpisati ugovor između osiguravajućih društava, gde ne treba uključivati države, da li će to biti Kosovo kao država ili Srbija kao država, ne trebaju da se mešaju. To će rešiti osiguravajuća društva kroz njihov interes i normalno bi bilo da taj zeleni karton ima neku svoju realnu cenu kao prema drugima, jer zaista ovo je stvarno nenormalno, ovo je harač i ovo nije zeleni karton.”

 Sporazum o slobodi kretanja između Beograda i Prištine, postignut u Briselu, nije doneo slobodu kretanja, već je suštinski ograničio putovanja  građana, i Srbije i Kosova, jer mogu da putuju samo oni koji imaju novca, rekla je Dragana Zečević, novinarka Večernjih novosti, koja po prirodi posla često dolazi na Kosovo. 

“ Želim da kažem da su Srbi, a naravno i Albanci, u centralnom Kosovu, diskriminisani možda, u odnosu na Albance iz Preševa, Medveđe i Bujanovca, kojima se vraća novac za te troškove, koje daju za osiguranje, ali i u odnosu na Srbe sa severa Kosova, koji, koliko znam, ne plaćaju osiguranje za taj deo tamo.”

 Politički analitičar, Fatmir Šeholi, smatra da je, kao i sve na Kosovu i u Srbiji, i dogovor o slobodi kretanja, politički dogovor i da služi punjenju budžeta obeju vlada. 

“ Vi znate da je politika povezana sa ovim pitanjem jer se radi o izvanrednom profitu i samom  činjenicom  da se radi o izvanrednom profitu, onda je politika ne samo na Kosovu nego i u Srbiji isto je i sa Vučićem i sa ostalima, povezana sa pitanjem osiguranja, jer se tu ubira novac koji se koristi za državni budžet. Zato mi se čini, da bi ovaj problem mogli da reše dva premijera ili dva resorna ministra, jednim potpisom”, kaže Šeholi. 

Sporazum o slobodi kretanja jeste izbrisao fizičke prepreke za protok  ljudi i robe između Srbije i Kosova,  ali je uneo dodatne, po građane, finansijske  barijere i potrebno je hitno uvesti razumne cene osiguranja, koje će biti  pristupačne i za siromašnije  građane, kaže Fadilj Ljepaja, politički komentator iz Prištine i dodaje:

“Ovde je zapravo sve političke prirode i do skora , orijentacija i srpske i kosovske vlade, koje su napravile taj sporazum, uz posredovanje Evropske zajednice, bila je gledanje iz nekog uskog ugla, nekih uskodržavnih interesa, a nisu gledali interes građana i još nisu bili prihvatili onu evropsku filozofiju, “bez granica”, gde se na granicama ne nalazi policajac, gde se na granicama ne nalaze više rampe, nego su gledali da od toga profitiraju i da drže “svoje stado”, da tako kažem pod navodnicima, na okupu.”

  Jedan od prvih sporazuma koji je potpisan u Briselu, između Beograda i Prištine, jeste  sporazum o slobodi kretanja, koji je postignut u julu 20011.godine. Na osnovu tog sporazuma, građani Kosova, mogu u Srbiju da putuju sa kosovskim ličnim kratam i kosovskim tablicama, ali uz plaćanje veoma visokog osiguranja, koje iznosi preko 100 evra mesečno za putničke  automobile, a građani Srbije mogu putovati na Kosovo, sa srpskim tablicama, po gotovo istoj ceni, ali imaju mogućnost da plate 20 evra, na nedeljnom nivou.