Ljudski razvoj marginalizovanih Roma
03/05/2018 12:52|Autor: office@newpressproduction.com|Pregleda: 56 |
|

Priština, 03.05.2018. - Marginalizovane zajednice Romi, Aškalije i Egipćani (RAE) susreću se sa ograničenim mogućnostima u gotovo svim aspektima ljudskog razvoja kao što su osnovna ljudska prava, zdravstvo, obrazovanje, dom, zaposlenje I standardi života.

 

Postoji velika praznina između marginalizovanih RAE i njihovih ne-romskih komšija kada su u pitanju ljudske mogućnosti i materijalna dobrobit. Najveća razlika je među mladim ljudima – marginalizovani Romi između 19 do 24 godina ni upola nisu zaposleni, obrazovani ili obučeni (tek 22 posto), u odnosu na 53% komšijske ne-romske omladine. Ovo ima veliki životni uticaj, blokira dalje mogućnosti za pristojno zaposlenje. Iako je nizak nivo zaposlenja u obe grupe, margninalizovani Romi se zapošljavaju svega 13 % u odnosu na ne-romske komšije gde iznosi 21%.

 

Iako se obe grupe i marginalizovani Romi I njihove ne-romske komšije suočavaju sa ozbiljnim materijalnim lišavanjem[1], I dalje je vidljiva velika razlika.  84 % marginalizovanih Roma na Kosovu suočava se sa ozbiljnim materijalnim lišavanjem u odnosu na 54% ne-romskih komšija.

 

Rani brak je I dalje na visokom nivou kod marginalizovanih Romkinja. 30% marginalizovanih Roma između 20 I 49 godina na Kosovu izjavilo jer da stupilo u brak pre 18 godina, a kod ne-romskih komšija 9 % žena stupi u rani brak.

 

Obrazovanje

Adaptacija predškolskog obrazovanja marginalizovane romske dece na Kosovu je relativno visoka u odnosu na ostatak Zapadnog Balkana, a u odnosu na statistički nedostatak sa ne-romskim komšijama. Nivo uključene romske dece između 3 i 6 godina je najveća u regionu (posle Crne Gore i Albanije). Međunarodni dokazi pokazuju da uključenost u predškolski sistem može da pomogne u obrazovanju a kasnije I u ispunjenju radnog tržišta, kao I ohrabrenje za majke da uđu na tržište rada.

 

Veliki broj marginalizovane romske dece između 7 i 15 godina uključeno je u osnovno obrazovanje a u odnosu na ostatak Zapadnog Balkana, ali ipak razlika je u 21% u odnosu na njihove ne-romske komšije. Ne postoji velika razlika između polova kada je u pitanju osnovno obrazovanje.

Dok među osobama između 18 I 21 gotovo svi su prošli osnovno obrazovanje među ne-romskim zajendicama, svega 60% marginalizovanih Roma završi isto, a ipak I ovaj nivo jeste dobar u odnosu na ostatak Zapadanog Balkana. Ovde je već vidljiva polna razlika jer svega polovina romskih devojaka završi školu u odnosu na dve-trećine muškaraca.

 

Što se tiče drugih formi višeg obrazovanja nivo uključenosti Roma je veoma nizak.

 

Zaposlenost

Stepen zaposlenosti u obe grupe, I marginalizovani Romi a I njihove ne-romske komšije, veoma je loš, najniži na Zapadnom Balkanu. Svega 13% je zaposleno u odnosu na 21% njihovih komšija, što pokazuje 8% razlike. Kada su u pitanju žene u obe grupe je nivo zaposlenosti veoma nizak: 4 posto (romske žene) i 6 posto (ne-romske žene).

 

Marginalizovani Romi na Kosovu teže se uključuju na tržište rada u odnosu na svoje ne-romske komšije, a Kosovo je svega drugo kada je u pitanju ovaj odnos na Zapadnom Balkanu, a posle Albanije.  U 2017, učešće Romkinja u tržište rada bilo je svega 10%, a ostalih žena 41%.

 

Sa druge strane nivo neformalnog zaposlenja je veće među marginalizovanim Romima a u odnosu na ostale etničke grupe ali ipak je najniža na Zapadnom Balkanu. Ako pogledamo sa aspect rodne ravnopravnosti posebno je naglašeno neformalno zaposlenje među Romima muškarcima: 74 posto muškaraca Roma obavlja neformalne poslove.

 

Romi između 18 I 24 godina su posebno nezaposleni, a ne učestvuju ni u obrazovanju I obuci (čak 78 posto) što je 31 posto manje nego njihove komšije.

