Više od šest godina Kancelarija za pitanja zajednica pri kabinetu kosovskog premijera funkcioniše bez direktora, iako je reč o instituciji koja bi trebalo da predstavlja jedan od ključnih mehanizama za zaštitu prava nevećinskih zajednica i pružanje podrške njihovom osnaživanju.
Od osnivanja ove Kancelarije funkciju direktora obavljalo je petoro predstavnika srpske zajednice, koji nisu bili birani na konkursu već su imenovani - Srđan Sentić, Srđan Popović, Ivan Tomić, Ivan Milojević i Nenad Rašić koji je posle svega nekoliko nedelja podneo ostavku, jer je protiv njega u vezi sa drugim slučajem podignuta optužnica.
Poslednjih više od šest godina kancelarija funkcioniše bez imenovanog, ali i bez izabranog direktora. Pre dve godine odlučeno je da se direktor za ovu poziciju bira putem konkursa, koji se već dve godine ponavljaju.
Samo u poslednje dve godine raspisana su četiri konkursa za direktora kancelarije - tri tokom 2024. godine i poslednji u martu ove godine. Ipak, nijedna od procedura do sada nije završena imenovanjem direktora.
Iz javno dostupne dokumentacije nije moguće utvrditi zbog čega su konkursi više puta ponavljani niti zašto prethodni postupci nisu završeni izborom kandidata. Na sajtovima institucija dostupni su konkursi, ali ne i zvanična obrazloženja zbog čega nijedan postupak nije uspešno okončan.
Posebnu pažnju izaziva činjenica da su tokom ovih konkursa menjani pojedini kriterijumi, naročito oni koji se odnose na diplome stečene van Kosova.
U konkursu raspisanom januara 2024. godine kao uslov je bilo navedeno:
„Kopija univerzitetske diplome tražene konkursom sa podacima o obrazovnim ustanovama, dokaz o nostrifikaciji za diplome stečene u inostranstvu“.
Međutim, već u narednim konkursima iz jula i novembra iste godine, kao i u poslednjem konkursu iz marta 2026, uslov je izmenjen i glasio je:
„Kopija diplome zahtevane konkursom izdate od strane obrazovnih institucija Republike Kosovo. Ako je diploma stečena u inostranstvu, potvrda o nostrifikaciji stečene diplome ili akt kojim se dokazuje da je stečena diploma u postupku nostrifikacije, s tim da se nostrifikacija diplome podnosi do momenta potpisivanja akta za imenovanje“.
Praktično, razlika je bila u tome što je prvi konkurs zahtevao već završenu nostrifikaciju diplome, dok je u kasnijim konkursima bilo dovoljno dostaviti dokaz da je postupak nostrifikacije u toku.
Slobodan Petrović konkurisao četiri puta
Jedan od kandidata koji je konkurisao na sva četiri konkursa je Slobodan Petrović, bivši ministar administracije lokalne samouprave u Vladi Kosova, nekadašnji zamenik premijera Kosova, bivši poslanik i potpredsednik Skupštine Kosova. Takođe je više od 10 godina bio direktor Kancelarije za integraciju manjinskih zajednica u Pošti i Telekomu Kosova.
Petrović je diplomirao na fakultetu u Srbiji, ali njegova diploma nije nostrifikovana na Kosovu.
Na prvom konkursu iz januara 2024. njegova prijava odbijena je upravo zbog toga što nije imao nostrifikovanu diplomu, što je tada bio jedan od formalnih uslova konkursa.
Nakon što je konkurs ponovljen u julu iste godine, Petrović je, prema njegovim rečima, u međuvremenu pokrenuo proces nostrifikacije i uz prijavu dostavio potvrdu da je postupak u toku, što je bilo u skladu sa izmenjenim uslovima konkursa.
Ipak, njegova prijava je ponovo odbijena, ovog puta uz obrazloženje da ne ispunjava uslov koji se odnosi na najmanje pet godina stručnog radnog iskustva nakon diplomiranja, uključujući i rukovodeće iskustvo.
