U 258. emisiji Slobodno srpski gostovao je izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Dušan Radaković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da i posle pet i po godina od početka razgovora Beograda i Prištine u Briselu još uvek nema konkretnih pozitivnih pomaka u životima građana.
“Naša istraživanja koja smo radili pokazuju da su građani generalno nezadovoljni, ali ono što bi moglo da se tumači i kao negativno, ali i kao pozitivno, to je početak primene Sporazuma o pravosuđu na severu, da se stvari dovedu u neki red, pa makar to bilo i u saobraćaju. Druga, da kažem, pozitivna stvar je, kako god to zvučalo, zapošljavanje pri kosovskim institucijama, jer je veliki broj ljudi danas bez posla”, kaže Radaković.
Međutim, po njegovim rečima lista negativnih primera je od početka dijaloga Beograda i Prištine do danas mnogo veća.
“Što se tiče ljudi koji žive na severu, najnegativnija stvar koju je Briselski sporazum doneo je to što ljudi osećaju postepenu udaljenost od Srbije, jer se srpske institucije gase i integrišu u kosovske”, smatra Radaković.
Kaže da je uklanjanje Parka mira sa glavnog mosta koji deli severni od južnog dela Mitrovice dovelo do zabrinutosti građani koji još uvek ne znaju kako će izgledati cela ta rekonstrukcija mosta i čitave okoline.
“Taj most ima simboliku. To je neka vrsta bastiona odbrane svega - i odbrane severa, i odbrane Mitrovice. Građanima trenutno nije svejedno, jer I onog dana kad je počela rekonstrukcija mosta, kad je uklonjen Park mira, imali smo prelazak automobila iz južnog dela grada, glasnu muziku iz automobile I slično, I građani se svakako plaše”.
Radaković, koji je na čelu organizacije koja se bavi radom pravosuđa na severu Kosova, kaže da na severu Kosova u ovom trenutku ima oko 12 hiljada nerešenih slučajeva, među njima su i teška krivična dela.
“To su slučajevi od 1999 godine i od 2008 godine. Dakle, ukupno je oko 12 000 slučajeva, a od 2008. do danas ima oko 8.000 nerešenih slučajeva na severu Kosova. Mnogi od tih slučajeva, oko 70 odsto je zastarelo, što je stvorilo ogromne probleme građanima. Imamo brojne primere gde ljudi ne mogu recimo da se zaposle jer ne mogu kod nadležnih organa da izvade potvrdu da se protiv njih ne vodi istraga, jer slučaj iako je zastareo još nije zatvoren. On se u policiji I tužilaštvu i dalje vodi kao otvoren slučaj i recimo građanin kome treba potvrda da nije pod istragom da bi se zaposlio on ne može da je dobije”, upozorava Radaković.
Govoreći o radu Nevladinih organizacija ( NVO ) na severu Kosova Radaković je kazao da u ovom delu Kosova postoji čak 700 NVO, a da je najveći deo njih registrovan u poslednje dve godine.
“Nažalost kavlitetnih nema više od desetak. Tu mislim na one organizacije koje imaju svoje kancelarije, zaposlene ljude i koje imaju redovne aktivnosti i koje građani prepoznaju i učestvuju u njihovom radu. Postoji mnogo fiktivnih organizacija koje su osnovane da ralizuju jedan ili dva projekta da bi uzeli neke pare i to je to”.
Kazao je i to da nevladine organizacije još uvek nemaju veliki uticaj na političke i društvene prilike, ali da jedino one otvaraju brojna aktuelana pitanja.
“Jedino NVO kroz svoje aktivnosti govori o Briselskom sporazumu, o pravosuđu itd., drugih javnih rasprava nema ni po jednom pitanju, sem onih koje organizuje nevladin sektor”, naglasio je Dušan Radaković u emisiji Slobodno srpski.