Priča o Filipu Dimiću
Medija centar, 07.07.2021. - Filip Dimić iz Suvog Dola koji ima dvadeset i jednu godinu volonterskim radom počeo je da se bavi 2015. godine kako kaže sasvim slučajno kada je još uvek pohađao srednju školu.
„Na početku kada sam počeo sa tim 2015. godine bila su mi zanimljiva ta stalna putovanja, upoznavanje novih prijatelja, ali takođe i izgradnja tih nekih veza komunikacija sa ljudima koji donose odluke i shvate da vi možete da pokrenete nešto i da ta vaša inicijativa može da bude prihvaćena u samoj zajednici“, rekao je Filip.
Svoje volonterske dane najpre je započeo u Prištini u kampu „Deca za mir“ - „Omladina za mir“, a zatim nastavio u Forumu za razvoj i multietničku saradnju“ gde je nakon tromesečnog volontiranja usledilo i zaposlenje. On opisuje i kako je do toga došlo.
„Prvo sam počeo da radim kao volonter asistent organizacije FDMC gde sam, da tako kažem, pokazao šta znam jer sam pre toga kroz godine volontiranja naučio sam taj rad nevladinog sektora i samim tim kada se pojavila mogućnost za zapošljenjem i jedno radno mesto odlučili su se da me zadrže ovde i da nastavim da radim kao radnik FDMC-a“, rekao je Filip.
Filip smatra da je za početak njegovog rada u ovoj organizaciji od presudnog značaja bila njegova odgovornost prema poslu.
„Mislim da je najviše ta odgovornost o čemu se najviše i govori tokom volontiranja, upravo to sticanje neke radne odgovornosti čime se obavezujemo da ćemo ispuniti to nešto što se od nas očekuje“, rekao je Filip.
Filip je mišljenja da volonterstvo nema negativnu stranu, ali i da je naša omladina puna predrasuda kada je ono u pitanju.
„U suštini je jako dobro. Jedino jeste problem predrasuda koja vlada kod omladine da je to gubljenje vremena jer se ne plaća i samim tim misle zašto bih sada gubio vreme da radim nešto za šta neću da budem plaćen na kraju“, rekao je Filip.
Uzrok tome je prema njegovom mišljenju nedovoljno razvijena svest kod mladih o volonterizmu.
„Mislim da je problem u tome što ne postoji dovoljno mogućnosti za samim volontiranjem i da zbog toga nije dovoljno ravijena svest, ali predrasuda ima veliki uticaj. U srpskim zajednicama i nema dovoljno mogućnosti za vlontiranjem. Malo je organizacija, čak postoji samo par koje imaju volontere i koje im daju tu mogućnost da se usavršavaju za dalji rad“, rekao je Filip.
Na naše pitanje da li zna da na Kosovu postoje trening centri Filip odgovara:
„Znam da postoji dosta trening centara međutim mislim da ih u srpskoj zajednici uopšte čak i nema. Bio sam učesnik nekih koji su u Prištini. Tu sam išao na neke različite obuke vezano za kampanje i slično, ali mislim da je problem da ih u srpskoj zajednici uopšte nema. Ne znam dal postoji bar jedan koji bi Srbi mogli da pohađaju. Mislim da nisu dovoljno transparentni ti koji su u Prištini, nisu dovoljno otvoreni za Srbe možda“, rekao je Filip.
Filipova poruka za sve one koji žele da volontiraju ali i za one koji imaju predrasude o volonterstvu glasi:
„Volontiranje bi smo mogli da shvatimo kao neku vrstu neformalnog obrazovanja odnosno usavršavanje tih nekih naših već postojećih veština koje stičemo obrazovanjem, ali s tim što ovde malo više to vežbamo u praksi i spremamo se za neku dalju poziciju koju ćemo dobiti u nekoj organizaciji ili firmi. I samim tim nadograđujemo sve te naše veštine i izgrađujemo karijeru koja će nam pomoći dalje u razvoju“, rekao je Filip.