Šta o Rezoluciji Evropskog parlamenta kažu u Beogradu?
20/10/2023 11:55|Autor: office@newpressproduction.com|Pregleda: 68 |
|

Radio Slobodna Evropa, 20.10.2023. - Puna istraga o napadu Banjskoj, mere za Srbiju ukoliko se dokaže da je država bila umešana i povratak Beograda i Prištine dijalogu – neki su od elemenata Rezolucije Evropskog parlamenta (EP).

Puna istraga o napadu Banjskoj, mere za Srbiju ukoliko se dokaže da je država bila umešana i povratak Beograda i Prištine dijalogu – neki su od elemenata Rezolucije Evropskog parlamenta (EP).

Evropski poslanici usvojili su 19. oktobra Rezoluciju o Kosovu i Srbiji kojom su najoštrije osudili napad 24. septembra u Banjskoj na severu Kosova.

U tom napadu naoružane grupe Srba ubijen je kosovski policajac, a potom i trojica napadača.

Kosovske vlasti su nakon napada zaplenile velike količine oružja na severu. Zvanična Priština je optužila Srbiju da stoji iza tog napada, što je Beograd negirao.

Rezolucija Evropskog parlamenta poziva Evropsku komisiju (EK) i Savet EU da preduzmu mere protiv Vlade Srbije ako istrage otkriju da je država Srbija direktno umešana u napad u Banjskoj ili nasilne napade koji su se dogodili na severu Kosova u maju 2023. godine, ili ako srpske vlasti nisu voljne da u potpunosti sarađuju.

Elvira Kovač, predsednica Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije ocenila je za RSE da je tekst rezolucije „neobjektivan i da potpuno jednostrano sagledava situaciju u korist Prištine“.

Kovač, koja je poslanica iz redova vladajuće koalicije, podvlači da rezolucije EP nisu pravno obavezujuće ni za zemlje članice EU ni za Evropsku komisiju.

„Ne kažem da su potpuno nebitne, naravno da treba sa izuzetnom pažnjom da ih čitamo, ali one ne proizvode nikakav konkretan korak“, navela je.

Kovač smatra da je ovakav tekst rezolucije preuranjen navodeći da je neophodno da se sačeka objektivna, temeljna istraga.

Uverena je da do uvođenja sankcija sigurno neće doći jer je, kako kaže, za takvu odluku „neophodan konsenzus među zemljama članicama, a zemlje članice ne misle sve isto o ovom pitanju“.

Vlada Srbije i Predsedništvo do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na upit RSE za komentar povodom teksta Rezolucije EP. Takođe ni Ministarstvo za evropske integracije.

Šta se još navodi u Rezoluciji?

Rezolucijom se poziva Evropska unija da uvede sankcije Srbiji ako se utvrdi povezanost države sa napadom u Banjskoj, a od EU se traži da promeni pristup u dijalogu kako bi se povratilo poverenje u ovaj proces.

Poziva se Evropska komisija da zamrzne sredstva koja su Srbiji obezbeđena u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć ako rezultati istrage pokažu da je srpska država bila direktno uključena u napade.

Poziva se Savet EU da uvede ciljane restriktivne mere, protiv destabilizirajućih aktera na severu Kosova i vođa velikih mreža organiziranog kriminala.

U tom kontekstu poziva se Savet EU da sledi primer Sjedinjenih Američkih Država i uvede ciljane mere protiv Milana Radoičića.

Odgovornost za napad u Banjskoj preuzeo je Milan Radoičić, koji je u vreme napada bio potpredsednik Srpske liste, najveće partije Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda.

Radoičić je podneo ostavku u Srpskoj listi, u Srbiji je u toku istraga protiv njega, a optužnica za sada nije podignuta.

Više javno tužilaštvo u Beogradu sumnjiči ga između ostalog za izazivanje opšte opasnosti i ilegalnu nabavku i posedovanje oružja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 11. oktobra da će optužnica biti podignuta i da će se pokazati odakle novac za ilegalno oružje.

„Naša međunarodna obaveza je se to utvrdi i to će biti učinjeno“, rekao je Vučić novinarima.

Šta kažu u opoziciji?

Natan Albahari, poslanik opozicionog proevropskog Pokreta slobodnih građana (PSG) rekao je za RSE da i građani Srbije traže odgovore na ista pitanja kao i Rezolucija EP.

„Mi još uvek nemamo potvrđene informacije šta se tačno desilo u Banjskoj, ko su bili ti ljudi, odakle je to oružje došlo, ko im je sprovodio to oružje, šta je radio Milan Radoičić, kakva je njegova uloga i da li postoji uloga Beograda i vlasti u Srbiji“, naveo je Albahari.

Govoreći o merama koje se pominju u Rezoluciji, Albahari napominje da one nisu usmerene ka građanima Srbije već ka ljudima u vlasti koji su možda umešani u napad u Banjskoj.

Albahari je ocenio i da je vlast dovela do toga da je Srbija bila jedan od najozbiljnijih kandidata za članstvo u EU, a sada se razgovara o sankcijama.

Poslednji klaster u pristupnim pregovorima sa EU Srbija je otvorila u decembru 2021.

Tokom 2022. nije otvoren nijedan klaster u pregovorima. Zvaničnici Srbije su tada izjavljivali da je razlog što Srbija nije uvela sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

Put Srbije ka EU je osim napretkom u reformama uslovljen i napretkom u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Za poslanicu desno orijentisanog pokreta Dveri, Tamaru Milenković Kerković, Rezolucija EP je „osuda same njihove politike“.

Ona je navela da EP sada osuđuje režim predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dok ga zvanični Brisel „održava na vlasti“ uprkos unutrašnjim problemima.

Milenković Kerković je ocenila da treba da se menjaju i evropska politika i režim u Srbiji.

Milić: Rezolucija EP nije iznenađenje

Za Dmitrija Milića iz nevladinog Novog trećeg puta Rezolucija EP nije iznenađenje.

„Ova Rezolucija nije iznenađenje ako se gleda raspoloženje koje se stvaralo unutar EP kod grupacija od centra pa levo koje imaju skepticizam prema Srbiji i spoljnoj politici Srbije“, naveo je.

On smatra da ovaj dokument otežava poziciju Srbije i njen međunarodni kredibilitet bez obzira što sankcije nisu uvedene.

„Potezi u EP pokazuju neku klimu u kom smeru se može kretati buduća politika EK i država članica s obzirom da su poslanici koji su izglasali rezoluciju i poslanici vladajućih stranaka u nekim državama, kao što je Nemačka“, naveo je Milić.

On, ipak, napominje da su rezolucije EP uvek više „vrednosno i ideološki motivisane“, dok su vlade država članica i sama EK dosta rezervisaniji.

Rezoluciju su izradili predstavnici pet glavnih političkih grupacija u Evropskom parlamentu.

Rezolucije Evropskog parlamenta nisu ni pravno ni politički obavezujuće za države članice i evropske institucije.

 

 

 


Komentari posetilaca