KFOS I MEDIJA CENTAR ČAGLAVICA

 

Projekat „Srpsko-srpski dijalog“

Datum: 19.09.2013.godine

Gost: Rada Trajković

 

 

„Izborna ponuda i uticaj Beograda na lokalne izbore na Kosovu“, tema je debate, koja je održana u Medija centru u Čaglavici, u okviru projekta „Srpsko-srpski dijalog“. Sa 14 osoba, oba pola, različitog uzrasta i stepena obrazovanja, razgovarala je prof. dr Rada Trajković, poslanica Jedinstvene srpske liste u Skupštini Kosova. 

   Učesnici debate imaju različita mišljenja o tome, što je za kosovske lokalne izbore prijavljeno preko 30 srpskih lista, političkih partija i građanskih inicijativa. Većina misli da je to znak da više ljudi želi da učestvuje u demokratskim procesima i donošenju odluka, ali bilo je i mišljenja da to razjedinjuje i slabi srpsku zajednicu i da je ovoliki broj prijavljenih lista, znak političke nezrelosti, kako kosovskih Srba, tako i države  Srbije. I pored izražene sumnje da se na izbornim listama nalaze najkvalitetniji predstavnici srpske zajednice, učesnici debate se nadaju da će građani imati mogućnost da među velikim brojem kandidata, izaberu one koji će zastupati interese zajednice, a ne svoje lične. Dok jedan mali broj učesnika debate misli da je podrška Republike Srbije jednoj političkoj opciji, suprotna demokratiji, većina smatra da je to znak da Srbija stoji iza kosovskih Srba i da će i dalje biti garant njihovog opstanka na ovim prostorima. Iako učesnici debate koji žive južno od Ibra misle da na izbore treba masovno izaći, ipak su uplašeni za svoju budućnost i ne znaju šta ih tačno čeka posle 03. novembra. Ono što ih najviše plaši, jeste, da li će institucije Republike Srbije i dalje nastaviti da ih finansiraju, kroz plate i socijalna davanja. Iako većina misli da bi trebalo podržati listu koju podržava i država Srbije, ipak se plaše, da za njih neće da bude dobro, bilo koja lista da pobedi. Ukoliko pobedi „srpska lista“, učesnici debate misle da će srpskim opštinama biti znatno smanjen budžet od strane Vlade Kosova, a ako ne pobedi, onda će se prekinuti finansiranje iz Beograda. 

   Veliki pritisak Evropske Unije i ekonomski oslabljena Srbija, glavni su razlozi zbog čega ceo državni vrh Srbije, baš sada poziva Srbe da izađu na lokalne izbore na Kosovu, misli većina učesnika ove debate.

   Učesnici debate sa severa  misle da većina građana iz četiri opštine sa severa Kosova neće izaći na kosovske izbore i pored poziva celokupnog državnog vrha Srbije, kao i Međunarodne zajednice. Srbi sa severa Kosova nisu zadovoljni Briselskim sporazumom, misle da on u ovakvom obliku nije dobar i da se njegovom implementacijom, oni na silu prevode iz srpskih, u kosovske institucije, kojima oni ne veruju i ne žele da budu njihov deo. Gubljenje radnih mesta će izazvati tihi egzodus Srba, a ukoliko ne bude adekvatno rešeno pitanje finansiranja, sever Kosova bi mogao osvanuti sa barikadama i blokadama, smatraju učesnici debate sa severa Kosova.

   Rada Trajković, poslanica u Skupštini Kosova, misli da će ovoliki broj srpskih lista povećati izlaznost birača, ali da i pored mnogo lista, na njima nema mnogo kvaliteta. Ipak, ne treba gledati imena, već onu listu, iza koje stoji, prvenstveno,  projekat  Zajednice srpskih opština. Kao najveći problem, Trajkovićeva vidi albanizaciju srpskih sredina, koja se dešavala pod okriljem sadašnjih lokalnih vlasti i koju naredna vlast, mora hitno zaustaviti. 

