Čaglavica, 24.07.2016. - U Medija centru u Čaglavici 20.07.2016. godine održana je konferencija za novinare na temu “Kriminalne radnje OEBS-a i UNMIK-a u vezi lične imovine pojedinih Srba na Kosovu”. Na konferenciji su govorili Miloš Živković i advokat Dobrica Lazić. U nastavku možete pročitati kompletan transkript sa konferencije.
Moderator: Dobar dan želim svima i dobro došli u Medija Centar. Današnju konferenciju za novinare organizuje gospodin Miloš Živković. Tema konferencije je “Kriminalne radnje OEBS-a i UNMIKA u vezi lične imovine pojedinih Srba na Kosovu. Ovu temu je odredio i izabarao gospodin Živković koji je danas pred vama i koji će govoriti zbog čega je ovako nazvao ovu konferenciju, a zajedno sa gospodinom Živkovićem je i gospodin Dobrica Lazić njegov advokat, pa će nam on šire o ovoj temi govoriti sa pravnog aspekta. Gospodine Živkoviću izvolite objasnite zašto i o kakvim kriminalnim radnjama se radi. Izvolite.
Miloš Živković: Poštovane dame i gospodo, nadam se da ovde nema nikog iz OEBS-a i UNMIK-a, tako da ste vi moji dragi prijatelji. Prošle godine smo se mi sastali već jednom ovde i isto je bila procedura u vezi uzurpacije OEBS-a na prostoru koji je moje vlasništvo i napokon oni su se, OEBS, se iselio marta meseca ove godine. Znači posle naše konferencije uporno su radili, iselili su se i otišli su na drugo mesto. Poenta tih radnji koje rade nije samo kod OEBS-a nego i kod UNMIK-a. Oni su u sprezi da koriste tuđe, a da ne plaćaju i da krše ljudska prava, da onemogućavaju ličnu imovinu za korišćenje, a evo već 17 godina na prostoru ne možemo da uđemo, prvo dok je bio OEBS, a sada posle OEBS-a preuzima kako to kažu u UMNIK-u nadležnost nad tim posedom i ne priznaju nikakva dokumenta koja ja posedujem. Imam sva validna dokumenta, počev od posedovnog lista, od svih sudskih presuda, posebne komore da uđem u posed, međutim to prvo nije vredelo u katastarskom operatu, pa je onda katastarski operat po nalogu vrhovnog suda izdao mi je posedovni list koji sam vam predočio prošle godine, a i kasnije ću vam predočiti, da sam 1/1 vlasnik te parcele i za njih to ništa ne važi. Oni mi i dalje onemogućavaju da uđem u prostor, ali bez obzira što UNMIK kaže da ima nadležnost nad tim prostorom, oni su pustili privatne uzurpatore i ceo prostor i onaj koji je OEBS koristio, zauzeli su i ne dozvoljavaju mi da ga koristim. Kad pričamo o OEBS-u ja sam sa njima osam godina vodio borbu, hteo sam da se dogovorimo da mi plaćaju naknadu prema njihovom pravilniku koji imaju za taj prostor i da ne moraju da se isele, međutim oni nisu hteli uporno osam godina i onda su se iselili i nisu hteli da mi plate i dan danas neće da mi plate. Mi smo, to će advokat kasnije izneti, mi smo pustili tužbu protiv OEBS-a osnovnom sudu u Prištini, videćemo šta će oni da kažu, međutim u svim našim razgovorima sa OEBS-om oni su tvrdili da imaju imunitet nad sudovima na Kosovu, što nije logično. Imaju imunitet za druge stvari ali za privatnu imovinu nemaju. E sada kada su otišli videćemo kako će sudovi da odluče i šta će dalje da reše. Međutim sada UNMIK mi ne dozvoljava da koristim prostor, pojavljuju se i napominju mi da je to društvena imovina, da imaju raspolaganje nad tim prostorom. Uporno sam pisao pisma i tražio od UMNIK-a da me primi na razgovor da vidimo o čemu se radi, znači treba i drugu stranu saslušati. Sve papire sam im dostavio da sam vlasnik te parcele, uporno neće da me prime, jednostavno