Medija centar, 25.08.2023. - Kosovsko pravosuđe nedovoljno je efikasno i sporo, a advokati se u svom radu suočavaju sa brojnim problemima kad je kršenje njihovih prava u pitanju rečeno na debati “Rad pravosudnog sistema na Kosovu – izazovi i dostignuća”, koja je održana u Medija centru u Čaglavici. Takođe je ukazano i na mešanje politike, odnosno trenutne vlasti u u pravosudni sistem.
Advokatica Jovana Filipović navela je da je jedan od najvećih problema kosovskog pravosuđa dužina tranja postupaka. Ona je istakla da se brojni pojedini predmeti ne rešavaju i više od 20 godina.
“Imamo sudske predmete koji su počeli još 2002., 2003. godine i koji još uvek nisu rešavani, odnosno u istim predmetima nije zakazano čak ni pripremno ročište i to je neki period od 20 godina gde nesporno imamo činjenicu da su same stranke i preminule i da je došlo do promene njihovih adresa. I svesni tih činjenica imamo problem da i posle 20 godina kada se zakaže to ročište ne možemo da pronađemo te stranke jer su i advokati koji zastupaju te stranke, ako stigne poziv na ime advokata, promenili adrese tako da u tim slučajevima sudovi kada i pokušaju da pozovi i stranke da se odazovu sudskoj raspravi nisu u mogućnosti da to učine”, rekla je Jovana Filipović.
Da je dužina trajanja sudskih postupaka jedan od gorućih problema smatra i istraživač Kosovskog instituta za pravdu Ljavdim Makšana.
“Zakasnela pravda za građane je oduzeta pravda. Kada govorimo o departmanu za krivicu, prosek rešavanja predmeta je oko šest godina, postoje slučajevi da decenijama nisu završeni predmeti. U departmanu za teška krivična dela prosek je takođe prosek šest godina. Kad je u pitanju departman građansku pravdu, prosek završavanja jednog predmeta od podnošenja tužbe do presude u prvom stepenu, od tri do pet godina“, rekao je Makšan.
Prema rečima Ljavdima Makšana glavni faktori koji utiču na dužinu postupaka je što se mnogi predmeti vraćaju na ponovno suđenje i što se brojni postupci odlažu.
“Više od 20-30 odsto sudskih ročišta se odlaže zbog tehničkih grešaka, nedostataka strana zato što sudije ne zakazuju sednice, nego jednu sednicu na početku meseca, drugu nakon dva meseca i to uzrokuje da se sednica nakon dva meseca uopšte i ne održi pa počne posle tri, četiri meseca i onda se neki krivični postupak vrati na tačku nula. Svi ovi faktori su doprineli neefikasnosti predmeta u sodvima i tužilaštvima u sudskom sistemu”,naveo je Ljavdim Makšan.
Advokat Artan Ćerkini kao jedan od problema kosovskog pravosuđa vidi i to što se na Kosovu ocenjuje samo kvantitet rada sudija i tužilaca.
“Ocenjivanje rada sudija i tužilaca je statistički – ocenjeni sudija je ocenjen kao dobar jer je zavržio 22 građanska predmeta, to je statistička ocena to može da izvrši i Kancelarija za statistiku, nije to kvalitetno ocenjvanje rada. Ja misim da je ovo ocenjivanje nije adekvatno i stvara jedan lažan utisak da je rad sudstva kvalitetan”, rekao je Ćerkini.
Govoreći o izazovima sa kojima se kosovski advokati suočavaju Jovana Filipović i Artan Ćerkini naveli su da se njima kao advokatima krše brojna njihova prava. Nejednakost tužilaštva i advokata prema njihovim rečima jedan je od glavnih problema kosovskih advokata.
“Ono što je zakon zagarantovao kao glavno parvo svih advokata, odnosno branioca jeste da budemo izjednačeni sa državnim tužiocem u postupku, kao stranke u postpku i ovo upravo predstavlja pravo sa kojim se mi kao advokati najteže možemo izboriti u toku postupka, jer imamo situaciju da smo nejednaki u odnosu sa tužiocima, a kroz istoriju upravo su se za to prvo jednakosti advokati izborili”, rekla je Jovana Filipović.
„Sudski savet Kosova lansirao je jednu platformu, na kojoj imaju pristum samo sudije i tužioci. Znači na ovoj platoformi oni imaju pasvord koji im omogućava da se uključe u tu platformu u vezi sa određenim predmetom i sve što se dešava sa tim predmetom može da se preuzme sa te platforme, ali advokati nemaju pristup. Mi se suočavamo sa jednom apsurdnom situacijom gde tužilaštvo kaže ja sam dao sve dokaze. Da advokati imaju tu platformu, onda bi se svi dokazi postavili na tu platformu onda bi imali pristup i ne bi bilo dileme”, naveo je Ćerkini.
Prema rečima Ćerkinija obraloženje pojedinih sudskih odluka takođe advokatima stvara određene probleme.
“Obrazloženje sudskih odluka je veoma slabo. To jednostavno narušava pravo na pravično suđenje koje garantovano Ustavom članom 13. Advokat se možda trudi da istraži dva ili tri dana da nađe neki citat iz Evropskog suda za ljudska prava jer se taj slučaj nadovezuje sa slučajevima koje advokat zastupa. I šta se dešava vi gubite vreme mnogo dok nađete sudsku praksu, a nakon toga sud prevaziđe taj argument, ako ne želi da da odgovor jednostavno prevaziđe taj argument, jednostavno demotiviše advokate da rade efikasno, rekao je Ćerkini.
Aleksandar Rapajić iz nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture rekao je da je nakon napuštanja institucija od strane Srba, na severu Kosova situacija loša. On je podsetio da je 07. novembra prošle godine sud u Mitrovici napustilo 25 sudija, 10 tužilaca, 119 članova osoblja suda i 22 lica iz osoblja tužilaštva.
“Prošlo je već devet meseci i nema nikakve naznake da će se ova situacija rešiti. To je sve proizvelo velike probleme građanima, rade se samo hitni slučajevi. Sve što može da se odloži, sudije odlažu. Nema kapaciteta da se odrade svi slučajevi, a i došlo je do smanjenje poverenja građana u sudove, a pogotovu Srba“, dodao je on.
Na debati je zaključeno i da se politika u velikoj meri meša u rad pravosudnih organa na Kosovu.
“Sada imamo situaciju na severu, posebno posle protesta da sudije bukvalno nisu smele da urade ništa drugo nego da odrede rpitvor. Toliki je pritisak bio i politički i pritisak od strane javnosti, da su sudije morale za svakog privedenog su morali da odrede pritvor jer bi se bilo šta drugo smatralo veleizdajom ili izdajom nacionalnih interese“, rekao je Aleksandar Rapajić.
Ljavdim Makšana iz Kosovskog instuta pravde je izjave najviših kosovskih zvaničnika, uključujući i premijera Kosova Aljbina Kurtija na račun neefikasnosti pravosudnih institucija okvalifikovao kao mešanje u nezavisnost pravosudnog sistema, odnosno mešanje politike u rad pravosuđa.
“Mi smo videli i izjave koje nam dolaze iz politike, a koje dolaze iz viših državnih službenika počevši od premijera, ministara i drugih vladinih službenika. To je mešanje u sisitem pravosuđa”, naveo je on.
Debatu na temu “Rad pravosudnog sistema na Kosovu – izazovi i dostignuća” organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Evropske zadužbine za demokratiju.