Na centralnom Kosovu i u Kosovskom Pomoravlju, sve više ljudi prodaje svoje kuće i imanja, a razlozi za ovaj trend su različiti - od nezadovoljstva lokalnom politikom do osećaja nesigurnosti i nedostatka perspektive, rekli su u emisiji “Heroji našeg doba” koordinator za zajednice i povratak u opštini Kosovo Polje Zoran Kitić i Stefan Mirković iz Humanitarne organizacije “Kosovsko Pomoravlje”. Istaknuto je da, iako je prodaja kuća i imovine privatna stvar, u srpskim sredinama na Kosovu može izazvati šire probleme, jer se Srbi nalaze u "specifičnoj situaciji" gde svaki ovakav “potez” može imati posledice po čitava sela i zajednicu.
Koordinator za zajednice i povratak u opštini Kosovo Polje Zoran Kitić rekao je da je broj Srba u opštini Kosovo Polje u stalnom opadanju. Pre 1999. godine ovaj grad je bio većinski srpski, dok danas u celoj opštini ima oko 700 Srba. Kitić navodi da, osim što odlaze, ljudi i prodaju svoja imanja, a kupci su uglavnom Albanci. Razlozi za prodaju su različiti.
“Ljudi su prodavali misleći da će naći bolje uslove za život. Na primer, neki prodaju pa odu u Gračanicu ili Laplje Selo, naprave novu kuću ili kupe nešto u centralnoj Srbiji, a neki prodaju i trajno napuštaju Kosovo. Razlozi su borba za egzistencijom; svako gleda da nađe bolje zaposlenje. Oni koji su zaposleni u državnim institucijama, bilo kosovskim ili Republike Srbije, imaju stalnu platu i nemaju potrebe da se brinu za lični dohodak, ali ima porodica gde nijedan član ne radi,” naveo je Kitić, te dodao:
“Direktnih pritisaka da se proda nije bilo, ali postoji perspektiva koju ljudi ne vide, jer kad nemate sređenu političku situacije imali mo recimo 17.mart 2004. pa sada dešavanja u Mitrovici. Nikom nije prijatno kad vidi kako se angažuju specijalci, policija na Kosovu da nešto rade tamo, a sa druge strane u Srbiji se diže vojska. I jednostavno porodice koje imaju malu decu gleda da osiguraju svoju porodicu na bezbedno da nema tih strahova”, dodao je Kitić.
Stefan Mirković iz Humanitarne organizacije ‘Kosovsko Pomoravlje’ ističe sličnu situaciju i u pojedinim mestima u Kosovskom Pomoravlju. Navodi da, iako prodaja nije masovna, trend je prisutan.
“Interesantno je da do pre skoro dve godine skoro da uopšte nije bilo prodaje u Partešu, Budrigi ili Pasjanu, međutim, taj trend se menja naglo se promenio. Ta prodaja nije masovna, ali se dešava i čudno je da evo od rata je prošlo 25 godina, nije se prodavalo, a sada se dešava. Ne doduše kuća, prodaju se uglavnom njive u blizini sela”, rekao je Mirković.
Mirković smatra da je glavni razlog prodaje osećaj nepravde zbog lokalne političke situacije.
“Mislim da je glavni razlog prodaje što osećaju neku vrstu nepravde zbog pre svega lokalne političke situacije. Onda to dođe kao neka vrsta odmazde jer vide brojne primere da mnogi Srbi prodaju i zbog toga ne snose nikakve posledice. Oni otežavaju položaj Srba, nažalost. Mi smo u takvoj situaciji da, iako je prodaja privatna stvar i svako ima pravo da raspolaže svojom imovinom kako hoće, ipak živimo u takvom vremenu i situaciji da taj jedan potez može da ima posledice po čitava sela. Kada su ljudi shvatili da te posledice neće trpeti i da na taj način mogu da reše neke svoje probleme, to rade zbog toga”, navodi Mirković.
U emisiji “Heroji našeg doba” bilo je reči i o međuetničkoj saradnji između Srba i Albanaca. Kitić i Mirković ističu da su ti odnosi u pozitivnom trendu, ali da ih često narušavaju političari svojom zapaljivom retorikom.
“Ono što ja primećujem poslednjih meseci, iako su ona prepiranja na severu česta, jeste da kod mojih kolega, prijatelja Albanaca, svest proradila u pozitivnom smeru. Tako su kontakti mnogo slobodniji i iskreniji, pa su čak i odnosi između Albanaca i Srba mnogo bolji nego kada pogledate kako Albanci komuniciraju sa Albancima. Mi smo malo specifični što se tiče odnosa Srba sa Srbima. Međuetnički odnosi su u 60 odsto slučajeva bolji”, rekao je Zoran Kitić.
“Posle 25 godina od sukoba, shvatili smo, nadam se da je većina shvatila, da je jedino rešenje koje bismo mogli da pronađemo ono koje podrazumeva da razgovaramo mi i Albanci, Albanci i Srbi, i da je jedini način za rešavanje svih problema suživot. Uopšte nije rešenje da nas ili Albanaca nema na Kosovu, već da upravo razgovorom rešimo te probleme. Postoje razmišljanja nekih umnijih i pametnih ljudi da ne bismo mogli ni mi ovde na Kosovu bez Albanaca, niti oni bez nas”, kazao je Stefan Mirković.
U emisiji je takođe bilo reči o položaju, problemima i potrebama mladih. Istaknuto je da mladi sve više odlaze u potrazi za boljim životom, usled nedostatka perspektive i brige o njima.