Slobodno srpski, 10.04.2023. - U 421.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Pokreta Slobodnih građana i poslanik Narodne skupštine Republike Srbije Pavle Grbović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da u poslednjim aktivnostima u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, međunarodna zajednica nije dala manevarski prostor pregovaračimada se nakon sastanka vrate u svoje sredine i da manipulišu s tim šta je dogovoreno u Briselu. Da govore jedno, misle drugo, sprovode treće, nego su oni izašli sa konačnim tekstom sporazuma.
“Oni nisu došli tu da naš pregovarač ponizi njihovog ili njihov našeg iz druge perspektive. Nego da reše određena pitanja koja su ovde kamen spoticanja duže od 20 godina. To su vrlo ozbiljne stvari i vrlo ozbiljne teme i mislim da ne pokazuju pristup koji je adekvatan”.
Komentarišući odnos Vučića i Kurtija i to što se, po rečima srpskog predsednika nikad nisu ni rukovali, Grbović kaže da je takvo ponašanje neprihvatljivo u dijalogu.
„Šalje se poruka da je pomirenje nešto na šta nas „zli zapad“ tera, ne nešto što je potreba, ne nešto što mi želimo, što osećamo da je potreba stanovništvu na Kosovu, da se ljude pomire, da Srbi i Albanci pokušaju da žive, ne jedni pored drugih, nego jedni sa drugima, nego mi smo za stolom zato što nemamo drugu opciju, zato što nas ne puštaju da se bijemo. Ako bismo se tukli to bi nam bilo preskupo, pa eto moramo da budemo tu jedni preko puta drugih“.
Takva situacija je prema njegovim rečima šizofrena, kao i to da se pregovaračke strane ponašaju kao da ih je napala „gangrena mržnje“. Grbović je spreman da u eventualnom susretu sa nekim albanskim kolegom iz parlamenta u Prištini pruži ruku.
„Mislim da je to najnormalnija stvar. Ukoliko sa nekim niste spremni da se rukujete, onda ne verujem da ste spremni da sa nekim pregovarate o bilo čemu. Pritom, ovo nisu, mislim jeste neka vrsta mirovnog sporazuma, ali ljudi su se u Evropi i Svetu rukovali posle najkrvavijih svetskih ratova“.
Posle sastanka u Ohridu nastala je politička obaveza za Srbiju, ona je nesporna, ona je priznata i ona je sada i međunarodno potvrđena, a proces integracije Srbije u Evropsku uniju uslovljen primenom Evropskog plana o normalizaciji, kaže Grbović. Protivi se eventualnom referendumu o odbijanju Evropskog plana u Srbiji, jer bi to značilo da Srbija ne želi da bude deo evroameričkog prostora, dok se istovremeno manipuliše osećanjima ljudi, pre svega Srba koji žive na Kosovu.
„Dakle, vi ukoliko odbijete ili odbacite taj sporazum to ne znači da će Kosovo ponovo biti deo Srbije u punom formalnom i pravnom smislu. To ne znači da će Srbi na Kosovu i Metohiji biti zaštićeniji, to ne znači da će stepen njihovih imovinskih prava, ekonomskih prava ili bilo kojih drugih biti na višem nivou. Upravo suprotno, to znači da vi sebe izolujete od bilo kakve mogućnosti da na to utičete, to znači da vi ulazite u neku vrstu diplomatskog i političkog konflikta sa onima koji na ovom području imaju najveći i najvažniji uticaj, ponavljam, a to jesu zemlje Evropske unije i SAD“.
Odbijanjem sporazuma bi prema njegovim rečima značilo da je Srbija svoj evropski put završila
“To sasvim sigurno znači da Srbija postaje politički i ekonomski nepopularno tržište za sve kompanije, sve firme koje dolaze iz tih zemalja. Da i onima koji trenutno posluju u Srbiji to predstavlja određenu vrstu reputacione štete, da bi neko od njih verovatno preispitao svoju odluku i to znači da se Srbija u ovoj novoj globalnoj geopolitičkoj podeli svrstava na stranu Vladimira Putina…”
U suprotnom, ako implementacija bude uspešna to otvara prostor za brži napredak Srbije i korist za Srbe na Kosovu, smatra Grbović.
“Uspešna implementacija jeste ona implementacija koja podrazumeva da se zaista formira Zajednica srpskih opština na način i po smislu na koji je on predviđen tim briselskim sporazumom i da se zaista omogući jedna vrsta njihovog samoupravljanja na području Kosova i Metohije i jedna vrsta institucionalne saradnje i komunikacije i novčane i svake druge između zvaničnog Beograda i lokalnih samouprava”.
Grbović je mišljenja da još od Kumanovskog sporazuma preko Briselskog, pa i dogovora u Ohridu, Beograd priznaje da više nema suverenitet na području Kosova i Metohije, ali s druge strane ni Kosovo još uvek nije prešlo taj prag državnosti.
“Nemojte da očekujete niti od mene, niti od građana Srbije bilo kakvu vrstu empatije prema njihovim ustavno pravnim mukama, neka pronađu sami ono što su sami potpisali i što su dvotrećinskom većinom u svojoj skupštini usvojili”, rekao je poslanik Skupštine Srbije Pavle Grbović gostujući u emisiji Slobodno srpski.