BBC/KoSSev, 11.07.2023. - Beograd je hteo da preko ZSO sprovodi svoju politiku etno-nacionalizma, kako hegemonistički već nastupa u regionu, tvrdi Aljbin Kurti. Veruje da je svoju konstruktivnost i kreativnost iskazao kroz različite predloge, a jedan od njih je model za zaštitu Srba, inspirisan modelom iz Hrvatske. Još kaže da su Srbi sa tim srećni. „Ne možete staviti zapregu ispred konja, tako što će izabrati ovaj poseban sporazum“, njegov je odgovor za BBC na više pitanja sa upozorenjima o očekivanju da ispuni preuzetu obavezu od pre 10 godina. Nasuprot tome zahteva da se sprovede ceo sporazum iz februara ove godine.
Na više pitanja o tome da li ga zabrinjava to što njegovi najbliži prijatelji i najvažniji saveznici misle da greši i da su mu uveli sankcije, Kurti je ostao sa nepromenjenim odgovorima.
Čak i kada ga novinar opomene da se diplomatska klima promenila, koja ide u prilog Srbiji, i da je stoga on taj koji bi morao da se prilagodi takođe, Kurti odgovara: „Ako je autokrata – prijatelj sa Putinom, da bi se to promenilo, demokratska zemlja poput Kosova, ne treba da plaća“.
Na opasku sa domaćeg terena da je potrebno da se urazumi, kaže da čini najbolje što može, ali: „Ne mogu da predam demokratsku zemlju ovoj fašističkoj miliciji na Severu“.
Da li Kurti igra opasnu igru? – jedno je od ključnih pitanja koje je novinar BBC-ija Stefan Sekur, u Prištini postavio kosovskom premijeru.
Intervju „Da li kosovski lider pali tenzije sa Srbijom“ ceo poslušajte ovde
U nastavku pročitajte kako je tekao razgovor Stefana Sekura i Aljbina Kurtija
Kurti kaže da su „Severna brigada“ i „Civilna zaštita“ bile veoma aktivne.
„Prvo, u zastrašivanju Srba, a potom i srpskih kandidata koji su hteli da učestvuju na izborima, a onda i u napadu na kosovsku policiju, novinare, a pre svega vojnike NATO 29. maja“.
Na novinarsku opasku da je Kurti odlučio da svu krivicu prebaci na „svoju manjinu Srba sa Kosova“, te da to međunarodna zajednica trenutno ne vidi na takav način“, Kurti kaže:
„Ja nikada nisam krivio srpsko manjinsko stanovništvo. Oni čine četiri procenta stanovništva na Kosovu, ali sam ja krivio dve specifične organizacije i takođe Beograd koji ih kontroliše“.
Na podsećanje novinara da ga je nedavno evropski izaslanik Miroslav Lajčak podsetio na hitnu potrebu da deeskalira situaciju, te pitanje koje je potom usledilo – da li je spreman da to i učini, Kurti ovako odgovara:
„Naravno, ja sam i ponudio prevremene izbore za severne opštine što je pre moguće. Moramo da imamo primenjenu vladavinu zakona, da bismo imali poštenu i otvorenu kampanju pre slobodnih i demokratskih izbora“.
Podsetivši Kurtija i na to da on sam nije poslušao savet ni SAD, ni svojih evropskih partnera, svakako ne ni Velike Britanije, dodaje novinar BBC-ija, pitao ga je „zašto je to učinio“.
„23. juna, ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja, zajedno sa našim direktorom policije Gazmendom Hodžom, održali su konferenciju za medije na kojoj su izložili svu municiju i naoružanje, uključujući i zolje, koje su konfiskovali u kolima sa beogradskim tablicama, koji pripadaju Severnoj Brigadi, ali koje pripada i srpskoj železnici – javnom železničkom preduzeću. I na toj konferencija za medije ministra unutrašnjih poslova, saopšteno je da će od vlade zatražiti da se ove organizacije proglase terorističkim organizacijama. Da ja to nisam uradio, prekršio bih svoj zakon i morao bih da zanemarim podatke naših bezbednosnuh sektora i obaveštajne službe“ – odgovorio je kosovski premijer.
Na opasku da su ga i saveznici, pre svega SAD, opomenule da ne proglašava spomenute grupe terorističkim, odnosno da je bilo kakva odluka trebalo da prethodno bude koordinisana u tesnoj saradnji sa „najbliskijim međunarodnim partnerima Kosova“ i da „ne povlači jednostrane poteze“, uz pitanje zašto se oglušava od ovakvih međunarodnih upozorenja svojih američkih prijatelja, Kurti tvrdi da on i njegova vlada redovno koordinišu i sa EU i sa SAD.