   Iako nema mnogo prijavljenih kandidata na severu Kosova, Rada Trajković misli da će oni koji budu izabrani, biti prihvaćeni i legalizovani i od strane Beograda, i od strane Prištine i od strane Međunarodne zajednice. Po njenim rečima, ovo je trenutak kada će  prestati da postoji podela na Srbe, ispod i iznad reke Ibar.  

   Najvećim problemom i najvećim razlogom za brigu, doktorka Trajković smatra, institucionalni izlazak države Srbije sa Kosova i integraciju u kosovski sistem koji će se dogoditi odmah posle izbora. Odlazak srpskih institucija sa Kosova, uvek je povlačio i odlazak stanovništva i zato se mora pronaći mehanizam koji će sprečiti iseljavanje Srba sa ovih prostora, smatra doktorka Trajković. Kao najveći kvalitet ovih lokalnih izbora, poslanica Jedinstvene srpske liste u Skupštini Kosova, Rada Trajković, vidi prestanak monopola na predstavljanje kosovskih Srba, od strane Samostalne liberalne stranke.

   

   

 

                                             

   I Z V E Š T A J

   Na prvo pitanje, kako ocenjuju to, što je za predstojeće lokalne izbore na Kosovu, prijavljeno preko 30 srpskih lista, što političkih partija, što građanskih inicijativa, učesnici debate su imali različite odgovore. Većina misli da je to dobro i da je to karakteristika demokratije, ali bilo je i stavova da to nije dobro i da izaziva zbunjenost kod srpske zajednice, kao i da pokazuje političku nezrelost, kako kosovskih Srba, tako i države Srbije.  

    „Više lista pokazuje da više ljudi želi da učestvuje u političkom pluralizmu i da uzme učešće u donošenju političkih odluka. Nažalost, ovi izbori koji su rezultat Briselskog dogovora, ponovo su podelili Srbe, na jug i sever“, rekao je direktor jedne nevladine organizacije iz Kosovske Mitrovice i dodao:“Ako je ideja bila da se stvori ta jedinstvena srpska lista i da se okupe različiti akteri, kako bi se dobilo na snazi, to nije moglo da se sprovede, jer mislim, da su partije na vlasti, SNS i SPS, pokvarile koncept, tako što na severu nisu htele da prime neke druge partije i pojedince. To sigurno znam“.

   „Mislim da je dobro da učestvuje više ljudi, jer će to doneti pozitivne promene“, student medicine iz kosovske Mitrovice, 22 godine.

   „Pozitivno je to što je veći broj ljudi uključen u izbore“, kaže direktorka jedne nevladine organizacije iz Gračanice.

   „Nije dobro što imamo ovoliko lista, jer je na taj način srpska zajednica podeljena“, interno raseljeno lice iz Rabovca. 

   „Nije dobro da imamo ovoliko lista, jer smo se ovako razjedinili“, radnik iz Novog Badovca, 54 godine, nezaposlen.

   „Nije problem ovoliko lista, jer će pobediti predstavnik srpskog naroda, bez obzira iz koje političke opcije dolazi“, književnik iz Prištine.

   „30 srpskih lista na lokalnim izborima na Kosovu je neozbiljnost države“, raseljeno lice iz prištine, 49 godina.

   „Ovoliki broj lista je nešto što je tragično i katastrofalno za srpski narod na Kosovu. Mogu da kažem da je “koska  ubačena“. A ko će oko te koske da se bori, to smo mi Srbi“, raseljeno lice iz Podujeva, 64 godine.

   „Ovoliko lista je dokaz političke nezrelosti ovog naroda i države“, raseljeno lice iz Prištine, 55 godina

   Rada Trajković, poslanica u Skupštini Kosova misli da i pored mnogo srpskih lista, koje su se prijavile za ove lokalne izbore na Kosovu, ima malo kvaliteta, a narod bi trebalo da glasa za kvalitet:

   „To govori koliko mi kao narod nismo samokritični. Bilo kog Srbina da pitate da li može da bude predsednik opštine, reće će da može, bez obzira na intelektualni i nivo obrazovanja,“ smatra Trajkovićeva i dodaje da ljudi gledaju na vlast kao na mogućnost dobijanja privilegija. 

