RTV KIM, 21.03.2021. - Neprestana urbanizacija opštine Gračanica je dovela do izgradnje velikog broja novih stambenih, poslovnih i industrijskih objekata, što vodotok reke Gračanke i njen ekosistem opterećuje na mnogo načina, jedan je od zaključaka Studije slučaja: Reka Gračanka, urađene u okviru inicijative Open, koju će uskoro predstaviti NVO Komunikacija za razvoj društva (CSD). Iz nedovoljno uređene kanalizacione mreže se fekalni i industrijski otpad ispuštaju bez prerade, a stalno se kontaminira i otpadnim vodama sa otvorenog jalovišta rudničkog otpada iz Kišnice koje se, takođe bez tretmana, direktno slivaju u rečno korito.
"Rudnik je imao vlast"
Prema rečima stanovnika centralnog Kosova, Gračanka je nekada bila bistra reka sa koje su zemljoradnici pili vodu posle teških radova u polju, deca nakon igre, a sita stoka po ispaši. Voda iz njenog korita se koristila i za navodnjavanje, a svedoči se i o znatnom fondu ribe koju su meštani u razonodi lovili, ali o drugim stanarima reke. "Odavno su se", govore poslednjih godina, "čak i žabe odselile iz nje".
"Jezero nismo imali u to vreme, more nismo imali da vidimo ni preko televizije. Ali, zato nam je bila na dohvat ruke reka Gračanka. Tu smo se svi okupljali, kupali i uživali", seća se Milomir Dimitrijević (86) iz Gračanice i dodaje:
"Dobro nam je bilo do 1965. godine. Kada je zatvoreno jezero, tada je prestalo da važi sve. Iako selo nije dozvoljavalo, rudnik je imao vlast u ruke. Državna organizacija, moralo je tako da bude".
Reka "kontinuirano zagađena"
Gračanka je niz godina jedan od najvećih ekoloških problema opštine Gračanica i indirektno utiče na zagađenost šire okoline.
Kosovska Agencija za zaštitu životne sredine pri tadašnjem Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje je još u svom godišnjem izveštaju o stanju voda za 2015. godinu navela da je ova reka "kontinuirano zagađena usled isticanja vode iz rudnika Kišnica", te da voda iz nje "ima visoke vrednosti električne provodljivosti i jona sulfata".
Osim ovoga, na kvalitet vode Gračanke utiču i poznati i nepoznati industrijski zagađivači, kao i kanalizacija koja se iz mnogih obližnjih privatnih kuća izliva direktno u nju.
"Panika me hvata sad kada otopli, kada krene proleće. Tada se najviše oseća smrad koji je sigurno štetan za zdravlje svih nas koji smo blizu reke. Ne možete da izađete napolje, da provedete određeno vreme, a da ne počne da vas guši taj smrad koji dolazi iz nje", kazala je meštanka Lapljeg Sela Gordana Đorić.
Priroda trpi teret čoveka
Od šezdesetih godina prošlog veka, pa sve do naših dana, Gračanka trpi ogroman teret ljudskih aktivnosti. Podzemne vode na području opštine Gračanica su ugrožene nekontrolisanom upotrebom hemijskih sredstava u poljoprivredi, a površinske dolaze zagađene. Na teritoriji ove lokalne samouprave ima značajnijih zagađivača, neadekvatna je tehnička ispravnost postojećih septičkih jama, a kanalizaciona mreža nedovoljno uređena. Fekalni otpad se u Gračanku ispušta bez prerade, kao i industrijski koji, takođe bez tretmana, dospeva u vodu, što je pretnja za ceo rečni sliv Ibra.
Kosovski ombudsman je o reci Gračanki i njenom zagađenju pre oko tri godine sastavio i objavio izveštaj po službenoj dužnosti. Međutim...
"Još nismo dobili odgovor od Opštine Gračanice i od Ministarstva lokalne samouprave kako će oni to da rade po tom pitanju. Znamo da su posle nekoliko sastanaka sa ombudsmanom došli do zaključka da obe strane moraju da nađu neko rešenje, da to bude top prioritet ovih institucija", rekao je za RTV Kim portparol Institucije ombudsmana na Kosovu Petrit Čolaku.
Ko "farba" reku i građane?
U delu toka "kameleonske" reke Gračanke kroz Laplje Selo i Preoce, naročito u letnjim mesecima, iz reke se širi jako neprijatan miris, a ona narandžastu boju, koja je posledica spiranja jalovine, menja za mlečno belu.
U nekoliko navrata su rađene analize na osnovu kojih je ustanovljeno da u vodi ima tragova teških metala kao posledice flotacije, ali i hemikalija koje ukazuju na proizvodnju lakova, boja ili farbi u nekom od obližnjih pogona.
Zagađivač je ostao nepoznat, jedino je ustanovljeno da zagađena voda dolazi iz pravca Ajvalije za koju, shodno katastarskoj zoni, nije nadležna opština Gračanica, već Priština. Meštani su se redovno obraćali mnogim relevantnim institucijama, inspekcijama, opštini, ministarstvu.
"Našli smo mesto izlivanja te, da kažem, bele vode neprijatnog mirisa. Iz Opštine Priština su nam inspektori potvrdili da zagađivač ne dolazi sa teritorije njihove opštine. Konačan zaključak je da moramo zajedničkom saradnjom da rešimo taj problem", rekla je inspektorka za životnu sredinu u Opštini Gračanica Aleksandra Blanuša.
Rečna korita na centralnom Kosovu vrlo često postaju kolektori za odlaganje otpada različitog porekla. Građevinski, poljoprivredni, komunalni, kabasti otpad su, nažalost, karakteristični i za Gračanku.
"Čišćenje i uređenje Gračanke jeste jedna od stvari na našoj listi prioriteta. Želimo da to uredimo, da izgleda lepo, ali i da rečno korito bude prohodno. U naredne dve do tri nedelje će prve etape radova početi. Mi to podelimo na po sto-dvesta metara rečnog korita, koliko možemo da uradimo i to će početi uskoro da se dešava", kazao je direktor JKP Ekologija Dejan Dimitrijević.
Kako lečiti i sprečiti?
Da bi se zagađenje najduže reke na teritoriji opštine Gračanica adekvatno saniralo, neophodno je preduzimanje čitavog niza koraka: analiza zakonske regulative, široka analiza kvaliteta vode i uticaja na javno zdravlje, javne diskusije i uspostavljanje mnogo bolje saradnje sa centralnim institucijama, te prečišćavanje otpadnih voda mehaničkm, biološkim i/ili hemijski postupcima.
Naravno, neizostavno i najvažnije je podizanje svesti građana o važnosti očuvanja životne sredine, najbolje kokretnim primerima dobre prakse kojima će institucije pokazati da konačno odgovorno pristupaju ovoj temi.