Dok Svetske statistike pokazuju da je količina rasipane hrane svake godine ogromna na globalnom nivou, na Kosovu možemo samo proceniti količinu hrane koja se rasipa. 

Neki od dobavljača zelenih namirnica, voća i povrća na Kosovu kažu da je oko 10 odsto od fonda te hrane izgubljeno. Neki prodavci iz Prištine tvrde da im procenata od voća i povrća propadne, dok sedi na policama. Pekare u Prištini pominju gubitak do 10 odsto hleba i peciva. Količina hrane koja propada pa se izbacuje od domaćinstva je teško proceniti, podseća tim Ujedinjenih nacija na Kosovu.

 

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun navodi u svojoj poruci na ovaj dan zaštite životne sredine da u cilju stvaranja bolje budućnosti želimo i moramo da se bavimo gubitkom hrane u današnjim sistemima. To je vizija Izazova nula gladi, pokrenut prošle godine u Rio +20 konferenciji UN-a o održivom razvoju.

 

Sasvim je sigurno procena da je nivo prehrambenog otpada na Kosovu dobro ispod svetskog i evropskog 

nivou. Ipak, ostaje pitanje da li još uvek može da se smanji nivo hrane otpada u prehrambenom lancu od proizvođača do potrošača. Cilj kampanje "Razmisli. Hrani se. Štedi: Smanjiti rasipanje hrane" pokrenute od Programa Ujedinjenih Nacija za Životnu Sredinu, UN-ove agencije za hranu i poljoprivredu, i partnera iz javnog i privatnog sektora, je podizanje opšte svesti i nalaženja rešenja za ovaj problem. 

 

UNKT podseća da smanjenjem nivoa rasipane hrane, svi mogu da uštede novac i resurse, smanjiti uticaj na životnu sredinu, i čak rešiti problem gladi  u svetu.

“Može li se nešto uraditi kako bi se smanjio gubitak jestive hrane, ne samo na globalnom nivou, nego i na Kosovu? Odgovor je da! 

Na Kosovu neke porodice troše i do 80 odsto od svojih prihoda na hranu”. 

 

UNKT kaže da se ovo može smanjiti sledeći nekoliko jednostavnih koraka, prema kojim pametan potrošač može uštedeti novac i spreči rasipanje hrane:

 

• Kupujte lokalno, jer transport povećava emitovanje ugljen dioksida.

• Kupujte voće i povrće koje imaju dobar ukus, a ne samo one koje izgledaju dobro.

• Kupujte prirodno proizvedenu hranu! Najzdravija je za vas i čini najmanje štete po životnu sredinu.

• Uzmite za torbu višekratnu upotrebu sa vama kada iden u kopuvini  da bi ste izbegli kupovinu više plastičnih kesa! Ako već morate kupiti plastične kese, potražite one koje su biorazgradive.

• Nikada ne kupuju više hrane nego što vam je potrebno! Nikada ne kupujem kada ste gladni, jer je to kao  kada idete u kupovini za odeću kada ste goli, uzeli biste bilo šta, bez obzira na količinu.

• Poklanite višak hrane koju imate! Postoje mnoge porodice na Kosovu koji bi mogli iskoristiti tu hranu. Donacije se mogu dati NVO-ima i Crvenom krstu.

• Koristite hranu koja preostaje iz velikiih večera i zabava! Postoji mnogo kreativnih recepata koje uključuju i mrvice hleba i preostalo preostalo meso.

• Zamrzavajte hranu koju niste u mogućnosti da trošite na vreme pre nego što se pokvari!

• Recikliraj hranu! Organski otpad je dobro đubrivo za bašte.

• Informiši druge! Reč usta je najbolji način da se uvode nove ekološke navike.

 

- Naše bake i majke su u pravu, ne treba rasipati hranu. Uvek postoji neko gladan, a možda je trik da saznate ko?

Ako se u ovu kampanju uključe svi, možemo doći do promene. Povezivanje ove kampanje sa drugim inicijativama na Kosovu, će svakako pomoći da se promeni način na koji doživljavamo pojam uštede hrane!, podseća UNKT.