   Doktorka Trajković takođe misli da će ovoliko lista podstaći veću izlaznost birača, južno od Ibra, ali i da će se posle izbora politička scena razbistriti.

  Na pitanje da li ovoliko lista može da podstakne veću izlaznost birača na severu Kosova, dobili smo odgovor da će, bez obzira na broj kandidata, tamo i dalje da bude jaka antikampanja i da će na izbore izaći veoma mali broj ljudi.

    „Situacija na severu je nešto drugačija nego situacija južno od Ibra i te liste neće moći mnogo da promene situaciju. Što se izlaznosti tiče, izlaznost na severu će da bude vrlo mala“, kaže direktor jedna nevladine organizacije iz Kosovske Mitrovice i dodaje da se način života i sistem u kome se sever Kosova nalazio proteklih četrnaest godina, razlikovao od života Srba, južno od Ibra.  

   Pitali smo učesnike debate, da li se na listama nalaze ljudi koji su dovoljno reprezentativni i kvalitetni i da na pravi način mogu da predstavljaju srpsku zajednicu. Većina učesnika debate nije upoznata sa imenima ljudi na biračkim listama i smatra da su sve te političke grupacije zatvorene u uske krugove svojih simpatizera i članova. Ipak, i pored mišljenja da su najkvalitetniji ljudi van politike, postoji nada da se od ponuđenog broja mogu izabrati oni koji će zastupati interese zajednice, a ne svoje lične interese.

   „Kao i drugim delovima Srbije, i ovde se javlja isti problem, da u politici nisu najbolji ljudi. Ima puno kvalitetnijih ljudi, koji su van politike, od onih koji su sada kandidati, ali, od onoga što imamo, ovo je reprezentativna ponuda“, kaže književnik iz Prištine.

   „Imamo koga da izaberemo i da uzmemo lokalnu vlast, mi Srbi, koji smo ostali ovde“, radnik iz Novog Badovca, 56 godina.

   „Nijedni izbori nisu bili fer i pošteni, tako da će i sada da pobedi onaj ko ima para“, raseljeno lice iz Rabovca.

   „Na listama ima delimično kvalitetnih ljudi, ali trebalo je da ipak kandidati budu ljudi koji iza sebe imaju rezultate“, smatra direktorka jedne nevladine organizacije iz Gračanice.

   Dobar deo kvalitetnih ljudi sa severa Kosova je ostao po strani, zbog jake kampanje protiv izbora, smatraju učesnici debate sa severa Kosova.

   „Na ovim prostorima nikada nisu bili najbolji ljudi u politici, niti će biti. Takođe, srpska kosovsko-metohijska inteligencija je van Kosova iz dobro poznatih razloga“, raseljeno lice iz Prištine, radnik, 55 godina.

   „Postoji kvalitet, ali se bojim da će pobediti oni kod kojih postoji velika želja za položajem, za koji će se svim sredstvima „grabiti““, radnik iz Podujeva, 65 godina.

   „Ja mislim da imamo dobar izbor i da na listama ima dosta kvalitetnih kandidata, posebno na listi koju podržava Srbija“, student iz Preoca, 20 godina.

   „U velikom žitu ima dosta kukolja, ali ima i zrna žita“, raseljeno lice iz Podujeva, 64 godine.

   „Ima kvalitetnijih ljudi od ovih koji sada vladaju i nadam se da će oni da buda izabrani“, student iz Gračanice, 21 godina.

   Doktorka Rada Trajković misli da ne bi trebalo posmatrati imena, već projekat koji stoji iza njih: 

   „Ako je to projekat stvaranja Zajednice srpskih opština, kao institucije koja će okupiti srpski narod i preko koje će  Srbija da ima uticaj, i na Srbe, ali i na prostor Kosova i Metohije, i kojim će na neki način biti sačuvan taj dupli suverinetit, i kosovskog sistema i države Srbije, onda nema dileme, to je opcija za koju treba glasati“.

