Radio Slobodna Evropa, 13.10.2022. - „Ja sam prvi premijer Kosova sa kojim pravoslavni sveštenici u manastiru Dečani ne prihvataju da se sastanu“.
Tako je glasila jedna od poslednjih izjava šefa kosovske Vlade Aljbina (Albin) Kurtija, na šta iz ovog srednjevekovnog manastira Srpske pravoslavne crkve (SPC) odgovaraju da su on i predsednica Vjosa Osmani „prvi kosovski zvaničnici koji javno izražavaju protivljenje odluci Ustavnog Suda Kosova i da je smatraju nelegalnom“.
Uz to poručuju da je Kurti dobrodošao uz „izvod iz katastra manastirske imovine“.
Kako se stiglo dovde?
Pitanje povraćaja imovine manastiru Visoki Dečani je već šest godina aktuelno, imajući u vidu da lokalne vlasti u Dečanima odbijaju da sprovedu odluku Ustavnog suda, uprkos pozivima brojnih američkih i evropskih diplomata da se ta odluka, doneta u korist manastira, mora poštovati.
Odluke Ustavnog suda Kosova su konačne i obavezujuće za sve strane.
Međutim, zakonom nije predviđena „kazna“ za nepoštovanje odluka ove najviše sudske instance.
Ustavni sud Kosova je u septembru 2021. godine doneo „Rešenje o neizvršenju presude“, u kome se konstatuje da njegova odluka iz 2016. nije izvršena.
Tada je od državnog tužioca zatraženo da reaguje u skladu sa Krivičnim zakonom i Zakonom o krivičnom postupku Kosova.
U međuvremenu, Osnovno tužilaštvo u Peći na Kosovu je u junu ove godine potvrdilo za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je pokrenulo istragu protiv opštine Dečani zbog nesprovođenja odluke Ustavnog suda, ali detalji nisu precizirani.
RSE se 11. oktobra ponovo obratio istom tužilaštvu uz upit dokle se stiglo u istrazi i da li su preduzeti neki konkretni koraci, ali do zaključenja ovog teksta odgovor nije stigao.
Šta je sporno?
Lokalne vlasti u Dečanima odbijaju da manastiru Visoki Dečani dozvole da u katastar upiše 24 hektara zemlje i šume jer smatraju da ta imovina pripada društvenim preduzećima Apiko i Ilirija, te da nikada nije pripadala manastiru.
Ocenjuju i da je Ustavni sud „legalizovao“ odluku bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića iz 1997. godine, kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru Visoki Dečani.
Upravo se na ove tvrdnje često pozivaju i aktuelni premijer Kosova Kurti, te predsednica Kosova Osmani.
Ukratko, za njih je ova odluka Ustavnog suda zasnovana na „diskriminatorskoj“ politici Vlade Srbije iz 90-ih godina.
Kurtijev stav
RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom da li je promenjen stav u slučaju manastira Visoki Dečani, odnosno da li će premijer Aljbin Kurti pokazati „dobru volju“ i podržati odluku da im se vrati imovina. Međutim, odgovor do zaključenja teksta nije stigao.
Kurti je javno na ovu temu poslednji put govorio 9. oktobra na seminaru Parlamentarne skupštine NATO-a u Prištini, kada je ponovio svoj raniji stav, ali i izrazio nadu da to pitanje „može biti rešeno dijalogom“.
Međutim, on je konstatovao da sveštenstvo manastira Visoki Dečani, na čijem je čelu iguman Sava Janjić, odbijaju da se sastanu sa njim.
„Moji prethodnici su se sretali (sa Savom Janjićem) ali sa mnom ne žele da se sastanu. Tražio sam sastanak ali su me odbili. Verujem da dijalogom možemo rešimo probleme koje imamo“, poručio je kosovski premijer.
Ko je ranije posećivao Dečane?
Manstir Visoki Dečani je u svojstvu premijera Kosova obišao Avdulah (Avdullah) Hoti u avgustu 2020, kako bi sa igumanom Savom Janjićem razgovarao o izgradnji spornog magistralnog puta Dečani – Plav, koji prolazi kroz Specijalno zaštićenu zonu.
Tada je Hotijeva Vlada zatražila da se radovi zaustave uz obrazloženje da se zakoni, koje je usvojila Skupština Kosova moraju poštovati, što je i učinjeno.
Prethodno su 2015. godine Visoke Dečane posetili tadašnji premijer Isa Mustafa i predsednica Atifete Jahjaga, povodom pravoslavnog Božića.
Stav kosovske predsednice
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je u intervjuu za RSE 7. oktobra navela kako „treba biti veoma oprezan sa presedanom koji se stvara odlukom Ustavnog suda Kosova u slučaju manastira Visoki Dečani“.
„Ne zaboravite da je Milošević davao i uzimao zemlju 90-ih godina bez ikakvih kriterijuma, bez ikakve odluke, to je potpuno na diskriminatorskoj osnovi. I čak, on je to radio tokom godina 1998-99, kada smo mi bili u ratu, kada je izvršio genocid nad narodom Kosova. Dakle, ovo je osnovni problem ove odluke“, rekla je Osmani.
