Kurti: Beograd radi protiv sporazuma
29/07/2022 17:02|Autor: office@newpressproduction.com|Pregleda: 21 |
|

RTV KIM, Glas Amerike - albanski servis, 29.07.2022. - Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da su odnosi Kosova i Sjedinjenih Država ušli u novu fazu – imajući u vidu sve veće svetske izazove. Kurti, koji boravi u poseti Sjedinjenim Državama, u intervjuu za albanski servis Glasa Amerike, istakao je značaj sporazuma u iznosu većem od 236 miliona dolara za energetiku – rekavši da dve države nameravaju da prodube ekonomsku saradnju i povećaju trgovinsku razmenu.

U trenutku u kom je dijalog sa Srbijom u zastoju, a američki državni sekretar Entoni Blinken ističe značaj normalizacije odnosa, Aljbin Kurti kaže da Kosovo nikada nije negiralo značaj pregovora, uz napomenu da je potrebno da budu principijelni i sa krajnjim ciljem međusobnog priznavanja.

Na sastanku sa sekretarom Blinkenom i američkim zvaničnicima u Vašingtonu naglašena je jaka veza između dve zemlje. Koje konkretne poruke su vam prenete?

„Kada sam pre dva meseca bio u Sjedinjenim Američkim Državama, u dvonedeljnoj poseti, dominirala je potreba za dodatnim američkim investicijama na Kosovu, ali i bezbednošću u uslovima u kojima se suočavamo sa posledicama ne samo neopravdane invazije Ruske Federacije u Ukrajini. Ovoga puta došli smo da ostvarimo konkretnu saradnju u oblasti energetike, odnosno da potpišemo Kompakt program vredan ukupno 236,7 miliona dolara, koji će mnogo doprineti energetskoj nezavisnosti Kosova“, rekao je Kurti.

„Međutim, nismo se zaustavili samo na tome – sa državnim sekretarom Blinkenom razgovarali smo neophodnosti produbljivanja naših odličnih bilateralnih državnih odnosa, ekonomske saradnje i komercijalne razmene. Postoje dve oblasti u kojima želimo da povećamo saradnju sa Sjedinjenim Državama – poljoprivreda i odbrana. Susret sa sekretarom Blinkenom bio je odličan, koristan i srdačan, bila je to svojevrsna proslava naših odnosa koji ulaze u novu fazu jer su izazovi u svetu sve veći. Istovremeno, bila je to i potvrda novih američkih investicija na Kosovu“, dodao je on.

Sekretar Blinken istakao je značaj normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, dok su američki zvaničnici, između ostalog, ukazali da bi to omelo ruske namere da destabilizuju region. Da li se u svetlu nove geopolitičke situacije promenio vaš stav o prioritetu ovih razgovora?

„Nikada nismo poricali važnost tih razgovora, ali smo rekli da to treba da bude principijelan dijalog u kom je Kosovo strana, a ne tema – kao što je to bilo u prošlosti. Za Sjedinjene Američke Države i za Vladu Republike Kosovo, Kosovo je nezavisna, suverena, demokratska zemlja sa jasnim teritorijalnim integritetom, ali u isto vreme prihvatamo da naši odnosi sa Srbijom nisu u sferi normalnog. Želimo dobrosusedske odnose i njihovu normalizaciju kroz dijalog – čiji je cilj pravno obavezujući sporazum usredsređen na međusobno priznavanje. U vezi sa tim potpuno smo saglasni sa sekretarom Blinkenom – koji je saveznik, partner i veliki prijatelj Kosova“, kazao je Kurti.

Beograd je gnevno reagovao na odluku o ograničavanju upotrebe registarskih tablica vozila koja na Kosovo ulaze iz Srbije ili su registrovana u Srbiji, kao i na meru reciprociteta za korišćenje ličnih dokumenata građana Srbije koji ulaze na Kosovo. Postoji zabrinutost da bi nametanje takvih mera moglo da podstakne nove tenzije između dve strane. Šta je vaš odgovor na to?