   Kao jedan od najvažnijih problema koje Rada Trajković vidi, kada su u pitanju srpske opštine, jeste, kako ona kaže „albanizacija srpskih sredina“:

   „Najvažnije je da prestane albanizacija, jer ovo sada što se dešava, strašno je. Mi danima posmatramo kako se prostor, koji je dobio opštinu da bi očuvao Srbe i teritoriju, smanjuje. Čula sam da je bilo ideja u ovoj opštinskoj strukturi, da o prostoru koji su prodali ili na kome su prihvatili legalizaciju „Marigone“ i drugih velikih naselja, pregovaraju sa centralnom vlašću i da menjaju granice opštine“. 

   Što se tiče liste koju podržava Srbija, Rada Trajković misli da u njeno ime previše govore predstavnici vlasti iz Beograda, dok se kandidati sa ovih prostora, skoro i ne oglašavaju:

   „To je za mene problem u medijskom smislu, to neko zatvaranje medija za govor Srba sa Kosova koji idu na izbore“.

   Što se tiče severa Kosova, oni nemaju neki veliki izbor, ali će oni koji budu izabrani, biti legalizovani i prihvaćeni, i od strane Beograd, i od strane Prištine i od strane Međunarodne zajednice, smatra Trajkovićeva i dodaje:

   „I mislim da će ovo da bude presudan trenutak u kome više nećemo govoriti o Srbima iznad Ibra i Srbima ispod Ibra, jer će doći umereniji Srbi na severu koji će zajedno sa izabranim ljudima ispod Ibra graditi Zajednicu srpskih opština i polako će nestati ta granica na Ibru, koja je razdvajala Srbe, a nažalost i sukobljavala“.

   Na pitanje da li će ovi izbori da ojačaju srpsku zajednicu, većina učesnika debate je mišljenja da hoće, mada ima i onih koji misle da će ovi izbori još više razjediniti, ionako nesložne i nejedinstvene Srbe.

   „Ukoliko se radi na formiranju Zajednice srpskih opština i ukoliko Srbi južno od Ibra uspeju da dobiju još neku srpsku opštinu, a za tim postoji potreba na terenu, to će da bude dobra stvar za Srbe južno od Ibra. Što se severa tiče, stvari će i pre i posle izbora da budu polarizovane. Ja samo molim Boga da se stvari rešavaju na miran način i uz dijalog“, direktor nevladine organizacije iz Kosovske Mitrovice.

   „Južno od Ibra će ojačati srpska zajednica, a na severu će to, još neko vreme, ići malo teže, zbog realne situacije na terenu“, student iz Kosovske Mitrovice, 22 godine.

   „Ako pobedi srpska lista, ojačaće srpska zajednica, a ako bude suprotno, onda zlo i naopako“, direktor nevladine organizacije iz Gračanice.

   „Bilo ko da pobedi, pobediće Srbi i to nam je šansa da stvorimo Zajednicu srpskih opština, kroz koju će nas Srbija finansirati“, smatra pedesetšestogodišnji radnik iz Novog Badovca.

   „Ako se govori o Srbima na Kosovu u celini, kroz Zajednicu srpskih opština, taj položaj će biti ojačan, ali unutar kosovskog sistema. U tome je suština. Kada se posmatraju Srbi južno i severno od Ibra, situacija je takva da se sever ovim izborima uvlači u kosovski sistem i on će tako izgubiti neke privilegije, prava i slobode, koje je imao ranije, u okviru srpskog sistema“, kaže novinar iz Čaglavice.

   „Jačanje srpske zajednice zavisi od toga ko će pobediti na ovim izborima i ko će da bude odbornička većina u skupštinama opština. Najbolje je da pobedi srpska lista jer bi se tako zaustavila albanizacija“, raseljeno lice iz Prištine, 49 godina.

   „Predstavnici političkih stranaka vode takvu politiku koja razjedinjuje ljude. S druge strane, ako pobedi lista koju podržava Srbija, biće velikih budžetskih zakidanja od strane Prištine prema srpskim opštinama, a ako ne pobedi, pitanje je šta će biti sa finansijama iz Srbije“, raseljeno lice iz Prištine, 55 godina.

