Stančić: Srbi u Severnoj Makedoniji između identitetske borbe i izbornog izazova
01/04/2024 08:26|Autor: office@newpressproduction.com|Pregleda: 28 |
|


Medija centar Čaglavica, 01.04.2024. - Novinar, publicista i programski direktor Srpskog kulturnog centra u Severnoj Makedoniji Milutin Stančić rekao je u emisiji Slobodno srpski da će tamošnji  malobrojni Srbi izaći na predsedničke i parlamentarne izbore zakazane za 28.april i 5.maj, ali verovatno u tri kolone.

“Demokratska partija Srba u Makedoniji i Srpska napredna stranka ulaze u blok sa VMRO-DPMNE, a Srpska stranka iz Makedonije ulazi sa koalicijom Socijaldemokratskog Saveza“, kaže Stančić uz konstataciju da je izborni model nesavršen i nelogičan i da favorizuje velike partije.

„Male etničke zajednice poput Vlaha, Turaka, Bošnjaka, Srba obavezno ulaze kao koalicioni privezak. Međutim, taj čovek koji predvodi koalicionu stranku ovih etničkih zajednica, ako je vrsan biznismen, trgovac u dogovoru sa elitom Makedonaca i Albanaca, njegovo zagarantovano mesto mu omogućava da on uđe u parlament, a da zapravo nema realnu bazu, podršku svoje etničke zajednice, jer ona nije merljiva“.

Podaci pokazuju da je Srba u Severnoj Makedoniji sve manje, ali iskustva sa terena govore drugačije.

„Poslednji popis iz 2021.godine pokazuje 10.000 Srba manje. Dakle, ako je bilo 32.000 sada ih je oko 22.000 Srba. Međutim, mi smo u internom našem popisu, na bazi rada sa decom, prilikom poseta i darivanja dece školskim priborom, rančevima, paketićima o Svetom Savi, primetili da je broj srpske dece povećan. Dakle, od 1.440 dece koliko je bilo, recimo 2011. godine, ove poslednje godine je bilo 1.994, dakle to je 600 više prijavljene dece u školskom obrazovnom sistemu“, kaže Stančić i dodaje da su to malo ili čudne brojke ili je naše prisustvo na terenu, i ta darivanja, druženje sa pesnicima, školski recitali, pozorišne predstave za decu odvažilo, ohrabrilo, opustilo i pospešilo ovu populaciju da se odvaže i hrabro deklarišu kao Srbi.

Ko je Srbin u Severnoj Makedoniji

Kao najveće probleme srpske zajednice navodi nepoznavanje svojih prava, pogotovo među ljudima u ruralnim sredinama.

„Ta borba i sukob identitetskog poimanja da Srbin može biti i onaj čovek koji govori današnjim makedonskim jezikom standardnim, a nekada je to bio dijalekt srpskog jezika, da nema državljanstvo Republike Srbije i da on zapravo ne zna i ne može da shvati da može da bude Srbin kao takav, jer mu to niko nije objasnio i nije ga ohrabrio. I njegovo poimanje da biti Srbin znači da treba biti državljanin Srbije. A negde i diplomatsko osoblje Ambasade Srbije u Skoplju se tako postavlja. I to je zaista jedan sukob identiteteta i razlika ljudi koji tamo žive, koji su autohtoni Srbi, potpuno zaboravljeni fizionomijom, izgledom, ponašanjem, ambijentom i onih Srba koji su došli iz centralne Srbije u Makedoniju, u nekada zajedničkoj jugoslavenskoj državi zbog službe, novinarskog posla, vojne službe, administracije. I onda je to zaista jedna percepcija koja je do danas nepoznata srpskim političkim prvacima u Srbiji, ali i političkim prvacima u Makedoniji, koji su takođe poreklom ili iz centralne Srbije ili su možda iz Makedonije, ali nemaju to zaista poimanje da su Srbi autohtoni, da su tu vekovima živeli. Jer oni prihvataju istoriografiju makedonske nauke da su Srbi došli 1912.godine, te da je jedan osmanski okupator zamenjen drugim. I oni prihvataju tu matricu da Srba nema i da se ne mogu ponovo rađati na teritoriji Makedonije. Srbin je samo onaj koji je došao iz centralne Srbije“, zaključuje Stančić.

Zapisi iz Makedonije

Komentarišući to da je na promociji njegove knjige „Zapisi iz Makedonije“ u Gračanici jedan od govornika rekao da je njegovo delo živi svedok tragedije srpskog naroda u Makedoniji, odnosno Srba  između Egejskog mora i Vardara, kaže da je i sam bio iznenađen što je u svom istraživanju detektovao.

„Zaista, vi sada, kada vidite tu sakralnu geografiju, realno, mi od Gračanice do Hilandara imamo jednu veliku rupu. Da li je ona crna, ružičasta, bela, ali mi zaista, kao duhovni bastion, imamo Gračanicu pa Hilandar. Dakle, u ovom prostoru između, gde su takođe zadužbine velikog srpskog vladara i svetitelja, kralja Milutina, imamo u Nagoričanu, u Banjanu na Skopskoj Crnoj Gori i Svetom Nikiti i pri Rtu na Ohridu, gde su njegovi majstori oslikali u istom rangu kao Gračanicu, ali oni danas ne postoje kao duhovno težište“, kaže Stančić.

Poimanje i objašnjenje bogatog kulturnog nasleđa i zaostavštine Nemanjića zavisi od načina na koji se ono poima u makedonskoj javnosti.

„Oni se pozivaju na to da su to ranije bili vizantijski imperatori, hramovi, ne prihvataju u određenoj meri da je to kralj Milutin obnovio, čak i ako jedan temelj postoji, da ono što vidimo našim očima je apsolutno delo svetog kralja Milutina i ostalih srpskih velmoža i velikana. Samo je pitanje percepcije i valjanog poimanja te ktitorske kompozicije, da li oni prihvataju ili ne prihvataju. Nekada se potpuno briše, negde se i skrnavi, i zaista imamo čudno shvatanje, poimanje i neprihvatanje da je to tako, jer je teško izustiti i reći da je to srpsko; uvek je lakše reći vizantijsko, civilizacijsko, svetsko i slično“, rekao je u emisiji Slobodno srpski programski direktor Srpskog kulturnog centra u Severnoj Makedoniji Milutin Stančić.


Komentari posetilaca