neće i da im se više ne obraćam. Pismo koje sam dobio 1. jula ove godine, jednostavno ne žele da razgovaraju samnom i tačka. Onda sam ja onako ljut i besan napisao tom direktoru pismo, inače malo drsko, to je Ernst U. Tschoepke, direktor kancelarije za pravne poslove, njegova služba nikada nije htela da me pusti tamo da uđem, niti mi je davala podatke sa kim mogu da razgovaram do ovog pisma. Tek pismo mi je reklo da ne priznaju moje papire, da su oni nadležni za taj prostor i da im se ne obraćam. Vezano još za OEBS, pošto ja kažem da su oni u sprezi, oni su dobili to na korišćenje, ali kad sam se ja pojavio sa tim papirima, osam godina sam ja OEBS molio da se dogovorimo i o nadoknadi, i da ostanu, i da se ne sele i oni uporno nisu hteli. Dali su mi papire sa kojima su se oni uselili od UMNIK-a, ali ja sam rekao da tražim od onog momenta od 2008. godine kada je sve legalno prema svim postojećim papirima upisano na moje ime. Međutim gospodin Stiven Voč koji je sad šef pravne službe u OEBS-u i Tamas Magda koji je direktor administracije i finansija u OEBS-u, oni su i još jedan gospodin koji vidim nije sada kod njih, oni su glavni koji odlučuju i koji onemogućavaju da se meni prizna to pravo koje mi pripada. Ja sam se žalio generalnom sekretaru u Beču, naša služba iz Srbije je pri ministarstu spoljnih poslova intervenisala, međutim sve moje žalbe i svi moji prigovori koji su išli u Beč, oni su to opet slali u Prištinu u misiju OEBS-a, opet da odlučuje taj Tamas Magda, Stiven Voč i kad sam pitao Stivena gospodine ko je odgovoran, kome da se žalim, ima li neko ko je odgovoriniji od vas da mi prizna to pravo, nema, pa ko je najodgovoriniji, ja kaže. Pa što mi ne priznate, pa ne priznajemo vaše papire, ja kažem pa onda se iselite - da kad steknemo uslove iselićemo se, tako da su 1. marta ove godine oslobodili taj prostor, a sad ulaze drugi uzurpatori, uzurpatori Albanci koji su prisutni tamo, znači UNMIK meni ne dozvoljava, oni smatraju da oni raspolažu tom imovinom i tu je kraj priče. Ja ću vam ponuditi da advokat iznese viđenje i ostalo, pa ćemo onda ko ima pitanja i ostalo da prodiskutujemo.
Moderator: Uredu, hvala. Sada će gospodin Lazić sa pravnog aspekta da nam objasni ovaj problem. Izvolite.
Dobrica Lazić: Dame i gospodo, poštovani novinari, najpre želim da vas pozdravim i izrazim zadovoljstvo da sam danas u vašoj sredini i ovde sa vama. Ja u svojoj praksi nemam običaj, nemam praksu da se u svom poslu pojavljujem u javnosti, ali na molbu mog klijenta gospodina Miloša Živkovića, a obzirom na to da sam uočio da su stvarno prekršena elementarna lična i ljudska prava, elementarna imovinska prava gospodina Živkovića, ja sam pristao da se pojavim na ovoj konferenciji pred medijima i da dam jedno svoje viđenje ovog problema. Vi kao novinari znate da su lična i imovinska sigurnost tekovine ljudske civilizacije, objekat zaštite su život i imovina, ti objekti i te vrednosti su zaštićene i domaćim i međunarodnim pravnim propisima. Vi znate da postoji univerzalna deklaracija o ljudskim pravima koje su Ujedinjene Nacije kao prvi dokument donele odmah posle Drugog Svetskog rata, u tim dokumentima život čoveka i ekonomska sigurnost i imovinsko pravo je neprikosnoveno. Danas u 20-om veku imamo situaciju da na Kosovu se dešavaju čudne stvari, imamo situaciju da su i život i imovina ljudi ugroženi. Ja želim da izbegnem one zamke nacionalizma, pa da ovde kažem da se to dešava zato što je neko