Petrović, je međutim priložio dokaz da poseduje više od deset godina iskustva na rukovodećim pozicijama, uključujući funkciju direktora kancelarije za integraciju manjinskih zajednica, kao i višegodišnje obavljanje visokih političkih funkcija u kosovskim institucijama.
Ni taj konkurs nije okončan izborom direktora, a novi je raspisan već u novembru 2024. godine, pod gotovo identičnim uslovima.
Na tom konkursu Petrović je ponovo odbijen, uz obrazloženje da mu „nedostaje najmanje pet godina stručnog radnog iskustva nakon diplomiranja“, ali i da nije dostavio dokaz da nema disciplinskih mera za teži prekršaj u javnim institucijama.
Petrović se ni na jednu od odluka nije žalio, iako je imao zakonski rok od 30 dana za podnošenje žalbe.
“Nisam se žalio jer svaki put, nakon što su mi poslali odluku da sam odbijen, zvali su me telefonom i govorili da će konkurs biti poništen i da će uskoro biti raspisan novi”, kaže Petrović.
S obzirom da je cela 2025. godina prošla bez novog konkursa, Petrović je, kako kaže, o ovom pitanju početkom ove godine razgovarao i sa predstavnicima međunarodne zajednice na Kosovu, ukazujući na značaj Kancelarije za pitanja zajednica za nevećinske zajednice.
Nedugo zatim, 18. marta ove godine, raspisan je četvrti konkurs za direktora kancelarije, pod istim uslovima kao prethodni.
Petrović je ponovo konkurisao, ali je pre oko tri nedelje dobio odluku Departmana za upravljanje javnim službenicima da njegova prijava ne ispunjava uslove, jer diploma stečena u Srbiji nije nostrifikovana, iako je u kriterijumima konkursa bilo jasno navedeno, da je potreban “akt kojim se dokazuje da je stečena diploma u postupku nostrifikacije”, što je i dostavio uz prijavu na konkurs.
On je nakon toga podneo žalbu, navodeći da konkurs nije zahtevao završenu nostrifikaciju u fazi prijave, već samo dokaz da je postupak nostrifikacije pokrenut.
„Uz prijavu sam dostavio zvaničan akt nadležnog organa iz Ministarstva obrazovanja, kojim se potvrđuje da je postupak priznavanja diplome pokrenut. Dakle, konkurs ne zahteva završenu nostrifikaciju u fazi prijave niti u fazi preliminarne administrativne provere, već isključivo do momenta imenovanja. Očigledno je da je takvo njihovo postupanje u suprotnosti sa uslovima konkursa“, naveo je Petrović.
Za sada nije poznato kada će poslednji konkurs iz marta ove godine biti okončan, niti da li će prvi put posle više od šest godina dobiti direktora.
Kancelarija i Ministarstvo za sada bez odgovora
Prva tri konkursa za direktora Kancelarije za pitanja zajednica koji su objavljeni i koji su okončani bez izbora direktora, raspisala je sama Kancelarija za pitanja zajednica. Dok je konkurs ove godine po novoj Uredbi raspisalo Ministarstvo digitalizacije i javne uprave jer je u međuvremenu promenjen “sistem regrutacije za rukovodeće pozicije u državnoj službi, pa konkurse više ne vode pojedinačne kancelarije ili institucije same, već nadležno ministarstvo za javnu upravu i digitalizaciju”.
Povodom konkursa raspisanih tokom 2024. godine, od Kancelarije za pitanja zajednica zatražili smo dokumentaciju i informacije o razlozima zbog kojih su tri postupka okončana bez izbora direktora, uključujući odluke o obustavi ili poništavanju konkursa, zapisnike komisija, broj prijavljenih kandidata i faze kroz koje su prolazili, kao i obrazloženja odbijanja kandidata. Tražili smo i informacije o eventualnim promenama uslova konkursa, posebno u delu koji se odnosi na nostrifikaciju diploma, podatke o tome ko trenutno obavlja funkciju direktora, kao i odgovor na pitanje zbog čega je konkurs za istu poziciju raspisivan čak četiri puta u poslednje dve godine.
Od Ministarstva digitalizacije i javne uprave zatražili smo informacije o konkursu raspisanom 18. marta ove godine, uključujući podatke o tome da li je procedura završena i da li je direktor izabran, odnosno u kojoj je fazi postupak ukoliko još traje. Takođe smo tražili podatke o broju prijavljenih kandidata i kandidatima koji su prošli pojedine faze selekcije, odluke o odbijanju kandidata, sastavu konkursne komisije, kao i pojašnjenje da li komisija može odbiti kandidata po osnovu uslova koji nisu bili eksplicitno navedeni u tekstu konkursa.
Međutim, ni nakon isteka zakonskog roka predviđenog Zakonom o pristupu javnim dokumentima, od ovih institucija nismo dobili odgovor.
Zašto se konkursi ponavljaju?
Slobodan Petrović smatra da se posle više poništenih konkursa otvara pitanje postojanja stvarne političke volje da se ova važna pozicija popuni.
“Kada se ista pozicija tri, a možda i četiri puta poništava ili odbija uz različita obrazloženja, postavlja se legitimno pitanje, da li postoji stvarna politička volja da se ova pozicija popuni. Ovo nije tehničko pitanje, jer govorimo o Kancelariji koja direktno utiče na položaj nevećinskih zajednica”, kaže Petrović.
Ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić smatra da postoji politička volja da se popuni pozicija direktora Kancelarije za pitanja zajednica pri kabinetu premijera, ali je izrazio sumnju da se konkursi namerno poništavaju i prolongiraju.
„Ovog puta stvarno mislim da postoji tendencija da možda postoji neki element koji sa namerom pokušava da prolongira ovaj proces, zbog toga što možda nekome nije u interesu da ta pozicija bude što pre popunjena. U svakom slučaju pozabaviću se razlozima za odbijanje kandidata, kao i samim uslovima konkursa, kako bismo pronašli razlog zbog kojeg dolazi do poništavanja i sprečili da se to više ponavlja. Potrebno je da u neko dogledno vreme dobijemo direktora koji bi mogao da obavlja poslove u interesu građana“, rekao je Rašić.
Bivši odbornik u Skupštini opštine Dragaš iz goranske zajednice Nedžmidin Sejdilar smatra da je glavni razlog što Kancelarija za pitanja zajaednica već šest godina nema direktora isključivo nedostatak političke volje, ali i politička nestabilnost.
“U pitanju je nedostatak političke volje. Međutim kao što znao u poslednje dve godine Kosovo je stalno u nekom izbornom procesu i sama vlada nema političku stabilnost i zato se na neki način to odlaže i konkursi se poništavaju. Mislim da će onog momenta kad se Vlada bude stabilizovala, za par meseci će biti rešena i ta pozicija”, navodi Sejdilar.
Petar Đorđević iz NVO Mlada Aktivna Gračanica smatra da je veoma zabrinjavajuće što Kancelarija za pitanja zajednica, koja je kako navodi, jedna od retkih institucija na Kosovu koja se direktno bavi pravima nevećinskih zajednica već šest godina nema direktora.
“Iako je u javnim pozivima izbor kandidata sužen na nekoliko oblasti društvenih nauka, teško je poverovati da na Kosovu ne postoje kvalifikovani kandidati koji ispunjavaju uslove za ovu funkciju. Zbog toga se sve više stiče utisak da problem nije nedostatak stručnih kandidata, već nedostatak političke volje da se ova pozicija popuni i da se pitanju prava zajednica pristupi ozbiljno i odgovorno”, navodi Đorđević.
Zašto je Kancelarija za pitanja zajednica važna za nevećinske zajednice?
Nenad Rašić koji je 2020 godine nekoliko nedelja bio direktor Kancelarije za pitanja zajednica kaže da da je ova Kancelarija važna za nevećinske zajednice jer je kroz budžet i subvencije direktno podržavala projekte koji jačaju zajednice, medije i demokratske procese, posebno u uslovima širenja dezinformacija. On navodi da je ideja bila da ta podrška doprinese boljoj integraciji i jačanju prava zajednica, ali da je u praksi institucija oslabljena zbog neimenovanja rukovodstva i nedostatka jasnog plana rada, što je stvorilo institucionalni vakum.
