Nastava na daljinu iz ugla školskog psihologa
25/09/2020 18:41|Autor: office@newpressproduction.com|Pregleda: 253 |
|

Medija centar, 25.09.2020. - Izvođenje nastave i prenošenje znanja zahteva neposredan rad sa učenicima, postavljanje ciljeva i ishoda rada u nastavnom procesu i njihovo proveravanje kroz prisustvo i angažovanje učenika na času. Učenje na daljinu postalo je poseban izazov, kako za zaposlene u školi (učitelje, nastavnike, stručne saradnike), tako i za učenike i roditelje, smatra diplomirani psiholog i geštalt psihoterapeut Valentina Nikolić.

Školska 2019/2020. godina, drugo polugodište je u toku, pored svakodnevnog dolaska na nastavu i obavljanja radnih zadataka, učenici razmišljaju i o ekskurziji i rekreativnoj nastavi. U prolazu čujem decu na velikom odmoru kako kažu: „Uskoro ekskurzija, bićemo zajedno u sobi, biće nam baš super“.

Saopštenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja stiglo je 13. marta 2020. godine: „Zbog loše epidemiološke situacije i prisustva koronavirusa, obustavlja se nastava u svim školama“.

„Ekstra“, kažu učenici, počinje raspust“!

Novo saopštenje: „Sve škole prelaze na on-lajn nastavu, odnosno, nastavu na daljinu“. Nastava i daljina, kako povezati ova dva pojma?

Počelo je, počelo

Izvođenje nastave i prenošenje znanja zahteva neposredan rad sa učenicima, postavljanje ciljeva i ishoda rada u nastavnom procesu i njihovo proveravanje kroz prisustvo i angažovanje učenika na času.

Učenje na daljinu postalo je poseban izazov, kako za zaposlene u školi (učitelje, nastavnike, stručne saradnike), tako i za učenike i roditelje.

Direktori škola, kao rukovodioci, dobili su novi zadatak: organizacija nastave na daljinu.

Nije bilo mnogo vremena za razmišljanje, trebalo je u kratkom roku organizovati sve, za samo jedan dan. Učenici će nastavu pratiti preko TV–a, časovi su snimljeni, učitelji i nastavnici ostvaruju kontakt sa njima preko platformi za komunikaciju i postojećih mreža... i tako počinje novi vid nastave.

Škole i školska igrališta su prazna. Nastavnici i učenici su svako u svojim domovima pored televizora, računara ili telefona. Ona preporuka od ranije: „Smanjite deci korišćenje telefona, računara, gledanje u ekran oštećuje vid, dugo sedenje nije dobro za fizički razvoj deteta....“, ko sada brine o tome, najvažnije je ispratiti nastavu na televiziji, uraditi gomilu domaćih zadataka koji stižu sa različitih grupa napravljenih na mreži sa nastavnicima ili sa platformi za učenje.

Izazovi za nastavnike u toku nastave na daljinu

Digitalna pismenost nekim nastavnicima nije jača strana, navikli su na živu reč i kontakt, dugi niz godina su u nastavnom procesu i nisu se prilagodili savremenim tehnologijama. Mlađe kolege koje su od njih učile metodiku rada, tradicionalan i individualan pristup svakom učeniku, sada pomažu starijim kolegama da ostvare „virtuelni kontakt“ sa učenicima.

Nastavnik u ovakvim uslovima teže može uticati na motivaciju učenika. Jako je bitna i samodogovornost đaka. Kod onih mlađeg školskog uzrasta postoji potreba da se roditelji dodatno uključe, a to može predstavljati posebnu zamku.

Izazovi za roditelje

Roditelji preuzimaju ulogu nastavnika. Ionako pretrpani svojim obavezama, sada imaju i obaveze oko uključivanja u nastavu na daljinu. Toliko se trude da njihova deca sve urade savršeno, da na vreme slikaju i pošalju domaći zadtak, da što pre dobiju odgovor od učitelja: „Bravo, samo tako nastavi dalje“. Ko to nastavlja dalje i da li može dalje?

Dodatne obaveze su kod roditelja stvorile nezadovoljstvo i frustraciju, što se prenosilo i na ostale članove porodice. Najvažnija uloga roditelja je da brine o svojoj deci, u situaciji sa pandemijom - još više. Da pruži podršku detetu, da pokaže ljubav, bliskost, toleranciju, strpljenje, da pokaže detetu da je tu za njega, da bude uključen.

Kao dugogodišnji psiholog, a posebno u ovim okolnostima, često sam savetovala roditelje: budite im podrška oko organizacije, pitajte ih da sami naprave svoje rasporede učenja u zavisnosti od obaveza, odnosno praćenja nastave, saznajte na koji način oni najbolje uče i kakav im vid podrške od vas treba. Na taj način se kod dece razvijaju samostalnost i samopouzdanje, ali i motivacija za rad.

Roditelji tako pomažu svima, pre svega svojoj deci. Pomažu i sebi jer su rasterećeniji što se obaveza tiče, a na kraju i nastavnicima, da lakše organizuju nastavu.

