RTV KIM, 14.01.2022. - Ukoliko Srbi sa KiM ne učestvuju na referendumu o promeni Ustava Republike Srbije zakazanom za 16. januar stvoriće se pravni presedan za sve buduće referendume, a ta šteta će biti nemerljiva, smatra docent i predavač na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini (Kosovskoj Mitrovici) dr Duško Čelić. Dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Branislav Ristivojević kaže da Srbiji ovakve ustavne promene ne trebaju jer bi one omogućile sudijama i tužiocima da biraju sami sebe. Njegov kolega prof. dr Slobodan Orlović navodi da predložene promene nisu kvalitetne, niti koegzistentne.
Duško Čelić smatra da bi referendum na kome ne učestvuju Srbi sa Kosova bio de jure (zakonski) validan, ali ne i politički.
“Takav referendum, na kome neće učestvovati građani Srbije koji žive na Kosovu i Metohiji je, nažalost, izuzetno štetan. On će izazvati ne samo političku, nego i pravnu štetu. Stvoriće pravni presedan za sve buduće referendume, ta šteta će biti nemerljiva. Ne znam kakve aktivnosti preduzima Republička izborna komisija koja sprovodi ovaj referendum”, rekao je on.
Dekan i redovni profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu prof. dr Branislav Ristivojević misli da bi “flagrantno neustavno” bilo neraspisivanje referenduma na čitavoj teritoriji Republike Srbije.
“Drugo je pitanje gde se sprovodi, Republička izborna komisija (RIK) je dužna da sprovede referendum, ona ga sprovodi time što obrazuje biračke odbore, štampa i dostavlja materijal. Ne znamo da li RIK ima nameru da na celoj teritoriji Republike Srbije sprovodi ili ne izborne radnje, a to je ono što je, po meni, sporno. Ako ona donese odluku da se sve radnje sprovedu, a one faktički ne mogu da se sprovedu iz bilo kog razloga, bilo gde, ne mora to da bude Kosovo i Metohija, po meni je to sve u redu, ali samo ako faktički negde nije moguće nešto sprovesti. Posebno je pitanje gde bi postojala odgovornost RIK-a, a budući da je to organ Narodne skupštine. Ukoliko RIK ne bi doneo odluku da se izborne radnje sprovedu na teritoriji Kosova i Metohije, to bi bio, po meni, problem koji bi defitivno verovatno zašao i u sferu ustavnosti, a izvesno bio nelegitiman”, kazao je on.
Na pitanje da li je referendum validan ako na njemu ne glasaju Srbi sa Kosova redovni profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Slobodan Orlović kaže:
„Ako strogo ustavno treba da posmatramo, referendum bi morao da se zakaže i na teritoriji Kosova i Metohije. U slučaju da se to ne desi, da se ne organizuje na samom Kosovu i Metohiji, tu bi trebalo da ima posla Ustavni sud, koji bi možda samoinicijativno ili po nečijem zahtevu ocenjivao ustavnost takvog referenduma. Strogo ustavno i pravno posmatrano, referendum se mora raspisati i za južnu srpsku pokrajinu jer je to integralni deo teritorije Republike Srbije“, kazao je on.
Na pitanje da li su Srbiji potrebne ustave promene, profesor Branislav Ristivojević odgovara:
“Srbiji ovakve ustavne promene ne trebaju, ubeđen sam da ne trebaju nikome. Srbija se nalazi delimično u vanrednom stanju, od marta 2000. godine proglašenom, delimično u neproglašenom, kao i najveći deo sveta u kome vlada ova zdravstvena kriza. Kao što temelj ne zidate u vreme zemljotresa, tako ni Ustav ne menjate u vreme vanrednog stanja ili velike krize, kao što je ova zdravstvena. Nestabilne društvene prilike nisu pogodno tlo za menjanje najvažnijeg pravnog akta u svakom pravnom sistemu, a to je Ustav”, rekao je on.
Ristivojević predložene promene smatra “katastrofalnim, u nekim sferama i skandaloznim”.