Srbin ili zato što je neko Rom ili zato što je neko Albanac i želim da kažem da takvim principima ne treba niko da se rukovodi pa i ja neću da se rukovodim tim principom i neću da ga koristim ovde, već da pravno i sa pravnog aspekta kažem nekoliko reči o problemu gospodina Živkovića i o ugrožavanju njegove imovine. Predmet gospodina Živkovića je kompleksan sa aspekta kršenja ljudskih prava , sa aspekta kršenja prava na imovinu koje je zaštićeno i domaćim zakonodavstvom i međunarodnim propisima. Ja sam kao njegov punomoćnik , s obzirom da sam dugo sarađivao sa njim i pružao mu usluge još od početka 2002. godine kada mi se javio da mu pomognem da administrativno reši ovaj svoj problem i ovu svoju imovinu u katastru upiše na svoje ime, pružao mu savete i pomoć, a dana 12. jula ove godine obratio mi se sa molbom da podnese jednu tužbu protiv UNMIKA i OEBS-a, što oni koriste njegovu imovinu već punih petnaest godina mimo njegove volje, mimo njegove saglasnosti i za to ne plaćaju nikakvu naknadu. Ja ovde odgovorno tvrdim i dokumentujem, daću vam na kraju ove konferencije i materijalne dokaze o tome da je imovina koja je tema rasprave sada na sudu, imovina o kojoj je govorio gospodin Živković, njegova privatna imovina. Ona je upisana u katastru nepokretnosti kao imovina Miloša Živkovića i tu se stavlja tačka, nikakvi drugi izgovori od bilo koga, da li je to međunarodna organizacija, da li su to pojedinci iz međunarodnih organizacija, da li su to političari sa Kosova ili bilo koji pojedinac, ne dolazi u obzir ukoliko neko poseduje posedovni list i pred nadležnim organom i pred uzurpatorom pokaže da je on vlasnik te imovine. Sad ću da kažem nešto konkretno o toj nepokretnosti. U pitanju je parcela broj 1500/10 koja ima površinu dvadeset hiljada metara kvadratnih tj. dva hektara i nalazi se na ekskluzivnom mestu u industrijskoj zoni pored puta Priština - Kosovo Polje sa desne strane. U pitanju je građevinsko zemljište koje ima veoma veliku vrednost i koje se internim aktima i UNMIK-a i OEBS-a plaća po njihovim standardima u iznosu od 1,56 eura mesečno po jednom metru kvadratnom. Tuženi su u periodu od 29.10.2008 godine pa do prvog marta 2016. godine koristili ovaj prostor i prema njihovim standardima i internim dokumentima bili su dužni da tužiocu isplate mesečnu naknadu, što će reći 1,65 evra po metru kvadratnom, što bi mesečno iznosilo 22, 605 evra, međutim tuženi i pored nastojanja gospodina Živkovića, da mirnim putem reši spor on je išao više puta i tražio prijem i pokušavao da se dogovori sa njima da to bude manja zakupnina, odbili su takve njegove zahteve veoma arogantno, a kao što i sam gospodin Živković reče njihov je izgovor od prilike bio da OEBS i UNMIK, međunarodne organizacije kao takve uživaju imunitet na Kosovu i Metohiji. Međutim tvrdim sa pravnog apsekta, bilo kog pravnika, advokata, sudiju da pitamo, ne postoji imunitet međunarodnih organizacija kada je u pitanju imovinsko pravo čoveka, imovinsko pravo ukoliko neko može doći u vašu kuću i da vam uzme imovinu, da vam uzme deo imovine onda to više nije u pitanju imunitet, to je kriminal. Prema tome očigledno je da tuženi OEBS-a i UNMIK-a koji su u mojoj tužbi obuhvaćeni kao obveznici odnosno imaju obaveze prema gospodinu Živkoviću, mimo propisa koriste ovu imovinu. Njihovo ponašanje u konkretnom slučaju je suprotno od misije koju imaju, jer su ugrozili imovinsko pravo gospodina Živkovića. Međutim nije neplaćanje kirije