„Pre više od mesec dana Vlada Republike Kosovo donela je dve odluke: dat je rok od dva meseca, koji počinje 1. avgusta, svim građanima Kosova srpske nacionalnosti čija vozila imaju oznake iz vremena Slobodana Miloševića da ih preregistruju u legitimne i legalne registarske tablice Republike Kosovo. Za to smo uspostavili i posebne objekte. Takođe, od ponedeljka svima koji imaju dokumenta izdata u Srbiji i žele da uđu na Kosovo izdaćemo poseban dokument koji će im omogućiti da se slobodno kreću u Republici Kosovo. To je mera koju preduzimamo 11 godina pošto je Srbija to već učinila. Kada govorimo o tablicama iz vremena Miloševića – i sama Srbija je u Briselu prihvatila da to treba da se okonča, ali deluje da je primena još koči. Nismo protiv građana Srbije, naprotiv, sa njima želimo da sarađujemo za opšte dobro – u skladu sa zakonom i poštovanje Ustava. Dakle, ovo su mere za pravo i jednakost – i nisu usmerene ni protiv koga“, naveo je Kurti.

Pokušaj Evropske unije da organizuje novi susret sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 19. jula je propao. Rekli ste da krivca treba tražiti u Beogradu i napomenuli da napori ne bi trebalo da budu jednostrani. Kritikovali ste Srbiju da ne sprovodi sporazume. Da li ste više mogli da učinite da sastanak ne propadne I kako Kosovo može da doprinese konstruktivnom dijalogu?

„Uvek sam spreman da otputujem u Brisel na sledeći dobro pripremljen sastanak o bilateralnim pitanjima. Bilo je planirano je da se takav sastanak održi 19. jula, ali se to nije dogodilo, jer je zvanični Beograd odbio – zatraživši odlaganje za više od mesec dana. Ranije su govorili da treba sačekati jer u Srbiji nisu održani izbori. Sada, više od četiri meseca kako su održani, i dalje traže neopravdana odlaganja. Ona su povezana sa činjenicom, da uprkos zahtevima Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, ne žele da se distanciraju od despotskog predsednika Putina, od zvaničnog Kremlja i rata koji vodi protiv Ukrajine. Dakle, ne žele da uvedu sankcije Moskvi, zato ne konstituišu skupštinu, ne formiraju vladu i traže da se planirani sastanci u Briselu odlože. Naglašavam da je svaki kosovski zvaničnik bio konstruktivan, kreativan i posvećen tokom briselskog procesa. Sekretar Blinken je tražio da i dalje budemo takvi, što ćemo i biti, ali Beograd je taj koji radi protiv sporazuma i dobrosusedskih odnosa. Mi smo konstruktivni i Brisel je svestan toga. Dakle, umesto da se sastanak održi 19. jula, sada se nadamo da bi se to moglo dogoditi krajem avgusta“.

Beograd ističe da ne želite da sprovedete sporazume o Zajednici opština sa srpskom većinom, kao ni odluku Ustavnog suda o imovini manastira Dečani – za šta pritisak vrši i međunarodna zajednica. Kako ćete rešiti ta dva pitanja?

„Postoji više od trideset sporazuma postignutih u Briselu i nema hijerarhije po kojoj je jedan sporazum važniji od drugog. Dakle, Beograd želi da tretira sporazume kao švedski sto za kojim mogu da biraju prema svojim državnim interesima. Moram da kažem da Srbima na Kosovu nije u interesu da se formira Zajednica opština sa srpskom većinom – koju je Srbija oduvek želela. Ona želi da bude obeštećena, formiranjem nečega poput Republike Srpske u BiH, za činjenicu da su izgubili Kosovo – koje nikada nije ni trebalo da imaju“, rekao je Kurti.

„Ustavni sud Kosova utvrdio je da nijedno od sedam poglavlja sporazuma iz 2015. godine nije u skladu sa Ustavom Republike Kosovo – odnosno ukupno 23 člana Ustava Republike Kosovo. Bez obzira na odluku Ustavnog suda – dobio sam i mnogo pisama od Srba sa Kosova – nijedan od njih nije bio za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom. Dakle, to je pre interes Beograda, nego potreba Srba. Kada je reč o manastiru Dečani, mi podržavamo očuvanje kulturnog nasleđa bez obzira na veroispovest, ali kulturno nasleđe i vlasništvo nisu ista stvar. Izrazio sam spremnost da započnemo razgovore sa pravoslavnim verskim vlastima na Kosovu i da nađemo rešenje. Međutim, napominjem da kao što tražimo od Srbije da se ogradi od Putina u sadašnjosti, tražimo i da se ogradi od prošlosti, odnosno Miloševića. Jer se radi o 24 hektara zemlje koju je on poklonio manastiru Dečani. Prethodno je to bila javna svojina i ne bi trebalo da zanemarimo tu činjenicu. Želim prihvatljivo rešenje za sve, ne narušavajući princip opšteg dobra, bez štete i diskriminacije bilo koje strane“, zaključio je on.

 

 

Komentari


Unesite sigurnosnu šifru

Komentari posetilaca