Čaglavica, 14.06.2021. - Nedostupnost predstavnika lokalnih i centralnih institucija za novinare i nestabilna finansijska situacija samo su neki od problema srpskih medija na Kosovu sa kojim se suočavaju u svom radu, rečeno je na predstavljanju istraživanja „Otvorenost srpskih medija na Kosovu“, koje su okviru OPEN inicijative Kosovske fondacije za otvoreno društvo sprovele NVO „Crno beli svet“ i Medija centar u Čaglavici.
U analizi istraživanja „Otvorenost srpskih medija na Kosovu“ koje je sprovedeno kroz intervjue sa novinarima, urednicima i vlasnicima srpskih medija, kao i predstavnicima institucija i međunarodnih organizacija koje se bave pitanjem slobode govora i radom medija, a kroz koje je ispitano 582 sagovornika i održano tri fokus grupa u kojima su učestvovali građani, novinari i predstavnici nevladinih organizacija, navodi se da je podeljenost medija problem koji navode svi učesnici istraživanja.
Takođe se navodi i da netransparentno budžetsko finansiranje ključni problem i u potpunosti određuje uslove i načine za rad medija, a kao posledica toga navodi se postojanje značajne neravnopravnosti položaja medijskih kuća. Kao drugi veliki problem sa kojim se suočavaju srpski mediji na Kosovu navodi se i dalje prisustvo nedostupnosti predstavnika institucija i lokalnih i centralnih vlasti za komentare, a pre svega za nezavisne medije.
„Novinari još uvek imaju određene poteškoće da dođu do informacija, još uvek možemo da govorimo o nedostupnosti podataka na srpskom jeziku. Neke institucije još uvek nemaju praksu obaveštavanja javnosti i ažurnog odgovaranja na novinarska pitanja i zahteve za informacije. Predstavnici medija navode kao poteškoću i nedostupnost političara za odgovore na pitanja u vezi sa aktuelnim dešavanjima, a to se pre svega odnosi na predstavnike lokalnih institucija“, rekla je Đapićeva.
Građanima srpske nacionalnosti su pored medija iz njihovih sredina dostupni i mediji iz Srbije, albanski i strani mediji. U izveštaju se navodi da čak 43,5 odsto ispitanika se u potpunosti, a 47,20 odsto uglavnom informiše iz medija iz Srbije. Dalje se navodi da su srpski mediji sa Kosova značajan izvor informisanja za 18,9 odsto ispitanika u potpunosti, a 45,6 odsto njih uglavnom koristi ove medije za dobijanje informacija.
Komentarišući rezultate istraživanja novinarka i urednica RTV Kim Zorica Vorgučić navodi da kad je u pitanju izveštavanje i otvorenost srpskih medija na Kosovu, da iznose probleme i kritike postoji razlika između, kako je kazala, nezavisnih medija i onih koji se finansiraju iz budžeta Vlade Srbije ili Vlade Kosova. Vorgučićeava je govoreći o problemima sa kojima se novinari suočavaju u svom radu kao glavni navela nesaradnju predstanika lokalnih i centralnih institucija sa medijima.
„Mislim da bi ljudi koji vode institucije trebalo da shvate da su oni trenutno tu i da bi trebalo da poboljšaju saradnju sa medijima, a ne da im šalju saopštenja jer mi time ništa ne dobijamo i nismo njihovi portparoli, oni imaju ljude koje plaćaju za to. Nama treba poziv na događaj i prilika da postavimo pitanja o događajima koji se tiču građana“, rekla je Zorica Vorgučić.
Milica Adrić Rakić iz Nove društvene inicijative smatra da je fiansijska održivost ključ problema srpskih medija na Kosovu.
„Nažalost ja ne vidim kako to u neko skorije vreme može da se reši, imajući u vidu da je prosto tržište previše mnogo malo da bi oni mogli da se oslanjaju samo na prihode od oglašavanja“, kazala je Milica Andrić Rakić.
Pored nesradnje predstavnika institucija sa medijima, Milica Andrić Rakić mišljenja je da novinari imaju problem i sa otvorenošću građana.
„Ako vas percipiraju kao `opozicioni mediji` čak će i građani izbegavati da iznose svoj problem dok im taj problem zaista ne postane nerešiv da nemaju izbora osim da se obrate medijima. Čak znam da se dešavalo da građani koji pokušavaju da reše problem sa institucijama, njih ucenjuju time da će otići u taj konkretni mediji koji je opozicioni“, rekla je Milica Andrić Rakić.
Sa njom se složila i Vorgučićeva, navodeći kao primer činjenicu da poslednjih godina ona i njene kolege sve teže uspevaju da urade anketu sa građanima u Gračanici ukoliko je tema vezana za politička dešavanja.
„Ljudi se plaše šta će da izgovore, ako je pitanje vezano za rad lokalne samouprave neće vam odgovoriti, zato što se plaše da li bi neko iz opštine mogao to da vidi i kako bi reagovao. Građani će odgovoriti da li im smetaju zaštitne maske, ali po pitanju dijaloga i rada opštine, da li im smetaju rupe na putevima, vodiće računa kako će da odgovore“, rekla je Vorgučićeva.
Zorica Vorgučić i Milica Andrić Rakić osvrnule su se i na bezbednost novinara.
„Mi i nakon viši od 20 godina još uvek ne znamo šta se desilo sa 17 kidnapovanih i nestalih novinara sa Kosova, da još uvek imamo napade i vređanja novinara. Mi smo tokom prošle godine imali nekoliko slučajeva u kojima su novinari bili žrtve, Nenad Milenković direktor RTV Puls je pretučen u Severnoj Mitrovici, imali smo privođenje urednice Kosseva Tatjane Lazarević, naša televizijaska ekipa je ometana u selu Kuzmin kod Kosova Polja prilikom izveštavanja o kopanju nekih rupa na srpskim imanjima u potrazi za ugljem i lignitom. Posebno je zabrinajvajuće to što institucije ne rade svoj posao i što mi dan danas nemamo nikakve informacije šta se desilo sa tim slučajevima, a svi oni su prijavljeni kosovskoj policiji i tužilaštvo je upoznato sa tim“, kazala je Vorgučićeva.
„Opšta situacija se pogoršava, bilo je napada i u Južnoj Mitrovici i paljenja automobila novinara albanske nacionalnosti, bilo je čak i provđenja urednika Insajderija, a radi pritiska na njega da otkrije izvore... Indeks slobode medija Kosova je pao na listi indeksa slobode medija, tako da postoje neke indikacije da bi situacija mogla da se pogorša“, kazala je Milica Andrić Rakić.
Kao još jedan, poseban problem srpskih medija na Kosovu, istaknuto je kršenje prava na upotrebu srpskog jezika, koji je po Zakonu i Ustavu Kosova potpuno ravnopravan sa albanskim jezikom.
Analiza „Otvorenost srpskih medija na Kosovu“ je rezultat istraživanja NVO Crno beli svet i Medija centra u Čaglavici. Istraživanje je urađeno u okviru inicijative Open - „Demokratija, otvorenost i perspektive srpske zajednice na Kosovu“ uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo.