Medija centar Čaglavica, 09.11.2023. - Godinu dana nakon što su Srbi sa severa napustili kosovske institucija položaj Srba na severu Kosova se značajno pogoršao kako u političkom, bezbednosnom, tako i administrativnom aspektu. Međutim pored negativnih, ova odluka donela je i pozitivne stvari po srpsku zajednicu na Kosovu, rečeno je na debati na temu “Godinu dana od izlaska Srba sa severa iz kosovskih institucija – šta su dobili, a sta izgubili”? koja je održana u Medija centru u Čaglavici.
Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić kaže da su se Srbi sa severa Kosova zbog odluke o napuštanju kosovskih institucija pre godinu dana, našli u nikad nepovoljnijoj situaciji. Dodao je i da su posledice ove odluke “nenadoknadive”.
“Ono što su Srbi za ovih godinu dana izgubili verovatno ne može da se nadoknadi narednih 15 godina u smislu sigurnosnog aspekta, računajuči da je to bio početak gde se dogodilo ono što se dogodilo 24.septembra septembra (Banjska). Ne znam ni da li će ikada moći Srbi sa severa da se oporave od ovog udarca, jer šanse da se Srbi vrate u insitucije, oni koji su podneli ostavke su izuzetno male, zato što onaj ko je bio nalogodavac tog dela se stvarno potrudio da se to apsolutno ne desi”, rekao je Rašić.
Da izlazak Srba sa severa Kosova iz kosovskih institucija, nije bila najmudrija odluka smatra i novinarka Ana Marija Ivković. Dodaje i da su posledice te odluke najviše osetili obični građani.
“U jednoj rečenici da kažemo da su izgubili mnogo. Izgubili su bar godinu dana koliko toliko normalnog života i da su doživeli novi stepen neizvesnosti, do sada nezapamćene. Ako smo do sada imali neizvesnost koja je trajala dvadeset i nešto godina, ova godina je bila posebno neizvesna, jer smo shvatili da od onog trenutka kad su policajci skinuli uniforme, da je sve krenulo, u najmanju ruku, nizbrdo. Taj trenutak je trebao da bude i alarm, pre svega za međunarodnu zajednicu da se preduzimaju odlučniji koraci da se stvari vrate na pređašnje stanje, a ne da se preduzimaju koraci koji bi vodili ka potpisivanju novog sporazuma, jer u onim uslovima u kojima su ti sporazumi dogovoreni, ne potpisani, nije imalo mnogo smisla tako nešto raditi dok imate ljude koji su van institucija“, rekla je Ana Marija.
S druge strane predsednik novoosnovane partije Srpska demokratija Aleksandar Arsenijević smatra da je odluka o istupanju Srba iz kosovskih institucija u datom trenutku bila opravdana i da je ona došla usled, kako je naveo, poteza kosovskih vlasti kojima su se Srbi na severu Kosova protivili. Dodaje i da su Srbi slali “pozive u pomoć”, ali da niko nije želeo da ih čuje.
„Kada ljudi kažu policija je izašla – pre samog izlaska policije sami smo upozoravali o tome da se u Gornjem Jasenoviku gradi baza, pre toga 26.februara dva dana nakon početka rata u Ukrajni krenula je da se gradi baza specijalne jedinice kosovske policije na severu. Specijalne jedinice su počela da uzimaju nadležnosti i saobraćjne policije. Kada je krenulo pitanje tablica koje ste takođe spomenuli ti policajci nisu bili obavešteni jer se kršila tačka Briselskog sporazuma tačka 9 o autonomiji policije”, rekao je on, te dodao:
„Upozoravali smo, vikali smo, vrištali smo, mahali smo iz aviona je moglo da se vidi… Verujte mi da veliku krivicu snosi i Priština ne građani nego vlast u Prištini, kao i vlast u Beogradu tako i međunarodna zajednica”, rekao je Arsenijević.
Međutim, analitičar Aljbinot Maljoku smatra da ima i pozitivnih stvari koje su proizašle iz odluke Srba sa severa da kolektivno napuste kosovske institucije.
„Dobili su veću demokratiju. Dobili su mogućnost da se izraze. Građani sada mnogo otvorenije govore o svojim problemima i potrebama. To pre nije bio slučaj. Ne osećaju se više uplašeno na nekin način od jednog političkog subjekta kojem su dali maksimalnu podršku i glas, već vide da je Srpska lista zloupotrebila političku volju i spremnost srpskih građana Kosova. Međutim, danas je stvorena i mogućnost, odnosno ima političkih razlika i unutar srpskog korpusa, pojavljuju se novi ljudi“, naveo je Maljoku.
Još jedna pozitivna stvar koja je isplivala nakon ove odluke je prema rečima Ane Marije Ivković “činjenica da su ljudi shvatili da zapravo ni Beograd, ni Priština ne brinu mnogo o građanima”.
„Stiče se utisak da oni mnogo više brinu o svojim stranačkim politikama nego što su to politike koje bi zaista vodile ka nekom pomirenju i izgradnji poverenja i nameri da se gradi jedno zajedničko društvo u kojem bi svi živeli normalno. Još jedna dobra stvar koju vidim u svemu ovome jeste činjenica da smo dobili nekako situaciju u kojoj sada već građani vrlo javno i otvorenije govore o onome što im se ne sviđa. Dakle mi sada imamo ljude koji vrlo otvoreno govore stvari koje nisu mogli tako javno i jasno da se izgovore“, rekla je Ana Marija.
Nenad Rašić se osvrnuo i na Srbe južno od Ibra. On je takođe naveo da su i oni nakon odluke Srba sa severa da napuste kosovske institucije “mogli da shvate da niko od političkih predstavnika ne razmišlja o njima, niti ih oni zanimaju”.
„Ja iskreno nemam ništa racionalno da kažem da su dobili osim možda da su dobili spoznaju da mora da se oslone sami na sebe. Da ti nalogodavci, ko god da su oni, ni na koji način i ni u kom momentu ne razmišljaju o njima nego misle samo na svoje unutar stranačke interese“, rekao je Rašić.
Debatu na temu “Godinu dana od izlaska Srba sa severa iz kosovskih institucija – šta su dobili, a sta izgubili?” organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Evropske zadužbine za demokratiju.