Kim, autor Goran Avramović, 19.02.2023. - Protivljenje kosovskog premijera Aljbina Kurtija osnivanju Zajednice/Asocijacije opština sa većinski srpskim stanovništvom na Kosovu (ZSO) seže daleko u prošlost, a o „bosnizaciji severa“ je govorio pre više od decenije. Ipak, ovaj političar, koga ni svi u Prištini ne percipiraju kao hrabrog i principijelnog, nedavno je promenio deo svog mišljenja pa sada, uz odricanje, sve ćešće pominje i mogućnost formiranja ZSO, ali pod njegovim uslovima. Radio Kim će od danas, 19. februara, nedeljom objavljivati feljton u nekoliko nastavaka „Tako je govorio Kurti“ posvećen gotovo decenijskom protivljenju aktuelnog kosovskog premijera Kurtija osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu (ZSO).
Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija je u jeku krize sa barikadama na severu 2011. godine, inicirane neuspešnim pregovorima o carinskim pečatima i kosovskim embargom na robu iz centralne Srbije, pozivao da se institucije sile Kosova samostalno angažuju na uklanjanju barikada, da vlada prekine razgovore sa Srbijom i da proglasi nevažećim i neprimenljivim sve sporazume koji su do tada postignuti, zatim da se kosovske institucije angažuju na presecanju finansijskih izvora lokalnim strukturama Srbije, na hapšenju predsednika opština i raspuštanju lokalnih uprava.
Sve napred navedeno je bilo sadržano u deklaraciji Samoopredeljenja koja je izdata pred sednicu kosovskog parlamenta krajem oktobra 2011. godine.
Tadašnji član predsedništva Skupštine Kosova Petar Miletić je kazao da će poslanici Samostalne liberalne stranke (SLS) na zasedanju „biti protiv zahteva pokreta Aljbina Kurtija“.
Brzo premotavanje unapred.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je septembra 2022. godine, tokom nove krize na severu koja će ponovo ishodovati barikadama, imenovao bivšeg potpredsednika Skupštine Kosova Petra Miletića za spoljnog konsultanta za pitanja zajednica.
Mirna Bosna
Aljbin Kurti je u julu 2012. tvrdio da je protiv dijaloga sa Srbijom koja, prema njegovom mišljenju, „Nastoji da na Kosovu primeni iste politiku koju je primenjivala u Bosni“.
„Cilj Beograda je stvaranje autonomnog teritorijalnog entiteta na severu Kosova putem kojeg bi mogao da od Kosova napravi nefunkcionalnu, ubrzo i propalu državu. To ne treba nikako da se dozvoli i mislim da je krajnje vreme da Brisel napravi strateško povlačenje, da promisli o dosadašnjem pristupu prema Zapadnom Balkanu, posebno u odnosu Kosova i Srbije“, rekao je Kurti u intervjuu za Radio Slobodna Evropa i pozvao Brisel da ne podstiče takav dijalog, već da promeni pristup u odnosu prema Kosovu.
Nemirna Priština
Budući protiv pregovora, a naročito protiv sporazuma Prištine i Beograda, pokret Samoopredeljenje se žestoko, parlamentarnim i neparlamentarnim metodama borio protiv ratifikacije sporazuma koga su 19. aprila 2013. godine u Briselu potpisali premijeri Kosova i Srbije Hašim Tači i Ivica Dačić. U tom sporazumu o principima koji regulišu odnose Kosova i Srbije, prvih šest tačaka se odnosi na Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Iako je kosovska skupština krajem juna iste godine sa 84 glasa za, tri protiv i jednim uzdržanim usvojila Zakon o ratifikaciji Briselskog sporazuma između Kosova i Srbije, tokom sednice je bilo puno problema.
U trenutku kada je predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići (trenutno u Hagu, čeka suđenje po optužnici za ratne zločine) najavio početak glasanja za predlog Zakona o ratifikaciji sporazuma, grupa poslanika Samoopredelenja je iščupala govornikov mikrofon, a Kurti je poručio da glasanja neće biti.
