Medija centar Čaglavica, 22.12.2022 - Pitanje nestalih lica na Kosovu trebalo bi da bude striktno humanitarno, međutim ono je postalo deo visoke politike, što je i razlog što se više od 1600 ljudi i dalje vode kao nestali, zaključeno je na debati u Medija centru u Čglavici na temu “Nestala lica na Kosovu – humanitarno ili političko pitanje”.
Predstavnici porodica nestalih iz albanske i srpske zajednice naveli su da ne postoji zainteresovanost ni Prištine ni Beograda, ali ni međunarodne zajednice se pitanje nestalih brzo i efikasno reši.
Na debati je posebno ukazano na to što se odugovlači sa pretragom potencijalnih lokacija.
“Ni posle 23 godine nema pomaka. Iako znamo da na prostoru Kosova i Metohije postoje potencijalne grobnice na naše zahteve ne dobijamo odgovore. I dalje se ta potencijalna grobna mesta ne iskopavaju. Uvek se nalazi neki razlog, uvek se to nešto odugovlači, govori se da će to da bude na proleće, pa onda idu godišnji odmori, pa se to ostavi na jesen, na jesen to vremenski uslovi ne dozvoljavaju… I tako godinama mi ostajemo bez odgovora, a političari normalno rade svoj deo posla”, rekla je Silvana Marinković iz Udruženja kidnapovanih i nestalih u Gračanici.
Na ovaj problem ukazali su i koordinatori Resursnog centra za nestala lica Bajram Ćerkinaj i Negovan Mavrić.
“Po nama treba svaka grobnica, to jest svako mesto gde je neko rekao da je potencijalno mesto da se nalazi grobnica – treba da se istraži. Da li će dati rezultata mi to ne znamo, ali znamo da to treba da se istraži. Moram vam reći da je danas jako teško spomenuti “žutu kuću”. Ja ne znam zašto?! Niko nije tek tako spomenuo “žutu kuću”. Neka se istraži. Mi smo imali Rudnicu gde se tragalo sedam, osam godina i na kraju je dalo rezultata. Zašto da ne? Svaka grobnica gde se sumnja treba da se iskopa”, rekao je Mavrić.
“Kao što je Silvana rekla, dođe leto odu dva tri dana, rade nešto i zatim se vrate i čitavu zimu se opravdavaju time. Ko? Politika. Koja? I Beograda i Priština, ne mogu da odvojim ni ove ni one, jer obe strane su krive i treba da nađu zajednički jezik. Trebala je do danas da se zatvori ova velika bol svih porodica ”, rekao je Bajram Ćerkinaj.
Predstavnici porodica nestalih su naveli da većina opština na Kosovu ne pruža gotovo nikakvu podršku udruženjima nestalih koja se nalaze u njihovim sredinama.
“Mi, udruženja, imamo veliki problem sa opštinskim organima. Jednostavno, ako nisu zainteresovani opštinski organi, predstavnici naroda koji tu žive šta onda da tražimo od drugih. Mi smo imali priliku, Silvana i ja, da obilazimo dosta naših spskih predstavnika opština i nismo naišli na razumevanje“, rekao je Mavrić.
“Što se tiče sadašnje gradonačelnice (Gračanice Ljiljane Šubarić) mogu da kažem da ona nije upoznata ili je veoma malo upoznata sa problemima porodica nestalih. Jednom sam joj se obratila za pomoć izašla je u susret. Ono što je bitno je da svaka opština mora da ima komplente spiskove nestalih iz te opštine, jer opština mora da da porodicama potvrdu koja je svakoj porodici potrebna da bi mogla da ostvari neko pravo. Naša Opština Gračanica nije u mogućnosti da izda tu potvrdu jer opština u Gračanici nema nikakvu arhivu o nestalim licima. Mi smo od svakog gradonačelnika tražili da se ta arhiva napravi međutim to do sada nije urađeno”, navela je Silvana Marinković.
“Porodicama nisu izašli u susret, da su zaposlili bar jednog godišnje. Mi smo tražili od opštine pismeno, još kada je Milorad Trifunović bio živ, ako se sećate, da na neki način svaka porodica ima bar po jednog člana zaposlenog. To nisu uradili…U Opštini Glogovac kad sam bio sa ambasadorom Švajcarske. Zamislite, ne znaju ko je predsednik udruženja nestalih tamo, nema udruženje kažu iz opštine, a Glogovac je opština koja ima najviše nestalih lica”, rekao je Ćerkinaj.
Iako Resursni centar za nestala lica kako je navedeno radi u teškim uslovima I bez dovoljne podrške, kao i brojna udruženja nestalih, Bajram Ćerkinaj navodi da i sami moraju da budu aktivniji.
“Mislim da smo i mi pomalo krivi što ne vršimo dovoljno pritisak. Potrebno je više aktivnosti. Mi nismo u stanju da jednom godišnje napravimo neku gužvu pred onima koji ne obavljaju svoj posao. Trebamo da izdvojimo određeni dan i da se okupimo kao što se okupljamo kad je Međunarodni dan kidnapovanih i nestalih, Dan ljudskih prava… da odemo pred institucije koje trebaju da nam daju odgovor zašto ne rade svoj posao”, kazao je Ćerkinaj.
Debatu “Nestala lica – humanitarno ili političko pitanje” organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Inicijative za mirne promene.