Severna Mitrovica, 12.07.2014.godine: Na poslednjoj debati, ciklusa, koji govori o situaciji na severu Kosova, u okviru projekta „Srpsko-srpski dijalog“, gošća je bila Katarina Ađančić, predstavnica NVO „Centar poslodavačkih inicijativa“. Ona je razgovarala sa trinaestoro građana, oba pola, različitih godina starosti, kao i različite etničke pripadnosti i stepena obrazovanja.
Većina učesnika debate je zbunjena i uplašena situacijom na severu Kosova i misli da je posle završetka kosovskih izbora, i lokalnih i parlamentarnih, kao i posle potpisivanja Briselskog sporazuma, situacija na severu još neizvesnija nego pre. Nejasnoća oko egzistencijalnih i bezbednosnih pitanja je glavni razlog straha i nepoverenja građana na severu Kosova. Netransparentnost Briselskog sporazuma, kao i njegovog načina implementacije, najnoviji događaji na mostu na reci Ibar, koji deli severni od južnog dela Mitrovice, ali i loš položaj Srba na Jugu Kosova i nepoštovanje zakona koji se tiču manjina, dodatno unose nemir kod građana severa Kosova, posebno Srba.
Građani severa Kosova, koji su učestvovali na debati, misle da su ostavljeni od strane vlasti Republike Srbije i da ona pokušava da ih nasilno integriše u kosovski sistem, kako bi brže pristupila u Evropsku Uniju, ali i zato što je ekonomski oslabljena i više nema sredstava da plaća veliki broj ljudi na Kosovu. Sa druge strane, Priština nije iskreno zainteresovana za integraciju Srba u kosovski sistem, već je zainteresovana samo za teritoriju, a Međunarodna zajednica, koja posreduje u razgovorima i nadgleda sve procese na Kosovu, nema vremena niti sredstava da rešava probleme običnih građana, misle učesnici debate.
Lokalne samouprave skoro da i ne funkcionišu na severu Kosova i još uvek su na terenu prisutne dvojne administracije, a u Severnoj Mitrovici, čak tri, kažu učesnici debate, a Zajednica srpskih opština je pojam koji ne razumeju najbolje, zato što slušaju različite komentare iz Prištine i iz Beograda.
Svi učesnici debate su jednoglasni u stavu da su protekli lokalni i parlamentarni izbori na Kosovu bili nedemokratski i da su bili u pravu oni koji su zagovarali bojkot, jer se ništa pozitivno posle izbora nije dogodilo, kada je u pitanju situacija na severu Kosova, osim što sve tri strane, i Beograd, i Priština i Međunarodna zajednica pričaju o velikim finansijskim ulaganjima.
Katarina Ađančić iz nevladine organizacije “Centar poslodavačkih inicijativa”, iz Severne Mitrovice, kao i većina učesnika debate misli da su protekli izbori na Kosovu, i parlamenrtarni i lokalni, bili nedemokratski, da je izborna ponuda bila loša i da su glasači bili primorani od strane Republike Srbije da glasaju za samo jednu političku opciju. Predizborne kampanje skoro da i nije bilo, a tokom samog izbornog procesa je bilo krađe glasova i takozvanog “punjenja” glasačkih kutija.
Lokalne samouprave funkcionišu kao i pre, osim što je sada unešena dodatna konfuzija kada su u pitanju nadležnosti komunalne i inspekcijske službe. Tenderi i finansiranje opštinskih lokalnih samouprava je “obavijeno velom tajni”, misli Ađančićeva i zaključuje da je Zajednica srpskih opština samo “mrtvo slovo na papiru” i da ona neće biti treći nivo vlasti koji će štititi političke i ekonomske interese Srba na Kosovu.
Srbija nema strategiju za Kosovo, pa samim tim i za sever Kosova, a Priština je neiskrena u nameri da prihvati Srbe sa severa kao ravnopravne građane, kaže Katarina Ađančić.
Najnovije događaje na glavnom mostu na reci Ibar, skidanje barikada, pa izgradnja Parka mira i demonstracije u južnom delu Mitrovice, predstavnica Centra poslodavačkih inicijativa ocenjuje kao pokušaj sticanja jeftnih političkih poena nekoliko pojedinaca, kako u Beogradu , tako i na Kosovu, i na jugu i na severu Mitrovice.
