Rudarsko-metaluški i hemijski kombinat Trepča iz Kosovske Mitrovice, koji postoji više od 85 godina, danas je podeljen na južni i severni deo, ima nerešen pravni status i vlasničku strukturu.

Trepča je veliko ležište olovno-cinkane rude koje spada među najveća nalazišta u Evropi, a eksploatacija rudnih bogatstva u tom kombinatu počela je u doba kralja Milutina, početkom 14. veka.

Za zaštitu rudnika podignuta je tvrđava Chutet, a vađenje srebra, olova i grožđa nastavljeno je i posle propasti srpske despotovine, sredinom 15. veka, a tokom narednih vekova Otomanska imperija nastavila je iskopavanje rude.

Posle Prvog svetskog rata, Britanci su 1925. godine otpočeli istraživanje kompleksa i 1927. godine osnivaju kompaniju "Trepca Mines Limited". Na mestu starog rudnika iz srednjeg veka, 1930. godine se otvara novi rudnik.

Tokom Drugog svetskog rata, upravu nad Trepčom preuzeli su Nemci, odnosno kompanija na čijem se čelu nalazio Herman Gering. Nakon rata, imovina frime je nacionalizovana i napravljen je Rudarsko-metalurško-hemijski kombinat olova i cinka Trepča.

Devedesetih godina prošlog veka, kriza i raspad Jugoslavije, ekonomska blokada SRJ, sukobi na Kosovu i Metohiji koji su kulminirali NATO agresijom na SRJ, doveli su do propasti ovog privrednog giganta. Posle dolaska snaga KFOR- a i UNMIKa u južnu srpsku pokrajinu, u junu 1999. godine, proizvodnja u severnim rudnicima, koji su ostali pod kontrolom Srba, nastavljena je, dok su južni potopljeni.

Trepčin muzej minerala (osnovan 1966.) opljačkan je 18. septembra 1999. godine i iz njega je ukradeno preko 1.500 primeraka minerala iz Trepče, uključujući i neprocenjivi primerak vivianita, kao 150 drugih minerala iz preko 30 zemalja sveta. Po dolasku međunarodne UNMIK uprave na Kosovo pojavili su se različiti vlasnici Trepče, ali je međunarodna administracija 2008. godine saopštila da je za nju validna nekadašnja struktura Trepče, prema kojoj je 25 odsto kombinata u društvenom vlasništvu, 66 odsto u rukama Fonda za razvoj Srbije, 2,7 odsto Jugobanke, 2,5 odsto kompanije Progres i Beobanke, i dva odsto poseduje Elektroprivreda Srbije.

Prema procenama iz 2001. godine, preostali kapacitet Trepče je oko 29 miliona tona rude, od čega je 3,45 odsto odnosno 999.000 tona olova, 2,36 odsto ili 670.000 tona cinka i 2.200 tona zlata.

Kombinat Trepča danas funkcioniše kao dva samostalna entiteta - veći, južni, koji kontrolišu Albanci (između 60 do 70 odsto), i severni koji kontorlišu Srbi (30 odsto). Godine 2011. najavljena je mogućnost privatizacije Trepče po sistemu javno-privatnog partnerstva i davanja koncesija na šta je reagovao tadašnji ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović, rekavši da će zvanični Beograd zatražiti mišljenje relevantnih međunarodnih sudskih instanci o tom pitanju. Bogdanović je rekao da bi najavljena privatizacija Trepče bila nelegalna i da se kosi sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. U to vreme prištinski list "Koha ditore" pisao je da tadašnji prvi zamenik kosovskog premijera Bedžet Pacoli namerava da princu od Kenta Majklu da ekskluzivno pravo da u Londonu registruje kombinat Trepča kao kompaniju - ekonomskog giganta Kosova, ali da je registruje i na berzi. U Prištini su održani protesti protiv najavljene privatizacije javnih preduzeća na Kosovu - Pošte, Telekoma Kosova (RTK), Distribucije i kombinata Trepča. Ministar za ekonomski razvoj Besim Bećaj rekao je, međutim, da privatizacija Trepče nikada nije bila na dnevnom redu kosovskih institucija. 

Sredinom maja ove godine u Beogradu je potpisan ugovor o poslovno tehničkoj saradnji Rudarsko-metaluškog i hemijskog kombinata "Trepča" i američkog konzorcijuma "New Generation Power'''' (NGP), koji predviđa nove investicije, povećanje obima i kvaliteta proizvodnje, i otvaranje novih radnih mesta u toj kompaniji. Ministar rudarstva i prirodnih resursa Milan Bačević najavio je da će dolazak ovakvog konzorcijuma u severni deo Kosova i Metohije značajno poboljšati i poziciju za političke razgovore Beograda i Prištine, koji će se, kako je rekao, nastaviti i koji su krenuli u dobrom smeru.

Kosovska agencija za privatizaciju je međutim ocenila da je ugovor sa američkim konzorcijumom protivzakonit i nesprovodiv. Ministar Bačević je juče rekao da je je ugovor potpisan transparetno, legalno i legitimno ,i to uz saglasnost guvernera američke države Ilinois i znanje Stejt departmenta. Ministar je objasnio da je ugovor o pravno tehničkoj saradnji potpisan sa najvećim konzorcijom u Ilinoisu, a tome je prethodio sporazum koji je on potpisao pre dva meseca u ime Vlade Srbije sa guvernerom države Ilinois Pet Kvinom.