„Ali onda moram da poštujem i da primenjujem ustavnost i pravni poredak i zakonitost Republike Kosovo. Ja sam premijer Kosova jer je Kosovo republika. Pet dana pre nego smo doneli ovakvu odluku sa kojom smo ove dve organizacije proglasili terorističkim, oni se nisu protivili onog što ćemo uraditi. Dakle, mi zaista koordinišemo, ali to ne znači da se sve vreme slažemo o svim pitanjima“.
BBC: „Srbi kažu da na Severu operišete u ta četiri srpska etnička grada vaše zemlje sa paramilitarne policijske snage. I oni kažu da imaju jasan dokaz, citiram članak iz srpske štampe, za prebijanje i mučenje Srba i njihovim mestima. Oni su izneli i ime pojedinca – Nenada Orlovića, koji je usnimljen sa kesom preko glave, sa golim torzom, prebijen. To su slike, za koje Srbi kažu da su kružile među kosovskim policijskim snagama koje su se hvalile zlostavljanjem Srba. Šta ćete da uradite povodom toga?
Kurti: „Od deset ovih nasilnih ekstremista koji su uhapšeni, jedan je slučaj prekoračenja dužnosti policajca, koji je odmah suspendovan ali na drugoj strani, na sve navode su moj ministar pravde i unutrašnjih poslova poslali pismo g. Borelju, da šta god smo uradili, to je bilo u potpunosti u skladu sa procedurama i skladu za zakonima Kosova i on je u to i uveren“.
Za optužbe srpskog predsednika da se Balkan, odnosno Kosovo, nalazi na raskršću – da li će prevagnuti mir ili izbiti rat i da to zavisi samo od jedne osobe a to je upravo kosovski premijer, Kurti odgovara da ga Vučić „svakog dana napada po nekoliko puta“, ali da je Kosovo „prozapadna demokratska zemlja“.
Potom se pohvalio sa više međunarodnih izveštaja u kojima se beleži skok Kosova, a koji, sa druge strane, Srbiju registruju, kao „hibridni, autoritarni režim“.
„Dakle, mi smo pro-NATO, pro-EU pro-SAD, Srbija je na drugoj strani, veoma svrstana uz Kremlj. On to kaže, ali jednostavno, radi se o lažnim optužbama“.
Prekinuvši ga, novinar mu je kazao:
„Ali EU, NATO, SAD – vaši najbliži prijatelji Vam govore da treba da preduzmete korake i da deeskalirate situaciju, a jednu stvar više nego ijednu drugu žele od vas da uradite, a to je da ispunite obećanje koje je Kosovo dalo pre deset godina, i dozvolite srpskom stanovništvu u vašoj zemlji da formiraju ovu Zajednicu srpskih opština koja bi mogla da predstavljaju interese u Vašoj zemlji. Vaša je zemlja obećala pre deset godina. Vi ste odbili da ispunite. Zašto?“
U odgovoru se Kurti ponovo okrenuo ka Beogradu, optuživši srpsku prestonicu da je „preko ZSO hteo da sprovode svoju politiku teritorijalnog etnonacionalizma“, što je, za Kurtija već imalo rezultat – Republiku Srpsku u BiH.
Potvrdio je da su njegovi prethodnici pre deset godina potpisali ovaj sporazum, pa potom i tehnički 2015, da bi potom kazao ono što stalno ponavlja, da je baš taj sporazum pao na ispitu Ustavnog suda Kosova.
Nije ipak spomenuo to da je isti sud naglasio da se radi o međunarodno preuzetoj obavezi, već da su 23 člana kosovskog ustava prekršena.
„Oni su mala manjina. Zašto ste toliko prestrašeni njima? Upoređujete ih sa RS u BiH, ali Srbi tamo čine 30 posto, ovde čine 4 ili 5 procenta! Zašto ste toliko prestrašeni?“ – pitao je novinar BBC.
„Mi nismo uplašeni, mi smo samo revnosni, jer ih Beograd koristi da ne priznaju Kosovo i da traže podelu Kosova“, odgovorio je Kurti.
I dok tvrdi da je konstruktivan, spreman je da se sastane sa srpskim predsednikom, ali je Vučić taj koji se 22. juna nije hteo da se sastane sa njim.
„Moja konstruktivnost i kreativnost iskazana je kroz različite predloge“, tvrdi kosovski premijer.
A kako je dokazao kreativnost – tako sto je predložio model inspirisan rešenjem Srba iz Hrvatske. Još kaže da su Srbi sa tim srećni.
Na više pitanja o tome da li ga zabrinjava to što njegovi „najbliži prijatelji i najvažniji saveznici“ misle da on greši i zašto su mu prijatelji uveli sankcije, Kurti je ostao sa nepromenjenim odgovorima.
I zaista, oni su toliko uvereni da Vi grešite, i da treba da se predomislite, uveli su vam sankcije – Kosovu?