Kada je Krasnići izašao iz sale, na njegovo i mesto podpredsednika skupštine su seli poslanici Samoopredeljenja, dok su njihove kolege razvile zastavu Kosova na kojoj su sever i opština Štrpce bili označeni crvenom bojom.
Situacija je eskalirala i na ulicama Prištine, gde je oko 200 aktivista Samoopredeljenja nastavilo da protestuje pred ulazima u skupštinu i vladu.
Pristalice ove partije su napale i poslanike Samostalne liberalne stranke i okružile ambasadorku SAD na Kosovu Trejsi En Džejkobson prilikom ulaska u zgradu Skupštine Kosova. Poslanica SLS-a Jelena Bontić je tom prilikom zadobila lakše povrede.
„Kontinuirano oslanjanje Samoopredeljenja na upotrebu nasilne taktike umanjuje Kosovu reputaciju demokratije u razvoju“, navedeno je u saopštenju ambasade SAD u Prištini.
Prema policijskim izvorima, tokom prepodneva je uhapšeno 30 ljudi, a Samoopredeljenje je tvrdilo da je broj uhapšenih već do 13.00 časova premašio 50. Demonstranti su prethodno gađali policajce belom bojom, a policija je uzvratila suzavcem.
„Ne četnicima iz Srpske“
Govoreći na sednici glavnog odbora Samoopredeljena u decembru 2013. godine, Aljbin Kurti je izjavio da su četnici na čelu opština u kojima je pobedila GI Srpska, a koju je podržala Vlada Srbije.
„Kažite ’ne’ četnicima iz Srpske liste, tako ćete reći ’da’ našoj republici i istoriji. Kazaćete ’ne’ i vladi (premijera Hašima) Tačija, jer time kažete ’da’ narodu i budućnosti vaše dece“, rekao je.
On je dodao da je Samoopredeljenje na vreme upozoravalo na mogućnost „stvaranja Republike Srpske“ na severu Kosova posle Briselskog sporazuma, ali da su tada bili „psovani i vređani“.
„Sada, kada svi vide da je Republika Srpska (na Kosovu) velika opasnost, sada je to suviše kasno i nimalo iskreno“, zaključio je Kurti.
Aljbin Kurti nije razumeo ili nije želeo da javnost ima utisak da on ispravno razume razloge za nastanak Srpske liste.
O pozadini formiranja te političke organizacije Srba na Kosovu je nedavno u podkastu Kim radija govorio politikolog i ekspert za Balkan Bodo Veber.
„Kad je potpisan aprilski sporazum (U Briselu) i kada je u zapadnim prestonicama došlo do odluke da će ipak dozvoliti Beogradu da formira Srpsku listu iz praktičnog, instrumentalnog razmišljanja, jer jer razmišljanje bilo – OK, kako ćemi mi sad nakon tri decenije, jer Beograd Srbima, na severu pogotovo, priča da su deo Srbije, kako ćemo mi sad sprovesti jednu politiku, jedan sporazum u kojoj će Beograd biti primoran da kaže Srbima na severu ’možda ćete ipak, možda nećete završiti u Srbiji nego na nezavisnom Kosovu’. To je ulazak Srbije u taj preokret i tada je to bila taktička odluka posle dugog razmišljanja u zapadnim prestonicama da li je to dobro, jer to pušta Beograd na Kosovo u jednom političkom dijalogu u kome je cilj bio upravo da Beograd izađe sa Kosova, pogotovo sa severa“, pojasnio je on razloge zapadnih centara moći za podršku Beogradu prilikom formiranju Srpske liste.
Protivljenje normalizaciji odnosa kao argument u unutrašnjoj političkoj borbi
Svaki postignuti sporazum između Prištine i Beograda Aljbin Kurti je koristio za napad i na aktuelnu Kosovsku vlast, po potrebi ga vešto usmeravajući na „pogrešan način rukovođenja državom“.
Tako je u proleće 2014. naveo da Vlada Kosova više radi na ispunjavanju želja zvaničnika u Srbiji nego građana Kosova.
„Vlada Hašima Tačija je četiri godine slušala Srbiju i ispunjavala želje Dačiću“, preneo je portal Kosovalive.
„Nama su potrebni zapošljavanje, bolji uslovi na radu, bolje javne usluge, a ne da se premijer ponaša kao vlasnik budžeta za koji sam priznaje da ga zloupotrebljava“, kazao je Kurti i dodao da premijer Kosova takvim ponašanjem „pokazuje da je iznad zakona i demokratije“.
Nekoliko meseci kasnije, Aljbin Kurti je izjavio da „ne želi Srpsku listu ni u vladi ni u skupštini“. On je za agenciju Kosovapress kazao da je Srpska lista „sinonim Srbije unutar Kosova“ i kao takva „ne predstavlja nešto što se može tolerisati i prihvatiti“.
Lider Samoopredeljenja je dodao i da će insistirati da parlament raspravlja o dosadašnjem toku dijaloga sa Srbijom, pošto „to nije bio transparentan proces“.
Kada su se, u septembru 2014. pojavili navodi da bi predstavnik Samoopredeljenja mogao da vodi tehnički dijalog ispred zvanične Prištine, Aljbin Kurti je rekao da će takav dijalog biti vođen samo sa Evropskom unijom i Evropskom komisijom, kao i sa kosovskim Srbima.
„Akcenat sporazuma su ekonomski razvoj, reforme, integracije Kosova i socijalni dogovor. Dijalog će biti vođen samo sa EU i EK, kao i sa kosovskim Srbima u cilju njihove integracije u naše društvo. Od danas počinje velika promena na Kosovu. Nećemo imati vladu Tači 3, već novu vladu kojoj će građanin biti u centru pažnje. U sporazumu je sve jasno“, kazao je Kurti objašnjavajući sporazum postizborne koalicije albanskih opozicionih stranaka, koju je predvodio kandidat za premijera Kosova Ramuš Haradinaj, i pokreta Samoopredeljenje.
Ovim sporazumom stekli su se uslovi za formiranje nove kosovske vlade, kao i za izbor Ise Mustafe, lidera Demokratskog saveza Kosova, za predsednika Skupštine Kosova. Dogovor su podržali i poslanici Srpske liste u kosovskom parlamentu.
Novinari su na konferenciji za medije koja je održana posle potpisivanja sporazuma pitali Ramuša Haradinaja kako ce funkcionisati vlada u kojoj će biti i Srpska lista i Samoopredeljenje.
„Sa Samoopredeljenjem smo započeli zajednički projekat s jednim ciljem ’Ne vladi Tači 3’. Ovim sporazumom je napravljen veliki napredak. Istovremeno, složili smo se da etničke zajednice preuzmu svoju odgovornost, kao što piše u Ustavu Kosova i da budu deo institucija. Nama je dobrodošlo to što je Srpska lista sa nama, naš interes je njihova integracija“, rekao je on.
Ramuš Haradinaj je, jednostavno, bio iskreniji ili politički mudriji od Kurtija u svom odnosu prema Srpskoj listi.
„Pomirenje kad priznate Kosovo“
Ležerno ogrnut šinjelom ekstremnog nacionaliste i socijalnog populiste, u mraku čijh rukava se kriju i enverizam, maoizam, ekstremni marksizam, a povremeno i slepa odanost novom svetskom poretku, Aljbin Kurti je oktobra 2014. ispostavio još nekoliko uslova, poručujući da će do pomirenja doći kada Srbija bude priznala nezavisnost Kosova i bude spremna da se suoči sa „svojom zločinačkom prošlošću“.
Kurti je tada za beogradski nedeljnik NIN istakao da nastavak dijaloga ne vidi kao razgovor s Beogradom, nego „sa radnikom i seljakom na Kosovu“.
„Šta će nam pomirenje izmedju prostih Albanaca i Srba na Kosovu? Dugoročni konflikt koji je počeo u 19, a traje i u 21. veku, nije sukob između Albanaca i Srba, nego sukob između albanskog naroda i države Srbije. Ovaj sukob nije rezultat toga što se nismo upoznali, pa nam sada trebaju sastanci i dijalog, kao što neki u Briselu misle, nego posledica protivrečnih interesa“, ocenio je on.
Kurti je naveo i da je ZSO plod sklonosti Beograda da na Kosovu formira neku vrstu Republike Srpske.
„Svi se sećamo da je (Slobodan) Milošević priznao Bosnu van Srbije tek kada je na Dejtonskoj konferenciji Izetbegović priznao Srbiju unutar Bosne. Sada (Aleksandar) Vučić i (Ivica) Dačić žele da osiguraju Srbiju unutar Kosova. Na taj način, projekat Velike Srbije iz prošlog veka se obnavlja sa mnoštvom malih Srbija naokolo“, rekao je Kurti ponavljajući i donekle „unapređujući“ svoje stavove iz 2012. godine.
Promena na čelu Samoopredeljenja, rezultati izbora gotovo jednoumni
Na partijskim izborima održanim krajem februara 2015. godine Visar Imeri je izabran za novog predsednika Pokreta Samoopredeljenje kao jedini kandidat, a osvojio je 96,42 odsto glasova.
Izbori su održani na 200 izbornih mesta u šest država sveta, saopšteno je tada medijima iz ove stranke. Na izborima se glasalo se i o izmenama i dopunama statuta stranke koje je podržalo 87,57 odsto članova Samoopredljenja.
Aljbin Kurti, dotada neupitni lider Samoopredeljenja, očigledno se odlučio na fingiranu pokaznu vežbu iz demokratije.
Pretnja krvoprolićem
„Stvaranje Zajednice (srpskih opština) donosi nove tenzije. Uskoro je neizbežan novi rat, biće krvoprolića“, poručio je Aljbin Kurti krajem avgusta 2105. godine u emisiji „Interaktiv“ na KTV, dodajući da je „sa Zajednicom na vratima i borba na vratima“.
„Pošto našu generaciju čine deca iz devedesetih koja su u ratu postala vojnici OVK, i naša deca biće sutra vojnici“, rekao je Kurti.
On je poručio da se ZSO „ne može ukloniti“ bez prolivanja krvi i ponovio da Samoopredeljenje „nema problem sa kosovskim Srbima, već sa Srbijom, koja je još uvek neprijatelj Kosova protiv kojeg se mora boriti“.
Kurti je bio kritičan i prema kosovskom premijeru Isi Mustafi, za kojeg je kazao da je Kosovo uveo u mračno doba, „crnje i od onog u vremenu Rahmana Morine“ i da treba da da ostavku.
Peticija protiv ZSO
Na Trgu Majke Tereze su 23. septembra 2015. aktuelni i bivši lider Samoopredeljenja Visar Imeri i Aljbin Kurti razgovarali sa građanima Prištine i od njih tražili da potpišu peticiju protiv ZSO.
U izjavi za portal Koha.net portparol Samoopredeljenja Frašer Krasnići je rekao da opozicija nije odredila koliko je potpisa potrebno prikupiti, niti je odredila broj dana dokle će se peticija potpisivati.
„Nastaviće se najmanje još nedelju dana. Naš je cilj da ovo bude peticija sa najviše potpisa koja je ikada potpisana na Kosovu“, rekao je on.
Opozicione stranke Samoopredeljenje, Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo počele su nedelju dana ranije potpisivanje peticije kojom se tražilo povlačenje potpisa sa sporazuma koje su 25. avgusta 2015. u Briselu potpisali premijeri Kosova i Srbije Isa Mustafa i Aleksandar Vučić, posebno sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom (Sporazum iz 2015. u 22 tačke kojima se preciziraju zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška ZSO) i stavljanje van snage Sporazuma o razgraničenju između Kosova i Crne Gore koji je potpisan 26. avgusta u Beču.
Nastavak „Sezona suzavca“ čitajte na portalu radiokim.net u rubrici „Analiza“ u nedelju, 26. februara.