   „Između dva zla, treba izabrati manje“, radnik iz Podujeva, 65 godina.

   „Ako podržimo svoju državu i svoje ljude, Srbi će ojačati“, student iz Gračanice, 20 godina.

   „Ja mislim da četvrtog ništa neće biti kao trećag, bez obzira ko pobedi. Četvrti će doneti neke nove izazove i na te izazove, moramo, svi zajedno, da nađemo odgovor, koji će nam omogućiti ostanak ovde“, smatra Rada Trajković. Za nju je najveći priblem i najveća briga institucionalno izvlačenje Srbije i njihova integracija u kosovske institucije. Velika nezaposlenost na Kosovu i nemogućnost da kosovski sistem zaposli sve one koji su na bilo koji način bili finansirani od države Srbije, opasnost je koja može da izazove još jednu seobu Srba sa ovih prostora,“ misli Trajkovićeva:

   „Nažalost, uvek sa odlaskom srpskih institucija, prazni se i srpsko stanovništvo. Setite se 1999.godine. Zato, moramo da nađemo načina da sprečimo da nam narod odlazi.“

   Po mišljenju Rade Trajković, veliku odgovornost za opstanak Srba na ovim prostorima, ima Međunarodna zajednica, koja je represivnim merama, došla na Kosovo kako bi obezbedila multietničnost. Ona je podsetila na izjavu bivšeg Ambasadora velike Britanije na Kosovu, koji je rekao: „Ako na Kosovu ne bude Srba, ono više neće biti Kosovo“.

   Učesnici debate sa severa Kosova misle da su upravo, taj strah od integracije u kosovski sistem i odlazak institucija Republike Srbije, kao i neizvesna budućnost, razlozi zbog čega većina Srba sa severa Kosova ne želi da učestvuje na ovim izborima, iako je sever u boljem geografskom položaju nego Srbi južno od Ibra. Gubljenje radnih mesta zbog integracije i prelaska, iz srpskog u kosovski sistem, građani severa smatraju najvećim nedostatkom Briselskog sporazuma. Zbog toga je Savez samostalnih sindikata Kosova i Metohije odbio nacrt Zakona o finansiranju Srba na Kosovu,  koje je ponudila država Srbija, smatrajući ga neadekvatnim.

   „Gubljenje institucionalne veze, i političke i ekonomske, izaziva strah i bojkot kod stanovništva na severu, a gubljenje radnih mesta će izazvatu tihi egzodus,“ kaže direktor jedne nevladine organizacije iz Kosovske Mitrovice i dodaje: „Ako se ne reši pitanje finansiranja, sever će osvanuti sa barikadama i blokadama“. 

    Pitali smo učesnike debate zbog čega Beograd baš sada ovoliko insistira na izlasku Srba na lokalne izbore na Kosovu. Većina misli da je to zbog velikog pritiska Evropske Unije da se to pitanje reši i zbog ekonomski slabe Srbije, kojoj su Srbi na Kosovu, teret.

   „Vladajuća garnitura i deo političke elite u Beogradu smatraju da konačno treba završiti ovu priču sa Kosovom i Metohijom. Naravno, postoji i pritisak iz inostranstva,“ direktor nevladine organizacije iz Kosovske Mitrovice.

   „Beograd je ucenjen, zbog evropskog puta Srbije“, student iz Mitrovice, 23 godine.

   „Htela ja da se bavim politikom, ili ne, prosto mi se nameće. Mislim da je Srbija ovo morala da prihvati jer u njoj vlada teška ekonomska kriza, a možda žele i da nas otkače na neki način“, direktorka jedne nevladine organizacije iz Gračanice.

   „Mislim da je Evropska Unija i Briselski sporazum u funkciji da nas odvoji od rođene majke, a da nas daju maćehi“, raseljeno lice iz Rabovca.

   „Čini mi se da Beograd nije baš dovoljno iskren kada nas poziva na izbore. Možda mora da nas pozove, a mi bi trebalo da sami odlučimo, da li hoćemo da glasamo“, radnik iz Novog Badovca.