 

Zdravstvo

Pristup zdravstvenom osiguranju bio je nizak I za Rome a I za njihove komšije u 2017. i najniži je u regionu. Samo 10% Roma starijih od 16 godina I 11 % ne-romskih pripadnika imali su pristup zdravstvenom osiguranju u 2017. i razlika nije velika. To znači da je velika većina kod obe grupe bila u riziku i imala nedostatak pristupu zdravstvenoj nezi zbog platežnih mogućnosti. Poređenja radi, sve ostale zemlje Zapadanog Balkana imaju besplarnu zdravstvenu negu koja obuhvata ne-romske komšije a i Rome.

 

I pored niskog zdravstvenog osiguranja, pristup doktorima nije niži mnogo u odnosu na zemlje gde postoji pristup zdravstvu. U 2017, 26 posto marginalizovanih Roma nije moglo lekaru kada im je trebao, a 20% ne-romskih komšija. Ova razlika je neznatna posebno ako se uzmu u obzir druge razlike.

 

Primena preventivne zdravstvene nege među Romima je niži u odnosu na njihove komšije, a ujendo je najniži na Zapadnom Balkanu.

 

Većina Roma prijavilo je dobro ili veoma dobro zdravstvo u 2017. tako da nema neke razlike sa ne-romskim komšijama.

 

 

Domaćinstva

Romi žive u punim prenaseljenim zgradama ali odnos prema ne-romskim komšijama je ipak najmanji na Zapadnom Balkanu. 72% posto Roma živi u prenaseljenim mestima u odnosu na 49% njihovih ne-rmskih komšija.

 

Marginalizovani Romi na Kosovu imaju manji pristup tekućoj vodi I struji u odnosu na svoje komšije, a praznina je u skladu sa već viđenim u zemljama Zapadnog Balkana.

 

Romi tako imaju manje pristupa kanalizaciji u odnosu na svoje komšije a slično je stanje sa Romima u čitavom region. U 2017, 75 posto Roma imalo je pristup kanalizaciji u odnosu na 95% njihovih komšija, što je razlika u 20 procentualnih poena. Druge zemlje regiona susreću se sa sličnom razlikom.

Marginalizovani Romi žive na lokalitetima gde se otpad nikada ne skuplja, a stanje je slično u gotovo svim zemljama Zapadnog Balkana.

 

Lična dokumentacija I povratak

Skoro svi (97 posto) marginalizovanih Roma na Kosovu ima izvode rođenih, dok mali procenat njih iznad 16 godina poseduje ličnu kartu. U 2017, 97 posto Roma prijavilo je izvod rođenih, što je gotovo izjednačeno sa njihovim komšijama sa 98 posto. Ipak, 89 posto Roma starijih od 16 godina kaže da ima ličnu kartu u odnosu na 95 posto ne-romske populacije koja živi u njihovoj blizini. Nedostatak dokumentacije je najčešći uzrok nepristupanju raznim socijalnim uslugama (uključujući zdravstvo i obrazovanje) kao i zaposlenost.

 

U 2017, procenat Roma koji prijavljuje svoj povratak iz inostranstva na Kosovo je znatno manji, svega 1%.

 

 

 

PODACI O ROMIMA: Procene je napravila Svetska Banka I Program za razvoj Ujedinjenih nacija, a on osnovu UNDP-WB-EC Regionalna istraživanja Roma (2011. i 2017.). Uzorci koji su poslužili za Romska naselja uzeta su iz poslednjeg cenzusa u zemlji, koristeći najmanje administrativne jedinice sa jednakim ili višim nego nacionalne proporcije rosmke populacije u odnosu na ukupno stanovništvo. S obzirom da se koristila ista procedura I 2011. I 2017. onda je bilo lako da se uporedi. Za prve uzorke korišćena su naselja iz cenzusa. U drugoj fazi, spoljna ili unutrašnja identifikacija (lokalni ljudi, NVO I eksperti) korišćena su odabrana mesta u odnosu na odabrane opštine. U trećoj fazi, isključivo je bila potrebna volja domaćinstava da sami učestvuju u istraživanju o romskoj populaciji (unutrašnja ili samo-identifikacija). Uzorak namerno nije reprezentativan svih Roma u pomenutim zemljama već se radije fokusiralo na one zajednice gde je udeo romske zajednice jednak ili višlji u odnosu na marginalizovane Rome. “Ne-romske” se odnose na ne-romske zajednice koje žive u blizini marginalizovanih Roma I nisu uzorak ukupnog stanovništa u zemlji. Nivo siromaštva u regionalnom istraživanju Roma služi za upoređivanje marginalizovanih Roma sa ne-romskim komšijama koje žive u blizini u svim zemljama istraživanja. Kako god, uzimajući u obzir uprošćenost pitanja a na osnovu preporuka Eurostata, uzorak ispitivanja nije uporediv sa nacionalnim primanjima niti sa nivoima siromaštva.

 

 

 

Komentari


Unesite sigurnosnu šifru

Komentari posetilaca