Medija centar, 21.07.2021. - Pogledajmo priču o osamnaestogodišnjem Rizi Šerifoviću koji se već pet godina bavi i volonterskim radom.
Riza Šerifović iz Gračanice ima 18 godina i živi sa roditeljima i dva brata. Pohađa srednju Elektrotehničku školu u Sušici. Od diplome ga, kaže, deli još jedna školska godina, nakon čega planira da upiše Fakultet informacionih tehnologija. U slobodno vreme ovaj mladi momak se aktivno bavi volonterskim radom.
„Prvi put sam počeo da volontiram pre pet godina, kad je na Kosovo došla GAIA i pozvali su me da im pomognem, da radim sa decom i onda mi se to svidelo, a s obzirom da volim da radim sa decom počeo sam da volontiram. To sam počeo sa 13 godina, tako da sam prvi džeparac počeo da imam sa 14, 15 godina. Volontirao sam na Rolling film festival-u, NDI-u, Balkan Sun Flowers-u“, kaže Šerifović.
Smatra da volonterizam nema negativne strane, iako je priznaje na samom početku i sam bio skeptičan po pitanju ove aktivnosti od društvenog značaja.
„Pa nema, možda jedino ono što je meni odavno bilo na početku kao – ma daj, radim za vas za džabe, ali onda kako sam odrastao tako sam i promenio mišljenje. Za volontiranje sama reč kaže volonter“, poručuje Šerifović.
Riza je mišljenja da mladi Romi nemaju visok nivo svesti kad je značaj volonterskog rada u pitanju.
„Mislim da bi bilo dobro da i naši Romi iz Gračanice iz Romske mahale recimo trebali što više vremena da provode sa volonterima i da se samoangažuju, ne samo da sede ceo dan, jer mnogo puta vodimo decu na eksurziju i pošto imamo nekad 20, 30 dece i treba nam više volontera ja pitam drugare jel bi pošli sa nama oni ne žele ako se to ne plaća. Ali trebalo bi više da se svi zajedno više angažujemo i da jednog dana postignemo nešto za našu zajednicu“, rekao je Riza.
Mladima poručuje da što pre počnu da volontiraju, jer će korist imati i oni sami, ali i cela zajednica.
„Ja ranije nisam mnogo voleo da se družim, vreme sam voleo da provodim sam sa sobom. Kad sam počeo, na početku sam osećao neki strah, od ljudi recimo, dok je sad situacija poptpuno drugačija. Sad sam upoznao mnogo ljudi, neki su iz američke ambasade, francuske ambasade. Stvarno je mnogo dobra kad ste u kontaknu sa ljudima. Moraju da pokušaju, svaki posao je prvo pokušavanje, a onda step by step (korak po korak) i postigne se nešto više“, zaključuje Riza Šerifović.
Riza Šerifović govori srpski, albanski, engleski, nemački, a od nedavno je počeo da uči i francuski. Znanje jezika mu, kaže, omogućava da stvara nova prijateljstva, iskaže svoja osećanja, pita ono što ga zanima i razume kulture drugih naroda.