„Ove sankcije nemaju nikakave veze sa sporazumom iz 2013, jer je taj sporazum deo 39 sporazuma koje su potpisali moji prethodnici i koji su, ako su validni, i obavezujući prema članu 10 Osnovnog sporazuma koji sam postigao sa predsednikom Vučićem u Briselu i onda implementacioni aneks u Ohridu. Ne možete staviti zapregu ispred konja, tako što će izabrati ovaj poseban sporazum“.
Tvrdi da su oštre sankcije uvedene zbog situacije na Severu, a ne zbog neprimenjivanja sporazuma i to „jednostavno“ zato što u „jednu ruku, oni ne žele da odgovarajućim imenima nazovu specifične događaje i stvari“.
Tako je kao jedan primer izdvojio „otmicu“ trojice policajaca da bi na opasku novinara da to nije tačno, kazao da jeste, i da je Kurti međunarodne predstavnike „opremio sa tonama dokaza“.
„Prema mom mišljenju, šta oni pokušavaju da urade? Tako što, dok su blagi sa Srbijom, pokušavaju da je izvuku iz uticaja Kremlja, a ja mislim da to ima mnogo veze sa guranjem Beograda ka Briselu i Vašingtonu dok je Beograd, zapravo, toliko mnogo povezan sa Kremljom, istorijski kulturno ali takođe i kada je u pitanju vojno i energetski“.
Dakle, da razjasnimo, Vi optužujete EU da izdaje svoje jake odnose sa vama jer pokušavaju da ubede predsednika Vučića i Srbe da se odvuku od Putina i Rusije?
Kurti navodi da on nema drugo objašnjenje zašto „mu se toleriše to toliko mnogo“.
„Mi kao ljudska bića smo u potrazi za značenjima. Ne znam kako da sebi i drugima objasnim koliko su blagi prema Beogradu“, čudio se Kurti.
Na kontra argument novinara iz BBC, koji veruje da je morao i Kurti to isto da uvidi – da postoje izveštaji o ogromnog količni naoružanja koje Srbija šalje Ukrajini, što je EU i SAD veoma važno, te da bi možda trebalo da prihvati da se diplomatska klima promenila, i da je stoga on taj koji mora da se prilagodi takođe, Kurti odgovara:
„Ako je autokrata – prijatelj sa Putinom, da se to promeni, demokratska zemlja poput Kosova ne treba da plaća“.
Na pitanje da li misli da su on i njegovi interesi žrtvovani, jer je zapad toliko zabrinut zbog rata u Ukrajini, Kurti smatra da se oni „zapravo plaše sa prelivom rata na Balkan i da je to realno zbog veze Beograda sa Moskvom ali takođe znaju da srpski vladar u Beogradu nije demokrata“.
„On ima mnogo moći i nikada se nisu suočili sa prošlošću, zločinima koje su počinili u prošlosti. Smatraju svoje susede privremenim susedima. Na primer BiH, ona je de jure priznata, ali ne de fakto. Mnogo je mešanja Beograda u Crnoj Gori. Ova vrsta regionalne hegemonske moći indirektno sa Moskvom uzrokuje mnogo straha na zapadu za šta verujem da Republika Kosovo ne treba da plaća“.
„Prema demokratama ja sam socijaldemokrata“, još kaže. Zna da „prema autokratima, mora da bude suverenista“.
„Ono šta radimo na severu je vladavina zakona kao suverenost a suverenost kao vladavina zakona“, dodao je Kurti.
Na sve ove hvalospeve, novinar je primetio da kosovski premijer sada već plaća cenu. Do kraja godine, kosovsku privredu ove sankcije će koštati do 500 miliona evra, pozivajući se sa nedavne izveštaje sa Kosova, uz spominjanje obustave drugih vidova pomoći.
„Sa vašom slabom ekonomijom ne možete sebi da priuštite da izgubite ovakvu ekonomsku i finansijsku pomoć. Šta ćete da uradite?“ pitao je Sekur.
Kurti ima rešenje i za to, jer iznosi briljantne uspehe Kosova, poput, 7, 35% bruto domaćeg proizvoda. Za dve godine koliko je na vlasti, udvostručio mu se i izvoz kaže, prikupljanje carina za dve trećine, pa smatara da je „prava šteta“ da se ovakve sankcije uvedu.
Na opasku sa domaćeg terena da je potrebno da se urazumi, kaže da čini najbolje što može, ali:
„Ne mogu da predam demokratsku zemlju ovoj fašističkoj miliciji na severu“.
Ni podsećanje na poruku Bla Klintona iz Albanije da Albanci sa Kosova „moraju da prestanu sa ovom budalaštinom“, nije pomoglo.
