Nepoštovanje Ustava i Zakona o upotrebi jezika i dalje gorući problem
09/10/2023 14:41|Autor: office@newpressproduction.com|Pregleda: 383 |
|


New press, 09.10.2023. - Nestabilna poliitčka situacija, nedostatak političke volje i odliv ljudi koji govore oba službena jezika – srpski i albanski – glavni su razlozi zbog kojih se Zakon o upotrebi jezika konstantno krši i zbog čega napredak gotovo da ne postoji, rekao je u emisiji Heroji našeg doba poverenik za jezike na Kosovu Slaviša Mladenović. Advokatica Jovana Filipović dodaje da se sa nepoštovanjem Zakona u upotrebi jezika, kao jednim od gorućih problema,  suočavaju i advokati kad su u pitanju kosovski pravosudni organi.

“Kad god imamo neki pozitivan razvoj događaja desi se i nešto negativno što utiče na sprovođenje Zakona o upotrebi jezika. Konstanto se suočavamo sa problemom odliva ljudstva koji poznaju oba službena jezika, pa ono što je dostignuće ostane u senci ovih negativnih događaja.”, naveo je Mladenović i dodao:

“Politička volja koja bi rešila drugu prepreku, a to je akutni nedostatak pozvanalaca drugog službenog jezika”.  

Mladenović zaključuje da gotovo nijedna institucija u potpunosti ne poštuje zakon o upotrebi jezika, postoje, kaže, one koje primenjuju zakon samo u nekim segmentima, ali je s druge strane i veliki broj onih koji ga uopšte ne poštuju i to je stanje koje traje duži niz godina. Takav primer je Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova, za koje Mladenović kaže da se uporno oglušava o preporuke ove Kancelarije kad je poštovanje zakona o upotrebi jezika u pitanju.

Govoreći o radu pravosudnih organa, advokatica Jovana Filipović kaže da je jedan od problema sa kojima se advokati susreću i nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika. Ona navodi da je po ovom pitanju situacija iz godine u godinu sve lošija.

“Sve je teže da se sprorazumemo, naravno ko zna engleski na taj način prevazilazimo taj problem, a kada se ne zna jezik nailazimo na problem i nedostatak komunikacije i prosto ne možemo ništa da uradimo ako ne govorimo istim jezikom. Čak i kada je prevod obezbeđen često to bude jako loše, tako da prvo moramo da radimo na tome da svako od nas treba da se trudi da poznaje drugi službeni jezik. Mada mislim da  bar ta lica koja rade na šalterima i sličnim mestima, jer mi nemamo pravo da biramo kod koga ćemo da odemo na šalter, ti radnici  bi trebalo da znaju neke osnovne pojmove da bi mogli  strankama da pruže odgovore”, kaže ona.

Ističe da je “najgora situacija sa Osnovnim sudom u Prištini”.

“Do skoro su imali jako malo prevodioca, a u pitanju je veliki sud i čekanje je bilo recimo za parnične predmete šest meseci ili čak su se dešavali slučajevi da je postupak završen, da je zakonski rok da se dostavi prasuda 15 dana, a presude nema. I to izaziva nesigurnost kod klijenata i misle da je u pitanju ko zna šta, a problem je zapravo samo prevod. Sudija jeste doneo presudu, ali ju je poslao na prevod”, navodi Jovana Filipović.

Od svog imenovanja na funkciju poverenika za jezike 2012. godine, Mladenović, zajedno sa svojim timom, nadgleda implementaciju Zakona o upotrebi jezika. Kaže da za ovih 11 godina postoje određeni rezultati, ali da ima i dosta izazova na putu ka potpunom poštovanju Zakona i Ustava. Kao jedno od glavnih dostignuća Kancelarije poverenika za jezike  navodi to što je što je Vlada Kosova usvojila odluku za osnivanje jedinice za jezičku harmonizaciju zakona.

 “Ta odluka bi trebalo da se reflektuje u uredbi o unutrašnjoj organizaciji Kancelarije premijera, standard za izradu zakonskih akata i pravilnik vlade, čime će se omogućiti da naredne godine budu zaposleni ljudi i da konačno rešimo problem zakonodavstva…”, rekao je poverenik za jezike na Kosovu.

Filipovićeva je dodala da je još jedan od problema advokata sa kojim se susreću u svom radu kad je kosovsko pravosuđe u pitanju i dužina tranja postupaka. Navodi da se brojni pojedini predmeti ne rešavaju i više od 20 godina.

“Kada pričamo o suđenja u razumnom roku imamo situaciju da mnoga suđenja ovde traju godinama, pa čak i decenijama. Imamo određena ročišta, parninka da traju i po 20 godina. ili to da prvo ročište bude zakazano nakon tih 20 što više i nema svhu. Ukoliko imamo situaciju da je neko podneo tužbu 2001.,2002. ili 2003. godine tu je prvo problem da te moje kolege koji su stariji i koji su u tom vremenskom razdoblju izgubili kontakt sa svojim klijentima da ih pronađu. Vrlo često i kada ih pronađu mnogi su izgubili volju i želju da se bore za taj svoj predmet i najčešće gledaju kako da reše to bez nekih troškova, jer 20 godina žive bez toga pa mogu i dalje. Ukoliko su lica preminula problem je onda pronaći njihove naslednike”, navodi Filipovićeva.

Filipovićeva koja pred kosovskim pravosudnim organima zastupa i Srbe optužene za navodne ratne zločine na Kosovu, kaže da je “nejasno” kako je moguće da se kad su u pitanju slučajevi okarakterisani kao ratni zločin, jako brzo prelazi iz faze prijema krivične prijave do pritvaranja lica. Dodaje da “postoji bezbroj drugih slučajeva gde za neka manje bitna dela za koja su predviđene jako niske kazne, čeka i do par godina da se dođe od faze podnošenja krivične prijave do eventualnog saslušanja pred tužilaštvo”.

 “Imali smo slučaj prošle nedelje da je krivična prijava u predmetu za ratni zločin podneta 25.septembra sada ove godine, a  26. septembra je ta krivična prijava prosleđena Specijalnom tužilaštvu Kosova na postupanje, 29.septembra je doneto rešenje o početku istrage i podnet je zahtev za određivanje mere pritvora, a 30. smo mi imali ročište na kojem je licu određen pritvor u trajanju od 30 dana zbog navodno učinjenog ratnog zločina. Dakle, sve se to izdešavalo u pet dana bukvalno. Na koji način se prešlo tako brzo iz jedne faze u drugu i kako je moguće da su eventualno prikupljeni neki dokazi, mi smo videli da ih nema, ali kako je sve to moguće ostaje totalno nejasno”.

Jovana Filipović kaže da na Kosovu postoji oko 80.000 slučajeva koji se odnose na uzurpiranu imovinu. Ističe da ona lično kao advokatica ima dosta slučajeva ove prirode koje zastupa, a da je većina njih “suluda”.

“Neko lice koje je preminulo pre više decenija sudu nije dovoljan dokaz da to lice nije dalo ovlašćenje odnosno punomoćje za zastupanje i prodaju njegove imovine nakon smrti. Dakle postoji izvod umrlih, slika nadgrobnog spomenika, čak smo i takve  slučajeve imali, međutim sudije i suprotna strana traže putem međunarodne pravne pomoći Euleksa da se iz datog suda gde je doneto to punomoćje, koje je očigledno falsifikovano, dostavi da taj sud nije overio to punomoćje. To sve traje u nedogled”, navela je ona.

Emisiju „Heroji našeg dobra“ realizuje Produkcija New press uz podršku Ministarstva za zajednice i povratak.


Komentari posetilaca