Debata „100 dana posle – da li su nove opštinske vlasti donele stvarne promene ili samo kontinuitet stare politike?“ održana u Medija centru Čaglavica okupila je odbornike iz opština Ranilug, Gračanica i Leposavić, koji su izneli kritičke ocene o radu lokalnih samouprava nakon poslednjih izbora. Njihove poruke ukazuju na slične probleme, od nedostatka osnovnih usluga i slabog upravljanja, do političkih pritisaka, nefunkcionalnih institucija i izostanka strateškog razvoja. Na debati je učestvovao i bivši odbornik Skupštine opštine Dragaš Nedžmidin Sejdilar.
Iako dolaze iz različitih sredina, sagovornici se uglavnom slažu da su promene u prvih 100 dana rada novih opštinskih vlasti izostale, te da se u mnogim opštinama nastavlja praksa prethodne vlasti. Kao ključne izazove izdvajaju neefikasno upravljanje resursima, nelegalnu gradnju, probleme u komunalnim uslugama, ali i ograničen prostor za demokratsko delovanje i učešće građana u odlučivanju.
Radosavljević: U Leposaviću nemamo vodu, ali se kupuju stanovi u Beogradu na vodi
Odbornik Skupštine opštine Leposavić Vladimir Radosavljević ocenio je da u lokalnoj samoupravi nema suštinskih pomaka, već da se problemi godinama gomilaju, dok vlast, kako tvrdi, ostaje udaljena od realnosti građana. Kao jedan od ključnih problema izdvojio je vodosnabdevanje, navodeći da građani tokom letnjih meseci ostaju bez osnovnih uslova za život.
“Mi u Leposaviću nemamo vodu. Nemamo vodu od maja do septembra. Leposavić je brdsko mesto, zavisi gde se nalazite. Ako se nalazite negde dole u rupi, imaćete, slivaće vam se voda, imaćete par sati tokom noću vodu, a ako se nalazite negde na nekom spratu, petom, šestom neke zgrade ili se nalazite na nekom brdu vi nemate vodu od maja do septembra. To su porodice sa decom, porodice sa bolesnim članovima koje uopšte nemaju vodu. Pored miliona koji su uloženi od Srbije i od Kosova i od međunarodne zajednice, mi u 21. veku nemamo vodu. Neko je potrošio našu vodu da kupi stanove u Beogradu na vodi”.
On je kritikovao i upravljanje energetskim sektorom, posebno rad kompanije Elektrosever, za koju tvrdi da ne štiti interese građana.
“Mi imamo firmu Elektrosever, koja je obećana kao firma koja će da štiti interese Srba, koja će da brani Srbe na severu Kosova, međutim mi u praksi imamo dahije, imamo jednu firmu koja nije transparentna, koja se ponaša bahato, koja nema razumevanja, kod koje nema žalbe. Navešću jedan primer -penzionerka koja plaća struju, stigla su joj dva računa koja su nenormalno veća u odnosu na ostale račune, gde se ona žalila, podnela je žalbu, oni nisu uopšte poslušali njenu žalbu, uopšte nisu hteli da pričaju sa njom, nisu dali ni opomenu, ženi su pre desetak dana isekli struju. Nisu joj ni došli na vrata da pozvone, da kažu iseći ćemo vam struju, nego su je sreli na ulici i rekli e struja ti je isečena. Žena deset dana živi bez struje. Imamo i porodicu sa troje male dece kojoj su isekli struju”.
Govoreći o ekonomskoj situaciji, Radosavljević je naveo da je nezaposlenost visoka i da su zapošljavanja politički uslovljena.
„Možete da se zaposlite samo ako ste član partije ili bliski Srpskoj listi… ako niste, za vas nema života na Kosovu“, rekao je on, dodajući da se privatni biznisi zatvaraju i da ljudi masovno odlaze.
Možete da se zaposlite samo ako ste član partije ili ako ste neko ko je blizak Srpskoj listi, onda možete da dobijete posao, a ako niste vi nemate primanja”.
Radosavljević se osvrnuo i na komunalne probleme, posebno upravljanje otpadom.
“To je jedan od problema na koji sam probao da upozorim u skorije vreme, bukvalno živimo na deponiji, videćete možete da pogledate kod mene na društvenim mrežama, a možete da partite jer ću tek da objavljujem koliki je problem sa smećem u Leposaviću, šta su radili oni na to, oni su oprali ulice. Srpska Lista je organizovala pranje ulica, verovali ili ne, kao da su otkrili toplu vodu, oni su četiri dana u medijima pisali kako peru ulice. Ne znam sad kako će da peru ulice samo kad im nestane voda u maju, šta će tad da rade”.
Na pitanje da li je došlo do promena nakon izbora, Radosavljević je ocenio da se vlast uglavnom bavi administracijom i političkim pitanjima, umesto konkretnim problemima građana.