tj. zakupnina i protiv pravno posedovanje imovine gospodina Živkovića jedini greh UNMIK-a i OEBS-a jer pored toga što su oni držali deo imovine deo nepokretnosti u površini od 13, 900 metara kvadratnih, omogućili su i drugim subjektima da koriste ovu imovinu. Ovu imovinu pored njih sada koristi i privatno preduzeće „Trektija“, privatno preduzeće „Lab com “, privatno preduzeće „Bems trejd “, privatno preduzeće „Maxiti PUZT“, privatno preduzeće „Zenaterm“, kao i jedna institucija države Kosovo, ministarstvo poljoprivrede Kosova odsek veterine, institucije koriste privatnu imovinu ovog čoveka, to je duži niz godina. Na dan kad su se iselili, znači marta meseca ove godine, celokupnu nepokretnost po saznanju gospodina Živkovića, zauzela su sada ova preduzeća, tako da on sada nema mogućnosti ni pristup ovoj imovini, iako kao što sam rekao ima posedovne listove, ima priznate dokumente o tome da je on vlasnik ove imovine. Inače nesporna je činjenica da je Miloš Živković vlasnik ove parcele koja ima površinu od dva hektara, pa ja koristim priliku da ovom prilikom vama kao glasu javnosti, glasu savesnosti ako nemamo neki drugi put mogućnosti, da predstavimo pred državnim organima i pred sudovima zaštitimo svoja prava, mi se obratimo javnosti pa ću ja vama da dam neka dokumenta i molio bih da vi ova dokumenta imate, i da vidite ko je u stvari vlasnik ove imovine. Dozvolite samo da vam najpre predam sertifikat katastra nepokretnosti u kojem je upisan gospodin Živković kao vlasnik, takođe evo i kopija plana gde se vidi da je gospodin Živković vlasnik, postoji tvrdnja gospodina iz OEBS-a koji je gospodinu Živkoviću rekao da u katastru koji je u Kruševcu premešten, gospodin Živković nije vlasnik, već da je u pitanju društvena svojina. Ja javnosti evo kažem ovako , evo izvolite pogledajte ovo je posedovni list koji je izdala katastarska uprava iz Kruševca, to su podaci koji su iseljeni odavde, vama je poznato da je katastar Kruševac 1999. godine iseljen sa Kosova i Metohije, ali su to podaci koji su verodostojni. Znači 2008. godine je zatražio gospodin Živković podatak o tome ko je vlasnik ovih nepokretnosti i evo šta je dobio, izvolite i ovaj papir pa vi to prostudirajte i analizirajte ( deli dokumentaciju novinarima). Još jedna stvar je veoma interesantna, izgovor predstavnika međunarodnih organizacija o tome da je u pitanju društvena osvojina ne stoji, mi imamo dokumente kojima dokazujemo da je ova svojina devedeset godina bila u vlasništvu porodice Živković, imamo posedovni list iz 1961. godine u kojem je upisano ime Bulatović Radovan - Radule, to je otac majke gospodina Miloša Živkovića, ja sam i ovaj dokument pripremio vama kada budete vi neku priču složili, da se pozovete na ta dokumenta i da argumentovano stvarno sve kažete jer mi tražimo samo da se kaže istina o tome. Ništa gospodin Živković nije tražio niti od državnih organa, niti od suda, niti od predstavnika međunarodnih organizacija, ništa osim istine, jer istinom se i služi u zaštiti svojih prava. Još jednu temu sam hteo da dotaknem koja je veoma interesantna a tiče se dokaza koje je gospodin Živković priložio da bi se upisao u katastar nepokretnosti u Prištini posle dvehiljadite godine. Vama je bila poznata situacija kada je došlo do proterivanja ljudi srpske nacionalnosti sa ovih prostora, da su ljudi ovde ostavili veliku imovinu, ljudi su ostali u neprilici i zbog toga što nisu mogli i imali valjan pristup javnim registrima