Sporazoom: Priroda ne zna za granice
19/12/2019 13:21|Autor: office@newpressproduction.com|Pregleda: 148 |
|


Sporazum, 19.12.2019. - Gostujući u novoj emisiji Sporazum  profesor Aleksandar Ćorac iz  Ekološko medicinske ekspertske grupe upozorio je da građani nisu svesni koliko je ugrožena životna sredina na Kosovu. Ljudi nemaju pravi uvid o ugroženosti i stanju životne sredine na Kosovu, što je ozbiljan problem koji generiše i druge, kaže profesor Ćorac.

“Mi znamo one rizike koje postoje i koje vidimo, ali puno toga je neistraženo, kako po pitanju efekata na samu životnu sredinu, tako i po pitanju posledica koje to zagađenje, odsnosno loše stanje životne sredine ostavlja na zdravlje, kako životinja, tako i ljudi. Posredno je to najčešće preko hrane, ali i direktnim delovanjem na zdravlje ljudi, tako da mi realno nemamo pravi uvid u stanje životne sredine, zagađenja životne sredine i efekte na zdravlje stanovništva”, rekao je Ćorac.

Komentarišući trenutno stanje životne sredine na Kosovu izvršni direktor Kosovske fondacije za otvoreno društvo Ljuan Šlaku, naveo je nekoliko razloga zbog kojih se ovaj problem ne rešava.

“Finansije dolaze negde na kraju, ali u svakom slučaju ja mislim da prvo ekologija kao takva, odnosno zaštita životne sredine nije na neki način još uvek dobila neko građansko pravo. Drugim rečima, to je lepa stvar koja na neki način ornamentira, napravi lepšim, populističke pristupe svih naših političara, lepo je pričati o ekologiji, ali to je negde pod C,D… To je jedan narativ koji veoma lako može da se proda, ali u svakom slučaju on je daleko od onoga što oni koji na neki način upravljaju našom administracijom, a tu u prvom redu stoji naš celi potencijal, da odradimo daleko bolje ono što treba u ekologiji”, rekao je Šlaku.

Profesot Ćorac ističe da građani na zagađenost životne sredine reaguju tek onda kada se lično osete ugroženim.

„Reakcija kreće tek kad se lično neko oseti ugroženim. I tu je sada taj problem. Kada su protestovali đaci u Lapljem Selu? Kada su osetili smrad iz reke, a problem Gračanke postoji decenijama. Znači sa te strane nemamo dovoljno izraženu tu svest - ekološku. U ekologiji, a i u preventivnoj medicini generalno, to je tako specifično postavljeno, da vi ako danas radite vi tek možete da očekujete rezultate za neko vreme, najranije za par meseci, a najčešće to je i nekoliko godina“, rekao je Ćorac.

Da bi se pitanje zaštite životne sredine poboljšalo i rešilo Ljuan Šlaku smatra da je neophodno bolje ekološko obrazovanje.

“Mi moramo da edukujemo građane da oni svoj glas umeju daleko bolje da artikulišu, da ako oni vide da dim izlazi iz dimnjaka,  da to ne bude e puno tog dima dolazi prema nama, imamo puno prašine. Ne, nema puno prašine,  tu ima raznih drugih hemijskih supstanci koje su jako opasne i naše je da im kažemo”, rekao je Šlaku.

Šlaku upozorava da kampanjska rešenja nisu dovoljno, nego su potrebna sistemska.

“Napravimo kartu svih reka i rečica i potoka na Kosovu gde ćemo tačno odrediti na bazi, tačnih kriterijuma, da nema negativan uticaj na ekosistem, na floru, na faunu i na milion drugih stvari. Kad sve provučemo kroz te kriterijume mi dobijamo kartu svih vodotokova kosovskih koji će imati profile sa crvenom zonom. Znači profil, osam kilometra tu nikako ne sme da se izda dozvola jer je suviše blizu naselja ili nekog ekosistema koji vredi nešto i tako dalje”, rekao je Šljaku.

U emisiji Sporazum je emitovan i prilog sa nedavno održanog Sajma „Ekologi-a u Prištini na kojem je konstatovano da je stanje životne sredine na Kosovu alarmantno. Razlog za to je, kako su kazali učesnici, neuspeh institucija u zaštiti životne sredine i da je poboljšanje moguće tek ako se suštinski podigne svest građana o neophodnosti uspostavljanja sistema zaštite životne sredine u skladu sa standardima Evopske unije i održivom industrijskom razvoju koji će napraviti balans između ekonomskog razvoja i očuvanja prirodnih resursa.

 

Komentari


Unesite sigurnosnu šifru

Komentari posetilaca