Nakon što je Ustavni sud osporio izbor vlade premijera Avdulaha Hotija, Kosovo ide na nove vanredne parlamentarne izbore, koji će, najverovatnije biti održani u prvoj polovini februara sledeće godine. Izbor novog parlamenta i vlade svakako će odložiti nastavak dijaloga Prištine i Beograda, ocenili su sagovornici emisije Sporazum.
Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik Koha ditore, kaže da su prve žrtve odluke Ustavnog suda Kosova premijer Hoti i Briselski dijalog.
“Mislim da se dijalog neće nastaviti pre marta, aprila ili još kasnije naredne godine”, procenjuje Bajarmi.
Nakon što je Hašim Tači podneo ostavku na mesto predsednika Kosova zbog potvrđene optužnice Specijalizovanih veća u Hagu, bilo je realno očekivati vanredne parlamentarne izbore na Kosovu pre ili kasnije, ali će i oni, kao i najavljeni predsednički i parlamentarni izbori u Srbiji aprila 2022.godine, bitno uticati na prekid Briselskog dijaloga, rekao je u emisiji Sporazum direktor Centra za spoljnu politiku iz Beograda Dragan Đukanović.
“Dosta je složena situacija. I Nemačku sledeće godine očekuju izbori, u toku je formiranje nove američke administracije. Balkan jeste bitna, ali ne i ključna tema imajući u vidu pandemiju koronavirusa. Za manje od tri meseca napunićemo deset godina dijaloga Beograda i Prištine bez ikakvog konkretnog rezultata izuzev prvog sporazuma o normalizaciji koji, de fakto, nije sproveden”, podsetio je Đukanović.
Direktor Centra za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Fljorian Biber kaže da niko nije ni očekivao da će sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda doći na pregovački sto u Briselu do početka aprila naredne godine, kada ističe mandat specijalnom izaslaniku Evropske unije za dijalog Miroslavu Lajčaku.
“To je oduvek bio jako optimističan cilj. Ne vidim neki napredak u procesu pregovora. Sastanci su imali neku dinamiku, ali nisu pokazali suštinske rezultate. Nismo videli nikakve pozitivne signale ni sa srpske, ni sa kosovske strane, koji bi vodili ka nekakvom rešenju, ali ni ponudu Evropske unije kako bi strane postigle neki dogovor”, ocenio je Biber.
Glavni i odgovorni urednik Koha Ditore Agron Bajrami smatra da Lajčakov cilj nije ni bio da se dođe do brzog rešenja između Kosova i Srbije, nego da se predupredi ili onemogući nekakav dogovor koji bi eventualno bio postignut u Vašingtonu, a u kojem Evropska unija ne bi imala nikakvu ulogu.
“Sada smo u situaciji da Lajčak održava dijalog samo da ne bi saopštio da je propao. Mislim da ovakav način posredovanje Evropske unije i ne može doneti nešto drugo, nema nikakve presije na obe strane da se pomaknu sa svojih starih pozicija”, kazao je Bajrami.
U emisiji Sporazum su objavljeni i rezultati ankete koja je sprovedena preko fejsbuka. Na pitanje: “Da li očekujete da će u sledećoj godini doći do sveobuhvatnog sporazuma između Prištine i Beograda”, blizu 85 odsto ispitanika je odgovorilo da neće, dok petnaestak procenata veruje da je sporazum ipak moguć u 2021.godini.