u kojima se upisuje privatna svojina. Tako na primer i pored posedovanja ovakve nesporne dokumentacije koju sam vam sada prezentirao, gospodin Živković je od dvehiljadite godine obijao pragove ustanova, institucija, što domaćih sudova, katastrarske nepokretnosti, urava, itd. da bi tek 2014. godine mogao da dobije valjan posedovni list za svoju imovinu. Zamislite vi kroz kakve je muke prošao ovaj čovek, a ja moram da kažem iz svoje prakse da prezentiram da on nije imao jedini takve probleme da svoju imovinu upiše na svoje ime i da dobije validan papir iz katastra nepokretnost Priština. Na kraju želim da istaknem da ponašanje UNMIKA i OEBS-a u konkretnom slučaju, ja govorim kao advokat, kao pravnik, koji će zastupati gospodina Živkovića na sudu koji je napisao tužbu, u suprotnosti je sa njihovom misijom. Kada su uvideli da objektivno moraju da izvrše naknadu OEBS i UNMIK i platiti zakupninu ovog zemljišta gospodinu Živkoviću, oni su jednostavno da bi izbegli ovu obavezu napustili ovu lokaciju i prešli su na drugu lokaciju na izlazu iz Kosova Polja prema Slatini kod benzinske pumpe „HIB Petrol “, gde su iznajmili novi prostor od osam hiljada kvadrata i prema onome što mi je gospodin Živković saopštio, tamo uredno plaćaju kiriju. Zamislite kakvo je to ponašanje predstavnika međunarodne zajednice da jednostavno pokuša da izbegne obavezu na taj način što će preko noći napustiti lokaciju i otići negde drugde. Pokušao sam da budem koncizan i veoma kratak kada su u pitanju prava godpodina Živkovića, nadam ste da ste razumeli i shvatili poruku koju sam kao advokat heop da prenesem javnosti. Ja opet kažem da nemam praksu da se u javnosti pokazujem kad su u pitanju predmeti, ali kada su u pitanju ovako očigledne stvari, kada su u pitanju dokazi koji se ničim ne mogu osporiti, dozvolite posedovni list je javna isprava, katastar nepokretnosti je evidencija, registar upisa prava svojine svakog pojedinca, i ukoliko neko ima takvu ispravu, a neko, a pogotovo misija koja je zadužena za vladavinu prava, za dobru evropsku zaštitu prava imovinske vrednosti, onda tu nešto nije u redu, i to je jedini razlog i motiv zbog toga sam ja posle dužeg vremena pristao na molbu gospodina Živkovića da se pojavim u javnosti i da kažem ovo što sam rekao. Hvala puno , ukoliko imate neko pitanje mi ćemo vam odgovoriti .
Modreator: Hvala gospodine Laziću , hvala gospodine Živkoviću imamo li pitanja?
Novinar Anđelka Ćup - Htela sam da samo još jednom ponovite, malo pre je gospodin Živković rekao da je UNMIK još uvek u tim prostorijama, sad sam shvatila u izlaganju gospodina Lazića da tamno nije ni UNMIK ni OEBS tamo više što bi rekli ne stanuju, to su sve privatne firme zauzele jel tako ?
Dobrica Lazić: Tako je gospođo, vi ste potpuno u pravu, marta su se UNMIK i OEBS odselili, i glavni motiv sticajem okolnosti po onome što ja mogu da pretpostavim, jeste da bi izbegli plaćanje obaveze za imovinu koju su koristili 15 godina.
Novinarka - Anđelka Ćup: Drugo pitanje, „Da li ste uopšte uspeli da upišete to zemljište, tu nekretninu u katastar u Prištinu, odnosno na Kosovo?
Dobrica Lazić: Da, ja sam vam to objasnio, od 2000- te godine gospodin Živković je obijao pragove institucija, podnosio molbe, žalbe, i tako dalje, i tako dalje. I na kraju tek 2014 god. što znači da je ta njegova muka trajala od 2000 do 2014. godine, to znam iz toga što se on meni više puta obraćao da mu pomognem kao advokat, da upiše to svoje pravo.