I Z V E Š T A J
Na svim debatama, koje smo radili na severu, pitali smo učesnike, kako ocenjuju protekle lokalne i demokratske izbore. Odgovori svih građana koji su prisustvovali debatama, uglavnom se nisu razlikovali i većina naših sagovornika smatra da su izbori bili nedemokratski, da je izborna ponuda bila loša i da su glasači bili primorani od strane Republike Srbije da glasaju za jednu političku opciju. Građani, koji su prisustvovali debati, smatraju da je poželjno da Srbi na Kosovu budu jedinstveni, ali da ljudi koji su bili na jedinstvenoj listi “Srpska”, nisu najbolji, niti građani imaju u njih poverenje.
“Glasali su mrtvi, a neki živi nisu mogli”, službenica iz Mitrovice, 48 godina.
“Nema ni “i” od izbora, punjene su kutije kako je ko hteo, OSCE je samo nemo posmatrao sve nepravilnosti”, profesor iz Mitrovice, 42 godine.
“Srbija nas je ostavila, ali nam je naredila za koga da glasamo”, predsednica jedne nevladine organizacije iz Severne Mitrovice, 52 godine.
“Na listama su oni ljudi koji gledaju samo sebe, za narod nikoga nije briga”, student iz Severne Mitrovice.
“Mi treba da smo jedinstveni, ali ovi što su bili na toj, jedinstvenoj listi, nisu dobili glasove ni od članova svoje familije”, dipl. ekonomista izt Zubinog Potoka.
Katarina Ađančić, predstavnica Centra poslodavačkih inicijativa, koja je bila i kandidat jedne političke opcije za poslanika u kosovskom parlamentu, kaže da su izbori na Kosovu, i parlamentarni i lokalni protekli u nedemokratskoj atmosferi i da su ljudi izašli pod pritiskom Beograda, a da su glasali za listu Srpska jer su bili ucenjeni ukidanjem plata, dečijeg dodatka, socijalne pomoći i slično:
“Prvo su nas "identifikovali" kao privredne prestupnike i kriminalce medijskom kampanjom još od serijala "Insajder", pa su nam nemetnuli osećaj krivice kako smo mi kočnica za ulazak Srbije u EU i na kraju su nam osmislili Briselski sporazum koji je totalno protivustavan. Onda su nam naredili da glasamo i naravno, odredili i za koga”.
Napominjući da su na lokalnim izborima ljudi zastrašivani kako bi glasali za lidere, koji nisu po njihovoj volji, na parlamentarnim je, uz dozvolu prisutnih međunarodnih posmatrača, takođe bilo zloupotreba, kao što je “punjenje kutija”, omogućavanje glasanja na više biračkih mesta i slično, dok je Međunarodnoj zajednici bilo bitno samo da se izbori održe i da ne bude incidenata, Katarina Ađančić dodaje:
“Narod ni prvih, a ni drugih izbora nije iskreno verovao u promene, jer je znao da se te promene neće ni desiti, jer se na funkcijama vrte isti ljudi koji samo preleću iz jednog sistema u drugi. Jednostavno, situacija nije bila zrela za održavanje normalnih izbora i zato što su nametnuti, to je kod građana izazvalo veću averziju, i prema Prištini i prema Beogradu,nego pre”.
Lokalne samouprave na severu Kosova, posle konstituisanja i izglasavanja statuta, koji su nepoznati široj zajednici, ne funkcionišu i još uvek postoji dvovlašće, a u Severnoj Mitrovici postoje čak tri opštinske kancelarije, a nijedna nije pravi servis građana. Finansiranje lokalnih samouprava kao i tenderi koji se raspisuju za male infrastrukturne projekte, nedovoljno su transparentni i navodi građane na sumnju da je prisutna zloupotreba sredstava koja su predviđena za sprovođenje projekata na severu kosova. Poruke iz Beograda i iz Prištine, unose dodatnu konfuziju i stvaraju veće nepoverenje građana u novoizabrane lokalne skupštine i gradonačelnike. Zajednica srpskih opština je za učesnike debate velika nepoznanica i sve više vlada uverenje da se ona neće formirati, a ako se formira neće biti institucija koja će u potpunosti moći da štiti političke i ekonomske interese Srba sa severa kosova. Zajednica srpskih opština kao i druge odredbe Briselskog sporazuma, donesene su na štetu Srba, zaključuju učesnici debate.
“Srbija je nametnula ljude koji su sumnjive prošlosti, a dosadašnji njihov politički rad, nije pokazivao da zastupaju interese zajednice, nego svoje lične”, službenica iz Mitrovice, 48 godine.
“Lokalna vlast na severu je sastavljena od političkih poslušnika vlasti u Srbiji”, profesor iz Mitrovice, 42 godine.
“Samo se plašim da će ta Zajednica srpskih opština da bude kao što kaže Tači, nevladina organizacija”, pravnik iz Leposavića, 37 godina.