“Sudijama i tužiocima dozvoliti da biraju sami sebe, na šta to liči. Sudije pogotovo, jer su oni jedna grana vlasti. Uzmite kao primer druge dve grane vlasti, izvršnu i zakonodavnu. Zamislite kada bi narodni poslanici birali sami sebe, kako bi to izgledalo ili kad bi ministri i vlada birali sami sebe, svako bi glasao samog sebe. To je ono što je ovde problem, jedna grana vlasti je pratkično monopolisala svoj sopstveni položaj i dovela sebe u ravan i rang nosioca suvereniteta, a to su građani Republike Srbije. U pitanju je sudska grana vlasti, ona se sada izjednačila sa građanima, zašto, zato što samu sebe bira, građanima ne odgovara”, rekao je on.
“Problem je što su i tužioci dovedeni u isti rang i tužioci sami sebe biraju, a po Ustavu oni nisu grana vlasti”, nastavio je Ristivojević.
“Ako ovakav referendum prođe, onda mi moramo temeljno da menjamo odredbe Ustava o nosiocima suvereniteta na primer, morali bi, pored građana, da dopišemo i sudije, a možda i tužioce. I svakako onu podelu vlasti od tri, treba sada dobro da razmislimo da li ćemo proširiti za četvrtu granu vlasti, tužilačku”, zaključio je.
I profesor Orlović se slaže da u ovom trenutku ne treba menjati Ustav Srbije.
„Ako već moramo da izađemo na referendum, onda treba odbiti predložene promene. Ima mnogo razloga zašto ove promene nisu dovoljno dobre. Prvi razlog je taj što i sada u postojećem Ustavu ima dovoljno garancija nezavisnosti sudske vlasi i dovoljno garancija samostalnosti Javnog tužilaštva. Ovo je jedan više politički put promene Ustava, doduše ne u političkoj sferi, ali politički put u smislu da mi sada imamo, kao država, određene uslove koje moramo da ispunjavamo. Neodredivo je koliko će to trajati, a među tim uslovima je i promena Ustava, pa eto, hajde da promenimo Ustav u pogledu pravosuđa“, rekao je on.
Orlić je naglasio da predložene odredbe promene Ustava nisu kvalitetne, niti koegzistentne.
„Možda je jedina njihova dobra strana ta što nisu nešto krucijalno, nešto suštinsko, što se menja. To su određena poboljšanja i pogoršanja. Sve u svemu, kad se oduzme i sabere, Ustav uopšte ne treba menjati, zato je moj stav i duboko uverenje da na predstojećem referendumu treba zaokružiti `ne`“, zaključio je on.
Profesor Čelić smatra da građani nisu objektivno informisani o promenama na referendumu.
“Želim da se stavim u ulogu običnih građana, malo je učinjeno da se oni objektivno informišu, a to je pretpostavka da rezultati bilo kog referenduma, pa i ovog, budu validni. Čini mi se da je puno toga učinjeno na brzinu i da je kao argument korišćeno da je Venecijanska komisija dala saglasnost i da je EU u pretpristupnim pregovorima Srbije za članstvo zahtevala i sugerisala ovakvu vrstu promena. Ne sviđa mi se da menjamo Ustav na sugestiju bilo kog međunarodnog faktora, makar to bila i Evropska unija“, kazao je on.
Podsetimo, premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je krajem prošle godine da kosovski Srbi neće na teritoriji Kosova na biračkim mestima moći da glasaju na referendumu Srbije, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić da će o tome obavestiti međunarodnu zajednicu.
Nakon više od deset dana ćutanja međunarodne zajednice, 13. januara (juče) je šef evropske diplomatije Đozep Borelj poručio da Srbima na Kosovu treba omogućiti da ostvare svoje pravo glasa na referendumu o ustavnim promenama. Kurti je ponovio da Srbi na Kosovu sa dvojnim državljanstvom mogu da glasaju na referendumu Srbije samo poštom ili u Kancelariji za vezu u Prištini.
U međuvremenu, oglasio se i portparol Evropske unije Peter Stano koji je pozvao vlasti u Prištini da omoguće Srbima na Kosovu da glasaju na referendumu o ustavnim promenama, naglasivši da svi građani imaju demokratsko pravo da učestvuju u izborima i u drugim izbornim procesima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić će se kasnije tokom današnjeg dana sastati sa predstavnicima Srba sa Kosova. Kako je saopšteno, na sastanku će razmatrati bezbednosnu situaciju na Kosovu, posebno u susret predstojećem referendumu o ustavnim promenama u Republici Srbiji koji je zakazan za 16. januar. Građanima će tada biti postavljeno pitanje: "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?", a oni će moći da zaokruže jednu od dve opcije: "da" ili "ne".