Novinarka - Anđelka Ćup: Gospodine Laziću, vi ste dugo advokat, da li ste u svojoj praksi imali još takvih slučajeva, i kako su se oni završavali, ako ste ih imali?
Dobrica Lazić: Ja bih zamolio da mi ne postavljate takvo pitanje, iz razloga jer ja imam još dosta slučajeva kršenja imovinskih prava, i verovatno da ću morati ponovo da se pojavim, ali želim da se pojavim sa konkretnim dokazima i činjenicama, tako da ne bih površno da govorim o tome.
Novinarka - Anđelka Ćup: Hvala lepo.
Moderator: Kolege, imamo li još pitanja?
Novinar - Nikola Bešević: Gospodine Laziću, to što ste rekli od 2000. do 2014. znači da je to sada upisano u katastarsku knjigu države Kosovo u gradu Prištini, jel to tako, ili je to izmešteno u katastar negde u Srbiju, ili u Kruševcu?
Dobrica Lazić: Da to je tako, vi ste dobili posedovni list sertifikat u kojem je upisano ime gospodina Živkovića kao vlasnika ove nepokretnosti, to sam vam dao kao materijalni dokaz da se prezentira javnosti.
Novinar - Nikola Bešević: Kada ste vi podneli tužbu ovde u sudu, dakle na Kosovu, u Kosovski sud, da li ste podneli tužbu s obzirom da posedujete posedovni list, da je to vaše vlasništvo ovde, i da li ste ovom sudu podneli to, i da li je i šta taj sud kaže na to?
Miloš Živković: Da, podneta je tužba protiv OEBS-a i protiv UNMIK-a, i sud još ništa nije zakazao, ne znam ni da li je raspoređen predmet, verovatno je to dug proces, ali moram, ja ne mogu kod nijednog Međunarodnog suda, ako ne iscrpim sve mogućnosti da ovde na prostorima gde se nalazi imovina.
Moderator: Ima li još pitanja?
Novinarka - Anđelka Ćup: Gospodine Laziću, još jedno pravno pitanje, mislim to je sad neko moje laičko razmišljanje, koliko pratimo te situacije ovde, šta ako se sud ovde proglasi nenadležnim, mislim postoji ta varijanta, šta je daljni put sa pravnog aspekta, šta dalje?
Dobrica Lazić: Sa pravnog aspekta stranka mora da iscrpi sve pravne mogućnosti na teritoriji Kosova, i da se obrati Međunarodnom sudu. U ovom konkretnom slučaju kada postoji ovakvi dokazi, ja sam opet na početku govorio o tome da smatram da ne postoji imunitet Međunarodne organizacije kada je upitanju privatna imovina. Nadam se da se sud neće oglasiti nenadležnim, da će na osnovu ovakvih materijalnih dokaza rešiti predmet brzo, u korist gospodina Živkovića, ali ako imamo u vidu praksu sudova, državnih organa, ako imamo u vidu situaciju da je on od 2000. do 2014. godine svoje pravo da se upiše u katastar, koliko dugo mu je trajalo to pravo postavljam pitanje, malo sam u sumnji da li će sud reagovati brzo, da li će moći brzo da dođe na red taj predmet da se reši i da se bilo kakva satisfakcija reši. Znate, sudovi su prenatrpani predmetima, i po nekoj mojoj sada proceni ovaj predmet će stajati veoma dugo u fioci, po redosledu stvari, sigurno za dve godine neće doći na red za rešavanje, i onda postavljam pitanje svrhe uopšte, i podnešenje tužbe, ali ja sam morao to da uradim kao profesionalac, da svog klijenta dovedem u situaciju da iskoristi te mogućnosti, videćemo šta će se dalje dešavati.
Novinar - Zoran Babović: Dva su tu pitana, nadoknada štete za izgubljenu dobit, i za ovo kiriju, i drugo ostvarivanje prava da se uđe u posed sad?
