Radio Goraždevac, 18.01.2022. - Svako ko je jednom imao prilike da poseti Osojansku dolinu nesumnnjivo je uživao u lepotama pejzaža okolnih brda koja grle reku Kujavču, dok se u daljini uzdiže crkva.

U samom epicentru ove prirodne lepote se nalazi najveće povratničko selo na Kosovu – Osojane. Ovo naselje je udaljeno 17 kilometara od Istoka, gradića koji se nalazi podno planine Mokre Gore i pripada Pećkom okrugu. U njemu danas živi oko 350 povratnika.

 

Pre rata je u Osojanu zivelo oko 2.000 Srba. Oni su nakon završetka ratnih sukoba morali da napuste svoje domove, koji su svi do jednog su bili uništeni, a selo zapustelo. Godina života u izbeglištvu Osojčani se nerado sećaju. Izbeglički život bio je veoma težak za ove ljude koji su čeznuli i sanjali dan povratka na svoja zgarišta.

 

Prvi povratnici u Osojanu pojavili su se dve godine kasnije, a prvi organizovani povratak srpske zajednice na Kosovo odigrao se upravo ovde, u ovoj dolini.

 

Šatori koji su bili razapeti pored zgarišta kuća, prvim povratnicima su bili udobniji od života u izbeglištvu. Konačno su ponovo imali osećaj da su svoji na svome. Na njih su motrili španski vojnici KFOR-a koji su bili zaduženi za bezbednost povratnika. Tako je započet proces povratka u selu koje i danas predstavlja najveću povratničku zajednicu na Kosovu. Ubrzo je počela obnova kuća, škole i crkve.

 

Velelepna školska zgrada OŠ "Radoš Tošić" u to vreme imala je veoma važnu ulogu u ovom povratničkom selu. U njoj su se povratnici hranili, tu su otvorene i prve kancelarije koje su bile od velikog značaja za povratnike.

 

Danas ovu školu pohađaju 33 učenika od 1 do 8 razreda, a u sklopu škole postoji i izdvojeno odeljenje Gimnazije "Sveti Sava" iz Gorazdevca.

 

Škola je centar zbivanja svih kulturnih aktivnosti. Ovde se odrzavaju predstave, nekad i bioskopske projekcije.

 

Danas u Osojanu ima dosta mladih, kao i male dece, što predstavlja redak primer organizovanog uspešnog povratka.

 

Ipak, mladi u Osojanu dele sudbinu svojih vršnjaka u drugim sredinama. Žive teško i nemaju mogućnosti druženja i izlazaka što utiče na njihov odlazak. Skoro svaki dan im je isti, svaki je nalik na prethodni. Veliki problem je i nezaposlenost.

 

Uprkos svim nedaćama, većina ljudi je odlučna da ostane, da živi tu. Za njih je Osojane najlepše na svetu i mesto u kome se najlepše osećaju.