„Ja nisam budala, ali nisam ni prevaren. Ja sam premijer demokratske republike. Vladavina zakona, najdemokratskije zemlje, koja ima najprofesionalniju policiju“, ređao je ponovo, a Klintonu je veoma zahvalan jer je on u Tirani kazao da Srbi nisu trebali da bojkotuju izbore, već da učestvuju.
Tu za njega leži koren problema, a to je neučešće u onom što vidi kao demokratski proces.
Najviše što može da uradi jesu izbori a za to treba da se prikupi 20 posto potpisa za smenu gradonačelnika.
Ne možete sa ulica, uz upotrebu milicije da uđete u kancelarije gradonačelnika, već samo kroz demokratske izbore.
Na opasku novinara da Srbi neće ići na izbore dok ne dobiju ZSO, i da ako im on to ne da, i da raspiše izbore, Srbi na njih neće ići, sa pitanjem: Imate li rešenje koje može da reši ovaj problem, Kurti odgovara:
„Ponudio sam im model koji je Srbija već prihvatla u Hrvatskoj. Hrvatska je uspešna priča, kao članica NATO i EU“.
„Srbi u Vašoj zemlji nisu zainteresovani za ono što imaju Srbi u Hrvatskoj. Ono što oni žele jeste to da im se ispuni obećanje dato 2013“, naglasio je voditelj.
Na to je Aljbin Kurti govorio o budžetu koji je, tvrdi, preko 60 posto tokom godina za Srbe bio veći nego za ostale opštine.
„Sve vreme im dajemo privilegije. Problem nije u tome da zadovoljimo Srbe. Problem je u tome da ja ne mogu da zadovoljim Beograd za gubitke koji su nastali u Srbiji genocidnim režimom Miloševića“, rekao je kosovski premijer.
„U tome je problem. Problem je u Beogradu. Ne u srpskoj zajednici. Narod je uopšteno dobar i miran svuda. Verujem u ljude, ali imate autokrate koji uništavaju ovu dobrotu“.
Novinar ga je podsetio ne samo na zabrinutost međunarodne zajednice, već i samih političara na Kosovu, podsećajući na reči Memljija Krasnićija – da se Kurti igra vatrom. Potom ga je podsetio na nasilne akcije koje su vršili aktivisti Samoopredeljenja, njegov boravak u zatvoru, bacanje suzavca u skupštini, itd, to da je na Kosovu proglašen krivim za nošenje suzavca.
„Poznat ste kao impulsivan, nacionalistički političar usijane glave. Možda ste ovo gurnuli predaleko“ – poručio mu je novinar.
A evo šta mu je Kurti odgovorio:
„Uz času vina nas dvojica možemo da razgovaramo i o mom političkom aktivizmu i iskustvu u prošlosti kao opozicioni lider. Ali ovde se ne radi o meni i ja nisam sam. Ogromna većina naroda na Kosovu misli da ne smemo da odustanemo od vladavine zakona. Ja sam premijer Srba takođe. Imam srpskog minsitra Nenada Rašića, tri opštine na Severu imaju srpskog zamenika gradonačelnika: Dragana Miletić u Leposaviću, Katarina Ađančić u Mitrovici, i Slađana Pantović u Zvečanu (međutim, ona je prošle nedelje već dala ostavku, što Kurti nije spomenuo, prim.red.) Ja sarađujem sa Srbima ali Srbi koje Vučić plaća da sabotiraju državu Kosovo su vrlo čudne prirode – privilegovana manjina unutar privilegovane manjine. Neću da im odstupim“.
Na pitanje šta je Kosovo postiglo za 15 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti, listajući mu spisak neuspeha – od nepriznanja, loših odnosa sa Srbijom, privredom u rasulu – „Možete li stvarno da kažete da 15 godina nakon što ste potpisali taj dokument, da isporučujete?“
„Da mi smo uspešna priča intervencije NATO, da zaustavi genocid Srbije i uspešna smo priča demokratskog i ekonomskih napretka zajedno. (ređao je uspehe Kosova) Kosovo je ovde da ostane a ja sam tu da služim, razumem politiku kao javnu službu ljudima. Demokratski sam izabran dve godine ogromnom većinom. Potpuni sam optimista da ćemo da uspemo, a to čini Beograd i Moskvu nervoznima. Njihova nervoza se pretvara u nasilje na severu moje zemlje, ali mi čemo da opstanemo ovog puta takođe“.
Novinar BBC „Teški razgovori“ na kraju intervjua je pitao Kurtija.
Da li možete da garantuje da neće biti rata za Kosovo?
„Vi imate moju garanciju da vlada Kosova ni na koji način neće doprineti eskalaciji. Sve ćemo uraditi da deeskaliramo. Ponudio sam da potpišemo osnovni sporazum za deeskalaciju. Beograd je odbio, dakle, imate moju dobru volju veru. I nameravam i garantor sam da EU i SAD kao vrednosti i strateški interes biće negovan i opstaće u mojoj zemlji“.