Dobrica Lazić: U pravu ste, konkretno tužba je podneta za nadoknadu štete, znači godpodin Živković traži da mu se plati na ime kirija za protekli period, zakupni rad što je sasvim normalno i zakonito, a što se tiče ovog drugog dela pitanja da su druga lica već ušla u posed to je stravično, ja moram kao advokat da kažem da je veoma, veoma teško posmatrati kao čovek, samo što su OEBS i UNMIK izašli, već su ušli privatnici, privatna preduzeća na njegovu imovinu. Gospodin Živković kaže da je pokušao da prijavi to policiji, tužilaštvu i tako dalje, međutim vidite da nema adekvatnog odgovora, tu bi trebalo da bude odgovor veoma brz, postoji krivično delo za uzimanje nepokretne imovine na Kosovu, gde bi trebalo tužilac da odgovori po službenoj dužnosti. Znači, ako organi imaju saznanja takva oni su dužni da odmah preduzmu mere da se oslobodi imovina, međutim gospodin Živković će ponovo biti izložen situaciji da će sam morati da podnosi tužbu, da će morati da plaća takse, da će morati, da nisam u njegovoj koži, ne znam šta će se dalje dešavati verujte mi, ali mi se moramo boriti.
Novinar – Nikola Bešević: Samo da pitam još nešto gospodina Lazića, ono što je pomenuo gospodin Živković, takođe o posedovnom listu, dakle srpske vlasti su vam izdale taj posedavni list 2008. godine, katastar srpski jel tako?
Dobrica Lazić: Moram da vam objasnim takođe sada opet nešto, taj posedovni list nosi datum 2008. godine u katastru koji je izmešten, nije se menjalo ništa u podacima od 1999. Godine, faktički katastar u Kruševcu je jedan arhiv podataka koji se nije menjao uopšte, znači imovina je i pre 2008. godine bila na njegovo ime, to sam hteo da razjasnim, 2008. on je podneo zahtev i priložio kao dokaz ovde u katastru da je to njegova imovina, da se to nije menjalo nikada, a ne društvena imovina kako su tvrdili, i kako tvrdi taj predstavnik Međunarodne organizacije.
Novinar – Nikola Bešević: Znači 2008. i 2014. su faktički isti, to je duplikat?
Dobrica Lazić: To je posedovni list samo, ali u katastru nepokretnosti stoje podaci od 1961. god. da je to njegova imovina, imovina njegovog pretka, dede.
Novinar – Nikola Bešević: Znači Kosovski katastar potvrđuje da je vlasnik Miloš Živković?
Dobrica Lazić: Upravo tako, upravo tako.
Novinar – Nikola Bešević: Jel ćete tužiti ove što je nabrojao vaš advokat, pet – šest privatnih firmi koje sad ponovo, jer vi ste uvedeni sad u neku situaciju….?
Dobrica Lazić: Svaka tužba košta, ja kažem on mora da tuži, ali će ga to veoma, veoma skupo koštati, ne znam koliko će biti u mogućnosti da ta svoja prava ostvari. Zato kažem da su ugrožena ta ljudska prava, to ljudsko pravo kada se i pored toga, što je očigledna stvar, očigledno pravo, država se ponaša na taj način. Poruka javnosti je ta, znači ako neko ima neko pravo koje je očigledno, pravo ne može osporiti, i ne može mu zabraniti da se sudu obrati, to je velika poteškoća i veliki problem za pojedinca.
Novinar - Nikola Bešević: Gospodine Živkoviću, u Srbiji, u institucijama države Srbije postoje određeni timovi koji bi trebalo da rade na zaštiti privatne imovine i ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji. Da li ste se vi obraćali nekim tim timovima, koji su tamo i šta su vam oni rekli?
Miloš Živković: Jesam, obraćao sam se i Kancelariji za Kosovo I Metohiju i za ljudska prava, oni su u sprezi sa vlastima u Prištini, obećali su da će videti, ali to tako stoji već dve godine.
Moderator: Hvala puno, ukoliko nema pitanja, gospodin Živković i gospodin Lazić mogu da vam daju izjave i vani. Ja vam se zahvaljujem što ste bili danas u Medija centru u Čaglavici.