   „Koliko sam ja shvatio, Beograd je budžetski propao, para više nema i trebalo bi dobiti neki novac za ovu političku trgovinu. Volšebno se pojavljuju neki šeici iz Arapskih Emrata koji su pod američkim patronatom, kako bi se obezbedila neka sredstva za podelu plata i penzija. I Vučić je sam, nekoliko puta rekao, da, ako to ne potpiše, građani će ga pitati gde su plate i penzije“, književnik iz Prištine.

   „Izbori su kao anastezija za ono što nas očekuje“, raseljeno lice iz Prištine, 49 godina.

   „Srbija nas poziva na izbore jer želi da opravda neuspehe koje je imala u razgovorima u Briselu“, predstavnik raseljenih lica iz Gračanice, 54 godine.

   „Pozivaju nas zbog Briselskog sporazuma, ali da sami počnemo nešto da radimo, a ne da živimo od vaučera“, student iz Gračanice, 22 godine.

   Rada Trajković misli da zbog potpisivanja Briselskog sporazuma, Beograd ima obavezu da pozove Srbe na lokalne izbore na Kosovu. Onog trenutka kada je Beograd prihvatio integrisano upravljanje granicama, prihvatio je i institucionalni okvir Kosova i to je odredilo status Srba: 

   „Na nama je sada da budemo dovoljno mudri i da iz ovog lošeg rešenja, izvučemo što možemo više i da izaberemo najpametnije. Zato kažem da ću glasati za one koji će promovisati tu Zajednicu srpskih opština i naselja i koji će biti protiv albanizacije srpskih opština, jer, u suprotnom, ne vidim našu budućnost ovde.“ 

   Doktorka Trajković je ubeđena da će Priština preko onih ljudi koje ona podržava u srpskim sredinama, na ovim izborima, pokušati da makar, jednu ili dve opštine, otrgne iz te zajednice:

   „Ja sam bila za to da se stvori državna srpska lista, jer znam da oni koji su u kosovskim institucijama i koji su lojalni gospodinu Tačiju, koji vladaju prostorom Kosova i Metohije, ili su deo Vlade i drže Tačija na vlasti, imaju institucionalne mehanizme za logističku podršku od strane Vlade Kosova. Prošli izbori su pokazali koliko su oni kroz mehanizam institucionalne korupcije, iskorumpirali ljude i došli do pobede na izborima, za koju svi znaju da nije bila pobeda već potpuni poraz.“

   Komentarišući izjave nekih političara da Kosovo posle ovih izbora neće više da bude pokrajina Srbije, Rada Trajković je rekla:

   “ Kosovo možda neće više da bude pokrajina, ali neće biti ni država, u punom smislu te reči. To ćemo najbolje da vidimo kroz Ustav. Da li Srbija priznaje Kosovo, videćemo ako ga ne bude bilo u idućem Ustavu.“

   Učesnici debate imaju različita mišljenja o tome što država Srbija podržava samo jednu izbornu listu. Jedni misle da je to nedemokratski i da izaziva podelu, dok drugi misle da je to dobar potez koji će ujediniti Srbe.

   „Što se tiče Srba južno od Ibra, ta podrška im je dala vetar u leđa, ali po malo stvara određenu podelu. Na severu, ta podrška, apsolutno stvara ozbiljne podele i mi već vidimo sukobe na terenu“, diplomirani pravnik iz Kosovske Mitrovice, 34 godine.

   „I pored podrške Srbije, veliki deo Srba sa severa Kosova, je i dalje protiv izbora“, student iz Kosovske Mitrovice, 22 godine.

   „Ova lista i podrška Srbije, unose sigurnost“, raseljeno lice iz Rabovca.

   „Bilo ko da pobedi, država će stati iza njega“, radnik iz Novog Badovca.