Izazovi za učenike

Posle šest meseci od početka realizacije nastave na daljinu, kao školski psiholog smatram da su učenici imali najviše izazova.

Od onog početnog „Super, počinje raspust“ do „Koliko traje ovo, kad krećemo u školu“?

Zbunjenost, pritisak, nezadovoljstvo, razočaranje... mogla bih da ređam ovako još dugo, ali da pogledamo u učenike šest meseci posle.

Na početku nastave na daljinu dominantno osećanje je zbunjenost koja je pratila sve, a najviše učenike. Puno pitanja deca su postavljala prvo sebi, a zatim i ostalima (roditeljima nastavnicima, stručnim saradnicima): “Kako to ne idem u školu, a nije raspust”, “Učim, a ne idem u školu”, “Telefoni su štetni, a ja sad ne mogu bez njih”, “Nastavnik pita zašto nisi na času, a ja nemam struje, interneta”, “Mama je na poslu, uzela je telefon jer ja nemam svoj… šta će sada biti, da li je to neopravdani izostanak, da li ću moći zadatak sutra da pošaljem ili je to ocena manje“?

Svega ovo rezultiralo je ogromnim pritiskom koji su pratila nova pitanja, poput: “Šta će biti, ako pogledamo učenike osmog razreda koji uskoro završavaju i treba da polažu završni ispit, kako bi se upisali u željenu školu ili da donesu važnu odluku koju srednju školu da odaberu”?

Rezultat je nezadovoljstvo i teško prilagođavanje situaciji, a na kraju razočaranje što zbunjujuća situacija predugo traje, toliko da je stigao i kraj školske godine.

Nastava na daljinu i prilagođavanje školskog psihologa

Na kraju, izazov za školskog psihologa su odgovori na sva ova pitanja i dileme. Psiholog bi odgovorio na njih u neposrednom kontaktu sa učenicima nastavnicima i roditeljima.

Najlakše je bilo ostvariti kontakt sa nastavnicima jer kontakti postoje od ranije, telefoni, mejl adrese, pa je komunikacija nastavljena na taj način.

Roditelji su u ovoj situaciji bili više “na vezi” sa odeljenskim starešinama. Povremeno su se posredno uključivali, odnosno, svoja pitanja za psihologa su njima prenosili.

Najveći izazov je bio povezati se sa učenicima i biti tu za njih.

Mnogi učenici su se žalili i borili sa novom traumom, a psiholog je ostao bez jednog od najmoćnijih alata, direktnog pristupa i mogućnosti da „sada i ovde“ razgovara sa učenicima. Prilika da u svojoj kancelariji primenjuje individualni pristup u razgovoru sa učenicima ili da u učionici rešava sukob u odeljenju - nestala je.

Kad se razgovor vodi licem u lice, ne samo da se ostvaruje kontakt i dobija poverenje od učenika, već psiholog prati i neverbalnu komunikaciju (govor tela, ton glasa, izgled) učenika, koja često otkriva mnogo više nego što nam deca sama kažu. Često se učenici poveravaju psihologu u vezi sa nekom dilemom, izazovom ili problemom koji imaju kod kuće. Jednostavno, kada steknu poverenje u psihologa, u sigurnom prostoru, u kancelariji, oni muku podele, otvore se i ispričaju.

Napravila sam „virtuelnu“ kancelariju, posebnu platformu za rad sa učenicima i bila im podrška na različite načine na više nivoa rada.

U jednom delu, učenici su mogli posebno da se obrate psihologu i postavljaju pitanja.

U drugom, edukativnom, mogli su da pronađu prezentacije, video klipove, postere i zanimljive sadržaje koji su im objašnjavali kako da bolje i lakše uče.

U trećem segmentu bilo je predloga kako da iskoriste vreme kada su u kući za druženje i, možda, dodatno upoznavanje sa porodicom.

Mesec dana od početka nastave na daljinu uradila sam anketu sa učenicima koja je pokazala da su većini njih najviše nedostajali drugari i nastavnici i da bi ih oni, tog trenutka, najviše usrećili.

Ovih dana su đaci u školskim klupama, sa maskama i uz sve mere opreza, svesni da to rade da bi štitili sebe i druge, ali srećni što su tu i što mogu da vide i drugare i nastavnike.

Pravi socijalni kontakt je svima najviše nedostajao tokom nastave na daljinu.

Tekst je, u saradnji sa Medija centrom iz Čaglavice, napisan u okviru inicijative „Otvoreno o…“ koju je osmislila i podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) u sklopu projekta pod radnim nazivom „OPEN“. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, Medija centra ni RTV Kim.

Ova inicijativa koja se realizuje u saradnji sa devet srpskih NVO i medija sa Kosova: Medija centar, Crno beli svet, Forum for Development and Multiethnic Collaboration, New Social Initiative, NGO Aktiv, Center for the Rights of Minority Communities, Institute for Territorial Economic Development, Humani Centar Mitrovica, RTV Kim je započeta u aprilu 2020. i trajaće do kraja godine.

 

Komentari


Unesite sigurnosnu šifru

Komentari posetilaca