Odgovor manastira Visoki Dečani
Iz manastira Visoki Dečani za RSE napominju da „neprofesionalne i politički zapaljive izjave najviših kosovskih zvaničnika ugrožavaju bezbednost manastira“, uz navode da javnosti predstavljaju „kao da je manastir sam uzeo nečiju zemlju“.
Objašnjavaju da je njima te 1997. godine zapravo vraćeno 24 od ukupno 700 hektara zemlje, koju im 1946. godine oduzela komunistička vlast Jugoslavije.
Napominju i da je „u vreme Miloševića“ od 1991-1999. godine, doneseno na hiljade pravnih presuda u raznim sporovima, te se pitaju da li će sve one biti poništene.
Komentarišući izjavu kosovskog premijera Kurtija da sveštenstvo odbija da razgovara sa njim, poručuju da je „dobrodošao da poseti manastir Visoki Dečani ako sa sobom donese izvod iz Katastra manastirske imovine, u kome će se jasno videti da je zemlja po odluci Ustavnog suda uknjižena“.
„Manastir je prethodnih godina ugostio mnoge kosovske zvaničnike ali nijedan od njih nikada javno nije osporio odluku Ustavnog suda niti na ovakav način ugrožavao prava manastira“, kaže se, pored ostalog, u odgovoru iz Visokih Dečana.
U tom kontekstu zaključuju da kosovski premijer Kurti ne može sa sveštenim licima „kao političar da raspravlja o odluci Ustavnog suda Kosova kao da ne postoje sudovi i zakon“.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je maja prošle godine zatražio da poseti manastir Visoki Dečani i razgovara sa tamošnjim sveštenstvom, što je Srpska pravoslavna crkva na Kosovu odbila uz obrazloženje da je odgovarati na tako nešto „potpuno bespredmetno“, imajući u vidu da se ne sprovodi odluka Ustavnog suda.
Šta kažu stručnjaci?
Izvršni direktor Kosovskog instituta za pravdu Ehat Miftaraj je u ranijoj izjavi za RSE istakao da svaka država, koja teži osnovnim principima vladavine prava, sprovodi odluke Ustavnog suda.
Objasnio je da Krivični zakonik jasno propisuje da neizvršenje sudskih odluka redovnih sudova otvara put državnom tužiocu da pokrene krivični postupak protiv lica ili institucija koje ne sprovode te formalne odluke. Međutim, to se ne odnosi i na odluke Ustavnog suda.
Miftaraj smatra i da je za sprovođenje odluke Ustavnog suda o manastiru Dečani nedostajala politička volja, odnosno da su trebali da budu uspostavljeni nadzorni mehanizmi za sprovođenje odluka Ustavnog suda.
„Krivični zakonik i Zakon o krivičnom postupku je poslednji put usvojen 2019. godine i ako su smatrali da je nesprovođenje odluka Ustavnog suda problem, mogli su to da sankcionišu Krivičnim zakonikom. To se nije desilo“, naglašava Miftaraj.
Šta je prethodilo odluci Ustavnog suda?
Sudski spor oko pitanja kome pripada 24 hektara zemlje i šume, društvenim preduzećima Apiko i Iljiria ili manastiru Visoki Dečani, trajao je 16 godina.
Potom je Ustavni sud Kosova 20. maja 2016. godine doneo odluku u korist manastira Dečani, odnosno odbacio odluku Apelacionog veća specijalne komore Vrhovnog suda Kosova iz 2015. godine da se predmet ponovo vrati Osnovnom sudu u Dečanima.
Ustavni sud je utvrdio i da je prethodna odluka Vrhovnog suda iz 2012. godine, kojom je potvrđeno vlasničko pravo manastira na zemlju u sporu, „res judicata“ (pravosnažno presuđena stvar).
Zabrinutost međunarodne zajednice
Francuska, Nemačka, Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države, poznatije kao zemlje Kvinte, godinama izražavaju zabrinutost što se odluka Ustavnog suda ne poštuje u slučaju Visokih Dečana i redovno pozivaju kosovske vlasti da manastiru dozvoli da zemlju upiše u katastar.
Takođe, pojedinačno reaguju i ambasadori evropskih zemalja, te drugi evropski zvaničnici poput izvestiteljke za Kosovo u Evropskom parlamentu Viole von Cramon.
I američki državni sekretar Antony Blinken je početkom godine u pismu Aljbinu Kurtiju naveo da vlasti na Kosovu moraju poštovati prava manjinskih zajednica i pozvao na sprovođenje odluke Ustavnog suda Kosova.
Manastir Visoki Dečani ima još jedan spor sa lokalnim vlastima u Dečanima a to je izgradnja magistralnog puta Dečani – Plav.
Radovi na izgradnji ovog puta se odvijaju kroz Zaštićenu zonu i prekidani su u više navrata na zahtev Vlade Kosova ili međunarodne zajednice.