„Kad sam ja bio tamo direktor, budžet je bio milion i po evra u subvencijama koji je bio namenjen za osnaživanje demokratskog društva, odnosno podršku koja ide direktno ka zajednicama. I tu smo videli jednu vrlo bitnu komponentu koja bi mogla puno da koristi, ali ostaje taj vakum u smislu da sada nema ni politički imenovanih predstavnika, niti izabranih. Kad nemate direktora, jednostavno taj plan ne vidi ni svetlost dana i ne biva usvojen na sednici Vlade. U takvoj situaciji, u praksi najviše trpe upravo zajednice i korisnici tih programa, jer podrška i planiranje ostaju blokirani“.
Nedžmidin Sejdilar smatra da su najveću štetu u poslednjih šest godina direktno pretrpele nevećinske zajednice, kao i NVO i mediji iz ovih zajednica.
“Kao što je opšte poznato ta sredstva su proteklih godina, od kad ne postoji direktor Kancelarije deljena uglavnom albanskim nevladinim organizacijama i medijima. Dakle, jednostavno rečeno u pitanju je manipulisanje javnim novcem koji je namenski izdvojen za nevećinske zajednice. Međutim u skladu sa političkom situacijom na Kosovu, našao se prostor za manipulaciju i završilo se onako kako se završilo”, navodi Sejdilar.
Bivši zamenik premijera Slobodan Petrović smatra da je ova Kancelarija značajna za nevećinske zajednice ne samo zbog finansijke podrške već i komunikacije sa centralnim institucijama.
“Posebno je danas ta Kancelarija važna kad je dijalog i komunikacija između nevećinskih zajednica, pre svega srpske zajednice, gotovo na minimumu sa institucijama u Prištini, pre svega sa Vladom. Dakle, pored pripadnika nevećinskih zajednica, takođe sam potpuno siguran da i sama Vlada i druge institucije imaju štetu od toga što ta Kancelarija ne radi u punom kapacitetu”, kaže Petrović.
Petar Đorđević smatra da bi Kancelarija za pitanja zajednica trebalo da bude ključni institucionalni mehanizam za zaštitu prava nevećinskih zajednica i rešavanje svakodnevnih problema građana, ali je danas, prema njegovim rečima, značajno oslabljena zbog nedostatka rukovodstva i službenika iz srpske zajednice.
„ Činjenica da Kancelarija za pitanja zajednica već šest godina nema direktora šalje veoma lošu poruku nevećinskim zajednicama i stvara osećaj da njihovi problemi nisu prioritet institucijama. Ranije su ova Kancelarija i Kancelarija poverenika za jezike zapošljavale dvadesetak Srba koji su zajedno sa direktorima davali značajan doprinos unapređenju položaja svih zajednica na Kosovu. Danas te institucije ne samo da nemaju direktore, već su ostale i bez službenika iz srpske zajednice, što dodatno slabi njihov kapacitet i uticaj“, kaže Đorđević.
Grupa srpskih nevladinih organizacija i medija žalila se 2023. godine Ombudsmanu Kosova zbog odluke Kancelarije za pitanja zajednica o dodeli grantova za NVO i medije iz nevećinskih zajednica. Oni su tvrdili da je više od 90 odsto sredstava od ukupno 500.000 evra dodeljeno albanskim medijima i organizacijama, uprkos tome što je konkurs bio namenjen podršci nevećinskim zajednicama. Organizacije i mediji iz srpske zajednice ocenili su da je time sprovedena institucionalna diskriminacija i zatražili poništavanje konkursa i raspisivanje novog. Međutim, do toga nije došlo, pošto je Ombudsman nakon sprovedene istrage utvrdio da podnosioci žalbe prethodno nisu iscrpeli pravna sredstva, odnosno da se nisu obratili žalbenoj komisiji.
Disclaimer: Ova publikacija je finansirana od strane Evropske unije. Sadržaj je isključiva odgovornost TV Mreže i ne odražava nužno stavove Evropske unije i BIRN-a.