“Srbi su sve izgubili posle Briselskog sporazuma, a lokalni i parelamentarni izbori su to potvrdili. Lokalne samouprave su sada pod vlašću Prištine, a od Zajednice srpskih opština, nema ništa”, studentkinja iz Mitrovice, 24 godine.
“Ništa na severu ne funkcioniše i niko ne misli na građane”, dipl. ekonomista iz Zvečana, 38 godina.
Lokalne samouprave na severu Kosova ne funkcionišu kao servis svojih građana i na čelu opština su ljudi koji su se samo premeštali iz sistema u sistem, iz partije u partiju, kaže Katarina Ađančić i dodaje da još uvek postoje Privremena veća, imenovana od strane Republike Srbije, zajedno sa lokalnim skupštinama i gradonačelnicima, izabranim na kosovskim llokalnim izborima, a u Severnoj Mitrovici postoji još i Administrativna kancelarija za Severnu Mitrovicu:
“Zavladalo je još veće zbunjivanje i sluđivanje,napravljan je opšti haos u smislu komunalnih usluga i inspekcija koje su nadležne...za sada niko ne zna kome da se obrati da prijavi divlju deponiju,nekontrolisano otvaranje lokala,divlju gradnju,postavljanje tendi i sečenje zelenila i drvoreda koji su tu decenijama...Zna se samo gde se mogu javiti da regulišu ličnu dokumentaciju za kosovski sistem. Tenderi, projekti i sve ostalo je i dalje pod velom tajne,nije ništa transparentno...Opet se dešava da povlašćene poslove dobijaju samo partijski i familijarno povlašćene osobe,taj krug je zatvoren za ostale. Predsednici glume velike Srbe, a zaklinju se državi Kosovu.”
Što se tiče Zajednice srpskih opština, Ađančićeve kaže da ona neće moći da štiti interese Srba sa Kosova, kao političke, tako i ekonomske i da posle ovakvog Briselskog sporazuma, Srbima sa Kosova preti potpuni nestanak_
“ Dolaziće turisti iz sveta za nekih 20 godina i pokazivaće im turistički vodiči naša etno sela,folkor i naše običaje i pričaće im da su tu nekada živeli Srbi”.
U razgovore u Briselu, obe strane, i Beograd i Priština, ušle su neiskreno i samo zbog svojih evro-atlanskih integracija. Beograd svojim postupcima, polako prepušta sever Kosova Prištini, a Priština, odnosno kosovska vlast nema jasnu strategiju kako da integriše Srbe sa Kosova, odnosno nije spremna da prihvati još oko sedamdesetak hiljada građana srpske nacionalnosti, kažu učesnici debate i dodaju da Međunarodna zajednica ne vrši dovoljan pritisak na institucije u Prištini, kako bi maksimalno primenjivali zakone koji se odnose na manjine, a koji su donešeni po najvišim evropskim standardima. Položaj Srba sa juga Kosova, nije dobar primer Srbima sa severa i ne doprinosi sticanju poverenja u kosovske institucije.
“Prema nama niko nije iskren i ostavljeni smo sami sebi”, profesor iz Mitrovice, 43 godine.
“Srbija nas je ostavila, Priština nas neće, sve u svemu,naša situacija je potpuno nejasna”, dipl. ekonomista iz Mitrovice, 38 godina.
“Kada pogledam moje rođake u okolini Gnjilana, kako da verujem Prištini!? S druge strane, Beograd nas je otkačio”, službenica iz Mitrovice, 29 godina.
“Evropska Unija je naterala i Beograd i Prištinu da potpišu dogovor, a sada se taj dogovor ne može primeniti na terenu jer je nerealan”, dipl. pravnik iz Zvečana, 36 godina.
“Srbi sa severa su ostavljeni od svih”, radnik iz Zvečana, 53 godine.
Predstavnica Poslodavačkih inicijativa smatra da Srbija nema strategiju za Kosovo, da je nikada nije ni imala, a da sada pritisnuta ekonomskim problemima i pritiscima od strane Evropske Unije, polako ostavlja Srbe sa Kosova i neformalno priznaje postojanje nezavisne kosovske države, iako to poriče:
“Sa druge strane, Priština nema ni kapaciteta, ni dobre volje da nas integriše, niti zna šta će sa nama. Ni jedni, ni drugi, nemaju strategiju za nas, dok je Međunarodna zajednica samo nemi posmatrač.”
Na kraju debate, svi učesnici i predstavnica Poslodavačkih inicijativa, Katarina Ađančić, složili su se da je politička situacija na severu Kosova, nejasna, a da zbog teške i neizvesne ekonomske situacije, Srbi sa severa, kao i oni sa juga, sve više napuštaju ove prostore.