Kim, 13.11.2023. - „Postoji nekoliko razloga zašto se dezinformacije brže šire od istine na društvenim mrežama. Prvo, društvene mreže omogućavaju brzo i lako širenje informacija, što znači da dezinformacije mogu doseći veliki broj ljudi u kratkom vremenskom periodu. Ovo je posebno važno jer ljudi često dele informacije bez provere njihove tačnosti“, kazala je u podkastu Kim radija novinarka Medija centra iz Čaglavice Katarina Marinković.
„Ljudi su skloni deljenju informacije koje su senzacionalističke, kontroverzne, tako da to negde i dovodi do bržeg širenja dezinformacija u odnosu na istinite informacije koje su često manje atraktivne. Važno je istaći da društvene mreže same po sebi nisu uzrok dezinformacija, već su samo platforme na kojima se takve informacije mogu brzo širiti. Odgovornost za proveru tačnosti informacija leži na samim korisnicima i široj društvenoj zajednici“, rekla je Marinkovićeva.
Ona smatra da je nedostatak kritićkom mišljenja jedan od glavnih razloga zašto ljudi često prihvataju informacije bez prethodne provere ili analize.
„Nekada iz razloga što te dezinformacije potvrđuju, zapravo, neka njihova uverenja. Ako, recimo, ta informacija odgovara njihovim prethodnim očekivanjima ili ideološkim uverenjima, skloni su da je private bez kritičke analize ili bez proveravanja. Još jedan od razloga zašto prihvataju je možda i emocionalni uticaj. Jednostavno, informacije na društvenim mrežama, ali i generalno, ne treba uzimati zdravo za gotovo, već ih treba proveriti iz nekoliko izvora. To najbolje znaju novinari koji svoj posao rade profesionalno“, navela je Marinkovičeva.
Novinarka Medija centra je kazala da su medijska pismenost i provera činjenica ključne metode u borbe protiv dezinformacija.
„Na Zapadnom Balkanu ove metode mislim da nisu dovoljno široko prihvaćene, ali postoji nekoliko pozitivnih primera koji pokazuju da se situacija polako menja. Jedan od primera je Istinomer u Srbiji. Radi se o nezavisnom projektu koji se bavi proverom izjava političara i drugih javnih ličnosti Takođe, nevladina organizacija CRTA čini mi se da sprovodi projekte i kampanje usmerene ka medijskoj pismenosti i podizanju svesti o dezinformacijama na Zapadnom Balkanu. Ovde kod nas, na Kosovu, mislim da već dve godine pet srpskih lokalnih medija, među kojima je i vaša medijska kuća, radi na razotkrivanju dezinformacija“.
Marinkovićeva se složila sa konstatacijom da je redakcijama medija koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu neophodan bar po jedan novinar koji će se baviti samo demistifikacijom pojma i fenomena lažnih vesti.
„Da, redakcijama medija koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu su neophodni novinari, ali ne samo oni koji će se baviti time, nego i za ostale oblasti. Moram da kažem da se nezavisni srpski mediji na Kosovu finansiraju isključivo kroz projektno finansiranje i da su to uglavnom male redakcije sa šest, sedam ljudi i da nemaju specijalizovane novinare za određene oblasti već jedan novinar pokriva više njih. Tako da da, neophodni su inače novinari profilisani za određenu oblast kao što je, u ovom slučaju, razotkrivanje i borba protiv dezinormacija“, pojasnila je ona.
Novinarka Medija centra je rekla da je poslednja lažna vest koje se seća, a da je ista bila opasna, vezana za događaj od 24. septembra ove godine u Banjskoj.
„Ne znam da li je lažna ili nije, ali to mi ostavlja nekako utisak već mesec dana, kad je broj poginulih u pitanju. Prvo smo imali nekoliko dana na nekim medijima vest da je ubijeno četvoro Srba tamo. Pa onda posle par dana troje, odnosno trojica. Takođe, na društvenim mrežama smo mogli da vidimo i da je ubijeno više od deset, tako da mi je to ostavilo utisak. Mislim da je opasno da se neko igra time i da manipuliše, čak i ubijenim ljudima“, zaključila je ona.
Šta Katarina Marinković misli o činjenici da se na društvenoj mreži Iks (nekadašnjem Tviteru) deli najviše dezinformacija, kako veštačka inteligencija utiče na širenje lažnih vesti, o reklamiranju različitih lekova i preparata kroz lažne, manipulativne sadržaje i zašto jedna broj ljudi lako „pada“ na lažne reklame pogledajte u novom podkastu Kim radija.