   „Ja slušam šta pričaju ljudi i mislim da bi medijski  trebalo plasirati to, da Srbi osećaju strah, bilo ko da pobedi. Ako pobedi lista koja nije državna, Beograd će ukinuti plate, a ako pobedi državna lista, Priština će da ukine dotacije opštinama. To govori o paradoksalnoj i nenormalnoj situaciji, koja je u potpunosti nedemokratska. Ovo nisu izbori, ovo je čista ucena i ovo je sve, samo nisu lokalni izbori.  Ovo nije ni referendum, ovo je ucenjivanje naroda, i sa jedne i sa druge strane. Inače, mi smo dovoljno razjedinjeni i bez ove podrške“, misli novinar iz Čaglavice.

   „Stav države Srbije da podrži samo jednu stranu, nije ni demokratski, nije ni ljudski. Na prošlim izborima, država je rekla da je protiv izbora, a ispod žita, Socijalistička partija Srbije je podržala Samostalnu liberalnu stranku“, raseljeno lice iz Prištine, 49 godina.

   „Ta lista je dobra, ako je jednistvena, ali su poruke koje odvajaju Srbe, na Srbe i nesrbe, na četnike i partizane, jako loše i opasne“, predstavnik raseljenih lica iz Gračanice, 55 godina.

   „Mi znamo ko radi za Prištinu,  a ko radi za Srbiju i narod neće pogrešiti prilikom izbora, ali država ne sme da deli narod i građane. Nažalost Srbija deli Srbe, od 1941.godine. Dokle, bre, više Srbi na Srbe!“, raseljeno lice iz Prištine, 55 godina.

   „Srbija ipak vodi računa o svom narodu i zato predlaže ovu listu i ja mislim da treba poslušati šta kaže naša država“, raseljeno lice iz Podujeva, 65 godina.

   „Svima će da bude bolje ako podrže državnu listu, a Srbija je pozvala sve Srbe da podrže tu listu i nije ona ta koja deli ljude“, student iz Gračanice, 20 godina.

   „Ova lista nije razjedinjavanje, nego ujedinjenje Srba. Mislim da će i ove druge liste da daju podršku državnoj listi i da svi zajedno pokušamo da rešimo probleme koje imamo kao zajednica“, student iz Gračanice,22 godine.

   Rada Trajković misli, da je državni vrh Srbije bio u obavezi da pre kandidovanja za izbore, okupi sve one koji su bili spremni da sa svojim listama izađu na izbore i da ponudi svoj program koji podrazumeva projekat Zajednice srpskih opština, kao način da očuva neki vid svog suvereniteta ili uticaja na ovim prostorima: 

   „Ne mogu da verujem da bi, recimo, Oliver Ivanović iz Mitrovice, minirao projekat Zajednice srpskih opština i ne mogu da verujem da bi to u Leposaviću uradio Nenad Radosavljević, koji se pojavljuje kao kandidat za gradonačelnika. Zato mislim da je trebalo promovisati projekat i onda bi se videlo koji ljudi ne žele ni da uđu u kampanju za taj projekat. U Skupštini Kosova imamo ljude koji će izbeći odgovor na pitanje u kojoj zemlji žive i neće reći da je to Srbija, ali ima ljudi koji će to jasno i glasno da kažu.“

   Poslanica jedinstvene srpske liste kaže da su Albanci nervozni, jer ovo integrisanje Srba, vide kao integrisanje u društvo, a ne u državu i da će se glavna borba na ovim izborima, voditi između liste koju podržava Beograd i  one koju podržavaju kosovske institucije:

   „Mogao je Beograd da bude mnogo jači, da je razgovarao sa više ljudi i da je napravljen jedan konstruktivan dogovor i sa ostalima koji imaju svoje liste, a isto tako su dobri Srbi“. 

   Kao najveći kvalitet ovih izbora, Rada Trajković vidi to što „monopol na predstavljanje Srba sa Kosova, više neće imati Samostalna liberalna stranka, i na lokalnom i na centralnom nivou“. 

   I pored želje i očekivanja da će da bude bolje posle ovogodišnjih kosovskih lokalnih izbora, postoji strah i nedoumica, šta će se desiti 04.novembra, zaključuju učesnici debate.

 

Izvor: Medija centar Čaglavica