“Kukaju o tome kako im je Ljuljzim Hetemi uništio njihove fotelje, njihove kancelarije i potpisao neke ugovore pa oni sad nešto raskidaju s jednim opštinama, potpisuju ugovore sa novim opštinama, bave se birokratijom i papirologijom. To je jedino što rade, a kao prvo taj Ljuljzim Hetemi nije došao sam, njega je dovela Srpska lista svojom katastrofalnom politikom. Evo ja ću sad da kažem, Albance u Leposaviću, u opštinu u kojoj je 98% Srba su doveli Srpska lista svojom katastrofalnom politikom”, rekao je Radosavljević.
Petrović: Nemamo ono što je najbitnije, a to je da ljudi mogu da izaberu najbolje među nama
Odbornik u Skupštini Opštine Ranilug Ivan Petrović ocenio je na debati da se srpska zajednica na Kosovu suočava sa ozbiljnim izazovima opstanka, uz izostanak suštinskih promena u radu lokalne samouprave i, kako je naveo, ograničene mogućnosti građana da slobodno izraze svoju volju.
Petrović je ocenio da promena nema, uprkos smeni vlasti, jer nisu ispunjeni osnovni demokratski uslovi.
“Prvo, da se narod, odnosno građani slobodno izjasne na izborima, da na normalan način izraze svoju slobodnu volju. Drugi preduslov je da postoji neka politika. Ni jedno ni drugo nismo imali u oktobru 2025. godine. Primenjene su brutalne metode zastrašivanja ljudi koji drugačije misle. Svi mi ovde smo nešto od toga osetili na svojoj koži, ja sam, konkretno, recimo, sklonjen sa posla, bukvalno otpušten. Mnogima je bilo zaprećeno da će im se isto desiti. Dakle, nemamo ono što je najbitnije, a to je da ljudi mogu da izaberu najbolje među nama koji će vršiti te neke lokalne poslove. Mi kao narod smo saterani u ćošak i dato nam je vrlo malo prostora da se borimo za svoj opstanak”.
Petrović je ukazao i na, kako tvrdi, dugogodišnje neiskorišćavanje nadležnosti lokalne samouprave.
„Sve nadležnosti koje su zakonima date lokalnoj samoupravi ne koriste se već 10–15 godina“, rekao je on, dodajući da su posledice vidljive i na jugu, kroz „pasivnost, nesnalaženje i neznanje lokalnih čelnika“.
Govoreći o funkcionisanju opštine Ranilug, Petrović je naveo da osnovni institucionalni preduslovi za rad nisu ispunjeni.
„Nemamo potpredsednika opštine, nije formiran tim, nemamo godišnji plan rada Skupštine niti razvojni plan, a to su osnovni dokumenti bez kojih se ne može raditi“, istakao je Petrović.
On je dodao da opština funkcioniše bez strateškog okvira, uz ograničene finansijske kapacitete.
„Budžet opštine Ranilug je oko 2,5 miliona evra, dok su budžeti drugih opština neuporedivo veći, iako su potrebe građana podjednako važne“, rekao je on.
Kao jedan od ključnih problema naveo je nelegalnu gradnju i neadekvatnu kontrolu prenamene zemljišta.
„Divlja gradnja cveta u osam od 13 naselja. Ne postoji iskrena želja da se to zaustavi, sve se svodi na to da neko dođe i postavi traku. Vlasnik parcele na kojoj je nezakonito izvršena prenamena zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko, to je najčešći slučaj kod nas, pljune na traku, zgazi je i nastavi sa gradnjom. Mislim da je tek sada našim ulaskom u Skupštinu opštine nešto počelo da se radi, pod teretom tih kritika koje upućujemo na svakoj sednici odbora, na svakoj sednici Skupštine opštine i da su doneta prva rešenja u rušenju nekih nelegalnih objekata: Inače se gradi na najkvalitetnijem poljoprivrednom zemljištu, pored saobraćajnica, pored ključne saobraćajnice Bujanovac-Gnjilane gde inače ne bi smelo da se gradi”, rekao je Petrović.
Petrović je upozorio i na posledice procesa privatizacije, posebno kada je reč o poljoprivrednim resursima.
„Više od polovine najvrednijih poljoprivrednih dobara je privatizovano, a preti opasnost da se privatizuju i preostali veliki kompleksi. Ako izgubimo te resurse, gubimo osnov za budući razvoj“, rekao je on.
On je naglasio da lokalne vlasti ne koriste dostupne mehanizme zaštite.
„Opština ima pravo preče kupovine, ali to se ne koristi. Moramo koristiti sve zakonske mogućnosti, uključujući i pravne postupke prema centralnim vlastima“, poručio je Petrović.
Iako je ocenio da se rad Skupštine donekle promenio dolaskom opozicije, Petrović ističe da ključne inicijative i dalje ne nailaze na podršku vlasti.
„Danas sednice traju i po dva sata, rasprava postoji, ali kada smo predložili da Skupština zauzme stav o nestanku srpskog zdravstva i prosvete, vlast je to odbila i prepustila ‘višoj politici’“, rekao je on.
Rašić: Inspekcija ne sprečava nelegalnu gradnju
Odbornik u Skupštini Opštine Gračanica Nikola Rašić izneo je niz kritika na račun lokalne vlasti, navodeći da uprkos značajnim izdvajanjima iz budžeta nema vidljivih rezultata, posebno u oblasti infrastrukture, ekologije i kontrole nelegalne gradnje.
Govoreći o održavanju puteva i javnih površina, Rašić je istakao da stanje na terenu ne odgovara uloženim sredstvima.
„Vidimo na delu da ulice nisu oprane, znači putna infrastruktura nije dovoljno dobra. Ja imam podatke da su u protekle tri godine potrošili za pranje ulica, održavanje letnje i zimsko održavanje milion i 200 hiljada evra. Što i sami vidimo da nije to tako“, rekao je Rašić.
On je dodao da su ista sredstva, prema njegovim rečima, izdvojena i za uređenje rečnih korita, ali da ni tu nema vidljivih pomaka.
„U protekle tri godine potrošili su milion i 200 za rečna korita. Iako sami možemo da vidimo, ta rečna korita izgledaju kao da smo u amazoniji. Bukvalno, šta ne izraste iz tih reka“, naveo je on.
Rašić smatra da nova lokalna vlast nije donela suštinske promene, optužujući je da se predizborna kampanja zasnivala na zapošljavanju i, kako je rekao, „kupovini glasova“.
„Njihova kampanja je zapošljavanje ljudi, ukoliko dobiju nekoliko radnih mesta iz Centralne Srbije i to je to, bukvalno kupovina glasova“, ocenio je Rašić, dodajući da je bilo „5.000 ljudi koji primaju po 20.000“, što je, prema njegovim rečima, uticalo na izborne rezultate.
Poseban problem, kako je istakao, predstavlja nelegalna gradnja, za koju odgovornost vidi u radu inspekcijskih organa.
„Za to su krivi direktori inspekcije, zato što ovde dolazi do nelegalne gradnje i samim tim kako neko nelegalno napravi neki objekat ili kuću, svi članovi te porodice se prijave da glasaju u našoj opštini“, rekao je Rašić, naglašavajući da bi inspekcija morala da reaguje i spreči takve pojave.
Osvrnuo se i na rad preduzeća “Eokologija”, navodeći da je došlo do povećanja cena usluga bez adekvatnog poboljšanja u radu.
„Oni su podigli uslugu sa 12 centi po metru na 20 centi. Mi smo se složili da treba da se podigne cena, ali da ekologija radi posle kako zapravo treba da se radi“, kazao je Rašić.
Sejdilar: U Dragašu 100 dana bez promena
Bivši odbornik Skupštine opštine Dragaš Nedžmidin Sejdilar ocenio je da u toj opštini suštinskih promena nema, posebno kada je reč o položaju nevećinskih zajednica na Gori.
„Sto dana nakon izbora i sto dana lokalne vlasti, samim tim što se kod nas ni vlast nije promenila, nije se ništa promenilo u suštini, nastavlja se kontinuitet nečinjenja kada su u pitanju nevećinske zajednice koje žive na Gori“, rekao je Sejdilar.
On je ukazao i na promene u sastavu lokalnog parlamenta nakon popisa stanovništva, navodeći da je broj odbornika smanjen sa 27 na 21, što, kako tvrdi, dodatno olakšava izvršnoj vlasti da donosi odluke bez adekvatne kontrole.
Prema njegovim rečima, politička scena u Dragašu obeležena je monopolom pojedinih partija.
„Sastav Skupštine je takav da kod nas politički monopol partija koje drže, oni bukvalno prodaju interese zajednica, da se odbornici i ne pitaju“, naveo je Sejdilar, dodajući da u Skupštini nema inicijativa koje bi otvorile ključna pitanja ili zahtevale odgovornost izvršne vlasti.
Kritikovao je i rad aktuelnih odbornika, posebno se osvrnuvši na opozicionog odbornika Usmena Baldžija.
„Na osnovu onoga što sam primetio u par sednica, on se isključivo bavi svojim otpadnicima iz stranke, a ne suštinom problema građana“, rekao je Sejdilar.
Istakao je i sopstveno iskustvo iz mandata odbornika, naglašavajući da se fokusirao na kontrolu rada vlasti. Kao primer mogućih nepravilnosti naveo je infrastrukturne projekte, tvrdeći da su pojedini radovi plaćeni, a nisu realizovani.
„Za deonicu puta između Dragaša i sela Kukuljane isplaćeno je 40.000 evra, a da ništa nije rađeno na terenu“, rekao je on, dodajući da je vlast obrazložila da su sredstva relocirana, iako, kako tvrdi, takve odluke može donositi isključivo Skupština.
Govoreći o širem političkom kontekstu, izneo je tvrdnju da postoji uticaj iz Beograda na lokalne predstavnike iz goranske zajednice.
“Postoji situacija da se među našim političkim predstavnicima džojstikom upravlja iz Beograda, a da Beograd i ne zna kakvo je stvarno stanje na terenu”, naveo je Sejdilar.
Izvor : Medija centar Čaglavica